Autor: Lazar Bošković,
Objavljeno u časopisu PC#228.
U savremenom govoru često se izjednačavaju pridevi nastali od pojmova
„digital“ i „internet“. Međutim, ozbiljno sagledavanje tih pojava govori da
je internet prostor samo deo šireg digitalnog sveta. Iako u Pravopisu
srpskoga jezika stoji da se internet piše malim slovom u svim slučajevima,
mi ćemo za potrebe ovog teksta uvesti određenu razliku. Kada se internet
koristi kao prisvojni pridev (u smislu internetski), pisaćemo ga malim
početnim slovom, a Internet kao globalnu (jednu jedinu) svetsku mrežu,
velikim početnim slovom. Ali čak i od nje veći je digitalni svet, jer nisu
nužno svi digitalni uređaji povezani na Internet. Sve što je na Internetu
sigurno je i digitalno, ali obrnuto ne važi. Digitalno je način zapisivanja
podataka, a Internet je jedan od načina njihovog prenošenja.
Šta je sve digitalno?
Časopis koji upravo čitate ima svoj štampani i digitalni oblik. U stvari,
on je prvobitno i bio u digitalnom formatu, kao PDF koji je poslat u
štampariju, a taj svoj digitalni život može da nastavi i ako ga preuzimate
kao PDF, preko Interneta ali i bilo kog prenosivog računarskog medija za
skladištenje podataka. Dakle, za njegovu „digitalnost“ nije nužno da bude u
kontaktu sa Internetom.
Kako stvari stoje (tačnije: napreduju), u analognom svetu o(p)staje samo
živi svet i njegove potrebe za hranom, vodom, disanjem i skloništem, a sve
ostalo seli se u digitalni svet. Digitalni novac, digitalni dokumenti,
digitalni potpisi… doduše, ponešto od ovoga i dalje se naziva „elektronski“,
ali i to polako zastareva. Čak je i pojam „elektronsko poslovanje“
prevaziđen, jer je podrazumevao da postoji i neko obično, neelektronsko
poslovanje, u paralelnom analognom svetu. Danas se teži digitalnom
poslovanju koje prevazilazi granice između digitalnog i fizičkog sveta,
integrisanjem digitalnih tehnologija u sve procese interakcije između
kompanije i potrošača. Analogna televizija zvanično je ukinuta, a u
savremenim marketing agencijama prestaju da postoje posebna odeljenja za
digitalno „nešto“, jer se danas skoro sve u oblasti komunikacija proizvodi
i distribuira digitalnim putem.
Digitalno označava nematerijalni oblik mnogih, do juče, analognih stvari.
Sve što može da se predstavi kao računarski podatak sastavljen od nula i
jedinica, može da bude digitalno. Čak i identitet živih bića može da se
predstavlja digitalnim zapisom. U vašim džepovima nalazi se lep skup
digitalnih dokumenata (lična karta, vozačka dozvola, zdravstvena knjižica…)
i digitalnog novca (platne kartice, a i mobilni telefoni). To je sve vezano
za vaš digitalni identitet, ali da li je to isto što i vaš internet
identitet?
Internet identitet je…
Možete da ga zovete i sajber i online i internet identitet, ali nemojte da
ga mešate sa digitalnim identitetom. Internet identitet su neke lične
stvari, određene ljudskim sredstvima opažanja i poimanja (ime, nadimak,
avatar, fotografija, stil obraćanja…). Za razliku od toga, digitalni
identitet ne odnosi se samo na ljude nego i na stvari, a sačinjen je od
gomile podataka, digitalnih tragova. Internet identitet ima veze sa
smislom, a digitalni sa sirovim podacima.
Za internet identitet bitni su vaši biografski detalji, a za digitalni vaši
biometrijski podaci. Internet identitet možete da gradite i menjate sami, a
onaj digitalni dodelio vam je neki računar u državnoj upravi ili banci. Na
Internetu je bitan ljudski aspekt vaše životne priče, a u digitalnom svetu
nema emocija, samo nizovi brojeva 0 i 1. Internet identitet podložan je
stalnim promenama, nabolje ili nagore, a isti digitalni identitet teoretski
bi mogao da vas služi doživotno. I dan‑danas postoje ljudi bez internet
identiteta, ali je u savremenim državama digitalni identitet za sve
obavezan. O internet identitetu brinete sami, a o digitalnom identitetu
brinu brojni zakoni i propisi. Mada, i za kreiranje internet identiteta
postoje neka pravila Pisana kažu da je vaš identitet na nekoj društvenoj
mreži samo pitanje dobre volje onoga ko je vlasnik te mreže. Takoreći –
internet identitet bez zaštite.
Kako to obično biva, ode čovek da se prijavi na neku društvenu mrežu, kada
se pojavi pitanje tipa: „Da li se slažete sa uslovima korišćenja?“, klikne
na YES bez čitanja i nastavi da živi u ubeđenju da je on tu stekao neka
posebna prava na svoje korisničko ime i na sadržaj koji tamo postavlja.
Nije. Naprotiv, klikom na YES, on se, u stvari, odrekao brojnih prava koje
je podrazumevao. A podrazumevanje je, kao što znamo, majka svih… kasnijih
problema s društvenom mrežom, koji mogu da idu dotle da se izgubi sve što
je tamo ikada postavljeno, a s tim i izgrađeni internet identitet.
Stvarno vaš internet identitet
Nema internet identiteta bez sopstvenog internet domena! Samo ste na svom
domenu „svoj na svome“. Uspostavite lični ili poslovni internet identitet
tako što ćete registrovati sve potrebne nazive internet domena i te domene
koristite kao adrese za svoje sajtove i kao deo adresa svoje e‑pošte. Samo
tako imate potpunu kontrolu nad internet identitetom, jer je njegov
suštinski element – internet domen – samo vaš i ne zavisi od bilo koga
drugog.
Registracijom internet domena možete svoje ime i prezime, sopstveni ili
neki porodični nadimak da sačuvate samo za sebe i obezbedite svoju
jedinstvenost na Internetu. Isto tako, naziv svoje firme ili organizacije,
svojih brendova, proizvoda ili usluga, možete da zaštitite registracijom
istoimenih naziva domena. Na Internetu važi pravilo da ko prvi registruje
domen – njegov je, naravno ako pritom nije prekršio nečije pravo
intelektualne svojine. Da ne biste došli u situaciju da svoj internet
identitet tužbama i sporovima preuzimate od preprodavaca internet domena,
brže i jeftinije je da ih sami registrujete.
Ako odmah uzmete u ruke parče plastike s digitalnim novcem, proces online
registracije internet domena možete da obavite za svega desetak minuta,
ukoliko vaš omiljeni internet provajder ima tu uslugu. I tako ste deo svog
digitalnog identiteta upotrebili za sticanje prvog i osnovnog elementa u
kreiranju sopstvenog internet identiteta.
Lični internet domen u stilu imeprezime.in.rs možete da registrujete već za
nekoliko stotina dinara godišnje. Takođe, i poslovni internet domen u
maniru nazivfirme.co.rs košta godišnje manje od cene izrade jednog pečata.
Najpre na adresi domen.rs/whois proverite da li su slobodni nazivi domena
koji su vam potrebni, a potom odaberite i ovlašćeni registar na
domen.rs/registri.
__________
Podaci o listi:
1. Web strana: http://www.slikom.info/ml/sl.html
2. Adresa za prijavu: slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati: subscribe
3. Adresa za odjavu: slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati:
unsubscribe
4. Facebook: http://www.facebook.com/web.portal.slikom
5. Twitter: https://www.twitter.com/slikom
6. Adresa moderatora: SliKom-Moderators@xxxxxxxxxxxxx
__________