[slikom] Re: Cip za vid
- From: "Gordan Radic" <gordan.radic@xxxxxxxxx>
- To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Wed, 22 Feb 2006 23:09:30 +0100
Pozdrav.
Molim te, pokusaj ovo jos malo popravit jer je totalno necitljivo, sto zbog
gresaka, sto zbog kodne straice koja dijakriticke znakove vrlo cudno
prikazuje.
Hvala.
Regards
G
ICQ: #274696026
----- Original Message -----
From: "Ivan" <vidimte@xxxxxxxxx>
To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
Sent: Wednesday, February 22, 2006 10:25 PM
Subject: [slikom] Cip za vid
> Cao,
>
> Evo jednog zanimljivog teksta iz casopisa Mikro Septembar 2004.
> Koji u pravom smislu reci objedinjuje ime ove liste.
> Koliko sam mogao ispravljao sam greske u tekstu koje su dosle prilikom
> prepoznavanja.
> Sledi tekst:
>
> Proteze za vid
> Najnovija dostignu=E6a informacionih tehnologija i medicine mogla bi uneti
> =
> bar malo svetla u ve=E8nu tamu stotina hiljada slepih osoba
> ESAD JAKUPOVI=C6
> =84VI=D0ENJE" u 64 ta=E8ke: prikaz eksperimentalnog re=9Aenja primenjenog
> p=
> re 25 godina na osobi po imenu D=9Eeri.
> pre 25 godina, u Njujorku je od rodjenja slep =E8ovek po imenu D=9Eeri
> (pra=
> vi iden-titet je, po njegovoj =9Eelji, ostao skriven), prvi put =84ugledao
> =
> svet" pomo=E6u kamere na glavi, u dobro poznatom eksperimentu u Institutu
> D=
> obele. Njegova =84slika sveta" bila je zapravo samo red promenljivih
> svetlo=
> -snih iskri, ali mu je ipak omogu=E6ila prvi vizuelni kontakt sa okolinom.
> =
> Na=9A mozak ne prima obrise sastavljene iz iskri=E8avih ta=E8kica,
> takozvan=
> ih fosfena, kao stvarni objekt. Ali slepi =E8ovek, za koga se u javno-sti
> s=
> amo zna da je (tada) bio 68-godi=9Anjak po imenu D=9Eeri, ipak je pomo=E6u
> =
> fosfena prvi put u =9Eivotu mogao da uo=E8i obrise predmeta.
> Istra=9Eiva=E8=
> i su za privremeno uspostavljanje =84vida" D=9Eerrju usadili 68
> elektroda u centar za vid na mo=9Edanoj kori. Svetlosne signale je
> obra=F0i=
> vao ra=E8unar velik kao fri=9Eider. Metod Instituta Dobele omogu=E6avao je
> =
> dobijanje sasvim pojednostavljene =84tunelske slike" dimenzija 5 x 20 cm
> na=
> dosegu ruke. U Institutu su nedavno razvili sistem s 512 elektroda, i on =
> =E6e bitno popraviti =84sliku sveta" slepih osoba koje ga budu koristile u
> =
> eksperimentima.
> =C8ip u oku
> na=9Aa sposobnost vi=F0enja je rezultat procesa sli=E8nog onom =9Ato se
> de=
> =9Aava u fotoaparatu, u kome svetlost prola=9Ei kroz vi=9Ae so=E8iva i
> foku=
> sira se na film. U oku, svetlost prolazi kroz ro=9Enja=E8u i prozirno
> so=E8=
> ivo, a ono ie usmerava u fokus na
> mre=9Enja=E8i (retini), koja je =84prefinjena vla=9Ean toaletni papir",
> kak=
> o je opi; jedan od istra=9Eiva=E8a. U mre=9Enja=E8 nalaze fotoreceptori,
> rj=
> . =9Atapi=E6i osetljii svetlost i =E8epi=E6i osetljivi na boje. Podi koje
> p=
> rima pojedinosti slike i zatim preko o=E8nog =9Eivca =9Aalje u mozak nazr
> =
> =9Euta mrlja (macula) i upravo on zaslu=9Eno za visoku diferencijaciju i
> ko=
> je vidimo. =8Euta mrlja je sastavljen vi=9Ae slojeva =E6elija koje
> po=E8etn=
> u =84analo: svetlosnu energiju =84prera=F0uju" u =84 talne"
> elektrohemijske=
> impulse. Ozt o=E8ne bolesti, kao =9Ato su degeneracija mrlje zbog
> starenja=
> (AMD) i u mre=9Enja=E8e (retinitis pigmentosa, uzrokuju gubljenje
> fotorece=
> ptora.
> Pre 25 godina, u Njujorku je od ro=F0enj.
> slep =E8ovek progledao pomo=E6u kamere u glavi.
> dica toga je slepilo preko sto miliona ljudi u svetu. Samo u SAD, na
> primer=
> , zbog prve bolesti je oslepelo 300.000 i zbog druge 65.000 osoba.
> Ogled sa D=9Eerijem i neki drugi eksperi-menti uverili su istra=9Eiva=E8e,
> =
> pre vi=9Ae od dve decenije, da je u osnovi mogu=E6e sti-mulisati o=E8ni
> =9E=
> ivac pomoc'u elektroda na plo=E8ici veli=E8ine kreditne kartice i time
> sle-=
> poj osobi omogu=E6iti da uo=E8ava barem obrise u svojoj okolini. Brz
> razvoj=
> poluprovodnika u poslednjih dvadeset godina podstakao je opse=9Enija
> istra=
> =9Eivanja radi pomo=E6i slepim posredstvom mikroelektronike i
> ra=E8unarstva=
> . Pre dese-tak godina, stru=E8ni tim hirurga i in=9Eenjera Marka Hjumejana
> =
> je na univerzitetu =84D=9Eon Hopkins" u SAD po=E8ela istra=9Ei-vanja u
> cilj=
> u razvoja =84ve=9Ata=E8ke mre=9Enja=E8e" koja bi mogla da se usadi u oko
> sl=
> epe osobe i makar delimi=E8no joj vrati vid. Sli=E8nim istra=9Eivanjima
> se,=
> pribli=9Eno jednako dugo, bave nau=E8nici Dr=9Eavnog univerziteta Severne
> =
> Karoline, pod vo=F0stvom profesora elektrotehnike dr Ventaija Liua.
> Buduc'i=
> da su dva tima u svojim istra=9Ei-vanjima - uprkos skromnim sredstvima -
> p=
> ostigla zapa=9Eene rezultate, ameri=E8ki Nacionalni institut za
> unapre=F0iv=
> anje nauke je pre nekoliko godina preuzeo finansiranje daljih
> istra=9Eivanj=
> a.
> Dodatak s foto=E6elijama
> dva tima su zajedni=E8ki razvili retinalni =E8ip, =84mikroprocesor za mre=
> =9Enja=E8u", velik i
> UZROK GUBLJENJA vida: mre=9Enja=E8a sa o=9Ate=E6enim srednjim slojem, u
> kom=
> e se nalaze fotoreceptori.
> KAKO prilagoditi retinalni =E8ip: rukovodilac tima Dr=9Eavnog univerziteta
> =
> S. Karoline dr Ventai Liu (u uglu =E8ip PPS).
> tanak kao sloj u noktu ka=9Eiprsta. =C8ip je bilo lak=9Ae razviti nego
> pron=
> a=E6i pogodan na=E8in za njegovo povezivanje s mre=9Enja=E8om, utoliko pre
> =
> =9Ato mora biti zaliven u staklo da suze ne bi prodrle u njegovu
> unutra=9An=
> jost i tako ga o=9Atetile. Od problema koje jo=9A treba re=9Aiti, dr
> Ventai=
> Liu izdvaja biolo=9Aku kompatibilnost =E8ipa s tkivom i razvoj
> minijaturno=
> g i pouzdanog izvora energije. Istra=9Eiva=E8i sa Univerziteta Stanford
> raz=
> vijaju nove sinteti=E8ne =E6elijske membrane koje bi bez reakcija
> =84lepile=
> " silicijumski =E8ip sa =9Eivim =E6elijama, =E8ime bi se otklonio problem
> b=
> iokompatibilnosti. Profesor Liu to re=9Aenje ocenjuje kao =84elegantno" i
> i=
> zra=9Eava nadu da =E6e sistem delovati. Ekipe in=9Eenjera Hjumejana i
> dokto=
> ra Liua su jo=9A u ranoj fazi rada zaklju=E8ile da energiju za aktiviranje
> =
> =E8ipa treba projektovati u unutra=9Anjost oka istim putem kojim prolazii
> s=
> vetlost. Zato su se odlu=E8ili na kori=9A=E6enje laserskog zraka, kao i
> ko=
> ncepciju dodatka sa ugra=F0enim foto=E6elijama (za prijem energije), pored
> =
> elektroda koje su zadu=9Eene da signal prenose o=E8nom =9Eivcu. Laser,
> nara=
> vno, treba smestiti ispred oka, najbolje na posebne (sun=E8ane) nao=E8are.
> Ventai Liu je =E8ip nazvao =84komponentni =E8ip ve=9Ata=E8ke
> mre=9Enja=E8e"=
> (Artificial Retinal Component Chip, ARCC) i
> namenio ga osobama kojima je bolest uni=9Atila fotoreceptore
> mre=9Enja=E8e,=
> ali ne i o=E8ni =9Eivac i nervne spletove (ganglije). Membrana mre=9Enja=
> =E8e, naime, sadr=9Ei i ganglijske =E6elije, koje =84prevode" poruke
> =9Atap=
> i=E6a i =E8epi=E6a i preko o=E8nog =9Eivca ih upu=E6uju do mozga. Naziv
> ARC=
> C je kasnije promenjen u =84vi=9Aestruki skup =E8ipova ve=9Ata=E8ke
> mre=9En=
> ja=E8e" (Multi-unit Artificial Retina Chipset, MARC). Prva generacija
> MARCi=
> napravljena je kao ,,=E8ip za opa=9Eanje svet-losti, obradu i
> stimulisanje=
> " (Photosens-ing, Processing, and Stimulating, PPS), veli=E8ine 2x2 mm, a
> n=
> a=E8injen je pomo=E6u tehnologije CMOS od 2 mm, s rezoluci-jom slike od 5
> x=
> 5 ta=E8aka (odnosno toliko
> KONCEPCIJA =E8etiri univerziteta: re=9Aenje s video kamerom u nao=E8arima,
> =
> =E8ipom ugradenim u mre=9Enja=E8u i vezom do akumuiatora za pojasom.
> elektroda). Druga generacija MARC 2 pro-jektovana je kao proteza
> mre=9Enja=
> =E8e sa 10 x 10 elektroda. Tre=E6a generacija MARC3 ima=E6e 25 x 25
> elektro=
> da, od kojih =E6e svaka biti sposobna da stimuli=9Ae 4-bitne nijanse sive
> b=
> oje. Polje 5x5 elektroda dovoljno je za identifikaciju pojedina=E8nog
> slova=
> , a polje 250 x 250 ve=E6 za =E8itanje =E8asopisa.
> =84Slika" od fosfena
> dr liu 1 njegovi saradnici supomo=E6u CMOS tehnologije od 2 mm napravili
> st=
> imulacioni =E8ip odnosno videoproce-
> Svih 15 pacijenata bilo je u stanju da uo=E8e
> iskre izazvane elektri=E8nom stimulacijom. I
> sor koji obra=F0uje analogni video signal iz minijaturnog monohromatskog
> CM=
> OS senzora izvan =E8ipa. =C8ip ima zadatak da analogni signal 4-bitno
> digit=
> alizuje i memori=9Ae u svojoj video memoriji (VRAM), a on se potom koristi
> =
> kao izvor podataka za stimulisanje mre=9Enja=E8e preko be=9Ei=E8ne
> induktiv=
> ne veze. Stimulacioni =E8ip za induktivni prijem energije i podataka veli=
> =E8ine je 6 x 6 mm. U ranijim eksperi-mentima, pacijent je pri aktiviranju
> =
> elek-troda postavljenih u njegovo dvodimen-zionalno polje opa=9Eao male
> sve=
> tlosne mrlje koje su zajedno oblikovale =84sliku" u skladu s rasporedom
> akt=
> ivnih elektroda, sli=E8no oblikovanju slike na matri=E8nom =9Atampa=E8u.
> In=
> =9Eenjeri sa univerziteta =84D=9Eon Hopkins" nastoje da razviju izvor
> energ=
> i-je koji bi bio manji od akumulatora za slu=9Ani aparat (nosi se na
> pojasu=
> i velik je kao d=9Eepni radio). Liuov tim radi na izvoru napajanja koji
> bi=
> mogao da se ugradi u okvir nao=E8ara. Postoje=E6i komplet, koji obuhvata
> m=
> inijaturnu video kameru, laser sme=9Aten na nao=E8arima, simulacionu
> elektr=
> oniku i prenosni ra=E8unar na pojasu, te=9Eak je oko 3 kg.
> Tim Ventaija Liua je izveo niz eksperi-menata sa 15 slepih dobrovoljaca,
> od=
> kojih je 13 oslepelo zbog bolesti retinitis pig-mentoza, a dva zbog stara=
> =E8ke degeneraci-je =9Eute mrlje. Svakom pacijentu su pomoc'u lokalne
> anest=
> ezije u o=E8nu =9Aupljinu - na 0,5 mm od povr=9Aine mre=9Enja=E8e,
> postavil=
> i sondu za stimulaciju,
> mikro=E8ip
> TCL
> ocna jabu=E8ica
> =C8IP, foto=E6elije i elektrode: model koji usavr=9Aavaju univerzitet
> D=9Eo=
> n Hopkins i Dr=9Eavni univerzitet Severne Karoline, s name=9Atanjem
> kombina=
> cije =E8ipa i elektroda na mre=9Enja=E8u.
> ali tako da mre=9Enja=E8u ne dotakne. Zatim su preko elektroda slali
> impuls=
> e na 1 Hz i vi=9Aim frekvencijama, a pacijenti su potom opisivali
> veli=E8in=
> u, oblik, boje i polo=9Eaj onoga =9Ato opa=9Eaju. Frekvencija je
> poste-peno=
> pove=E6avana, i od pacijenata je zahte-vano da odrede ta=E8ku u kojoj
> dola=
> zi do stapanja treperenja, odnosno do po=E8etka percepcije stabilne slike.
> =
> Svih petnaest pacijenata je bilo u stanju da uo=E8i fosfene (iskre)
> izazvan=
> e elektri=E8nom stimu-lacijom. Svi osim jednoga su uspeli da odrede
> polo=9E=
> aj elektrode i prate pome-ranje stimulansa du=9E mre=9Enja=E8e. Prag
> stimul=
> acije se postepeno menjao, u zavi-snosti od udaljenosti elektrode od
> mre=9E=
> nja=E8e. Do stapanja treperenja je dolazilo pri 30 - 40 Hz.
> Ve=9Ata=E8ka mre=9Enja=E8a
> ve=E6ina dobrovoljaca pominjala je da vidi bele i =9Eute bleskove, dok su
> p=
> ojedini opa=9Eali crnu ta=E8ku obrubljenu belim i =9Eutim prstenom.
> Sedamde=
> setogodi=9Anji Herold =C8er=E8i, penzionisani konobar s reti-nis
> pigmentozo=
> m koji je u=E8estvovao u tim eksperimentima, raspoznavao je boje, vidove
> kr=
> etanja i svetlost, =E8ak i =84slovo H u svome imenu", kako je objasnio.
> Nau=
> =E8ni-ci s Harvarda i MIT-a tako=F0e sara=F0uju na re=9Aenju s laserom ili
> =
> radio-talasima kao medijem za prenos signala do mre=9Enja=E8e. U jednoj od
> =
> svojih analiza, kao argument protiv varijante s laserskim prenosom
> energije=
> , tim s Harvarda navodi =9Emir-kanje pacijenta, =E8ime se ograni=E8ava
> pril=
> iv energije do =E8ipa. U me=F0uvremenu su se pojavila i druga re=9Aenja,
> me=
> =F0u kojima posebnu pa=9Enju privla=E8i =84ve=9Ata=E8ka silicijumsku
> mre=9E=
> nja=E8a" (Artificial Silicon Retina, ASR)
> ganglijske =E6elije mre=9Enja=E8e
> po=ABe;r.4nje sliuubctani
> MANJE o=9Ate=E6ivanje mre=9Enja=E8e tokom vremen; =84sendvi=E8" s
> mikro=E6i=
> pom i fotodiodama sme=9Ata traku od poliamida, na koju se postavljaju i
> ele
> kompanije Optobionics iz Kalifornije, a nju ve=E6 koristi deset
> pacijenata.=
> ASR po-stupak su osmislila bra=E6a Alen i Vinsent =C8ou, osniva=E8i
> Optobi=
> onicsa. Elektroin=9Eenjer Vinsent i oftalmolog-pedijatai Alen do=9Ali su
> na=
> ideju da izme=F0u dva slojs mre=9Enja=E8e, a ne na nju, usade minijatur
> nu=
> i izuzetno tanku plo=E8icu ASR, koji proizvode pod elektronskim mikro
> skop=
> om.
> RIZI=C8NIJE RE=8AENJE: postavljanje =E8ipa sa elektrodama na povr=9Ainu
> mre=
> =9Enja=E8e jeste lak=9Ae, ali se ne mo=9Ee isklju=E8iti opasnost njegovog
> p=
> omeranja.
> Plo=E8ica ASR, pre=E8nika 2 mm i deblji 25 im (mikrometara), sadr=9Ei
> pribl=
> i=9E: 5.000 mikroskopskih sun=E8evih =E6elija, jest mikrodioda koje se
> pona=
> =9Aaju kao
> =20
>
>
>
>
>
>
> Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
> Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
>
Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
Other related posts: