[slikom] Moderatorska poruka: Otvoreno pismo Luju Braju
- From: "Gradimir Kragic" <bastono@xxxxxxxx>
- To: "Lista SliKom" <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Sun, 4 Jan 2015 06:05:59 +0100
Vjerujem da će i danas biti onih koji su spremni ovo pismo čitati do
kraja jer je jednako aktuelno kao da je pisano prije 8 dana a ne prije 19
godina.
Rođen: 4. januara 1809.
Umro: 6. januara 1852.
Otvoreno pismo Luju Braju
Dragi Luj!
Ima i onih koji me smatraju Ludakom zbog toga što u poslednje vreme imam
maniju da pišem pisma osobama koje su već prešle u drugu dimenziju
Tako je… Prošlog novembra poslao sam iz Pariza pismo Valentinu Aju u kome
sam sa njim podelio uspehe i teškoće koje slepi u svetu uživaju i podnose
na polju rada. Uostalom, predpostavljam da biste se radovali da se upoznate
sa njegovom sadržinom i da bi vam bilo drago da saznate da ga je u martu
objavio časopis koji nosi vaše ime.
Potražiću način da vam dostavim kopiju putem interneta, jer vi sigurno
imate pristup toj mreži i ne kažu vam kao meni da će me konektovati
sledećeg meseca
Luj, ima stvari koje me ponekad rastužuju, a i onih drugih od kojih me čak
podilazi jeza. Bilo je, i još uvek ima ljudi koji ne shvataju vrednost
vašeg sistema i koji se uporno kriomice ogledaju ne bi li videli da se
pojavljuje nešto što bi ga zamenilo.
Kako su samo glupi! Priznajem vam da sam prvi put kada sam spustio ruke na
list pisan vašim kodom (tada mi je bilo deset godina) u dubini osetio strah
i pomislio da nikad neću uspeti da dešifrujem taj haos od tačaka; Ali posle
samo nekoliko meseci boravka u jednoj od škola, koje nazivaju specijalnim,
savladao sam psihološku barijeru i počeo dodirom da čitam sa velikom
lakoćom.
Vrlo je verovatno, mada se to uvek ne pokazuje otvoreno da se ljudi mogu
rangovati prema čulnim sposobnostima; tako da onaj koji vidi bolji je od
onoga koji slabo vidi iznad onoga je koji ništa ne vidi, tako da ako
postoji ostatak vida, koliko malen on bio, detetu i odraslom se preporučuje
da čita crni tisak, a u mnogim slučajevima ne informišu ni njega, ni
njegovu porodicu o postojanju brajevog pisma. Luj, treba ipak da pomenem da
u to davno vreme kada sam ja pohađao školu, decu koja su dovoljno dobro
videla primoravali su da čitaju vaše pismo prstima, i naravno, pošto nisu
imali motivacije za to, više su voleli da igraju fudbal nego da uče.
Kada se 1970. Pojavio aparat, kojeg zovu i Optakon, Luj, zaista je to bilo
nešto revolucionarno, na više mesta sam pročitao da je došao kraj brajevom
pismu. Luj, čemu tolika malodušnost? Da li je čitanje prstima na neki način
opsceno? Ta ja, vrlo dobro znam da ste vi u višečasovnim razgovorima sa
Šarlom Barbijeom ostali dosledni u tome da je kombinacija
Šest tačaka najbolji izbor za taktilno opažanje.
Očigledno je, da ste vi bili svesni toga da čulo dodira lakše razlikuje
tačku nego liniju. Kada ste izložili svoju ideju rukovodiocima vašeg
Zavoda. vaš pronalazak nije se svideo videćim nastavnicima. Oni su tako
smatrali da jedna jedina stvar kojoj bi mogli da teže slepi bio bi
uključivanje u tajne službe. Vaše pismo, govorili su, stvara neželjenu
barijeru u komunikaciji između onih koji vide i onih bez vida. Znam da ste
se mnogo trudili da ih uverite da bi uz pomoć vašeg sistema čitanje moglo
biti brže i da bi samim tim pristup informacijama postao mnogo kompletniji.
Ali, nažalost, vi ste morali otići sa ovog sveta bez zadovoljstva zbog
saznanja da ljudi shvataju suštinu vašeg sistema.
Dozvolite mi, Luj, da podelim sa vama svoju frustraciju, skoro bol, zbog
toga, što je u toku preseljenja stvari iz moje očinske kuće, neko kao hranu
za vatru iskoristio moje školske knjige, koje su mi diktirali moj otac,
nastavnik i nekoliko vaspitačica iz škole, ili koje sam, jednostavno, sam
prepisao, vadeći iz materijala koje sam nalazio na najnezamislivijim
mestima. Koliko sam samo sati tada ukrao od tanane mladosti, vremena koje
sam morao posvetiti zabavi i žurkama, praveći šilom na tablici svoju
vlastitu dečju biblioteku. I znate li, Luj, šta su mi odgovorili, zašto su
to učinili…? Zato što su one zauzimale mnogo prostora.
A nešto slično mi se dogodilo kada sam se posle letnjeg raspusta vratio u
svoj studentski stan: nestale su sve moje brajeve sveske. Kada sam otkrio
ko je počiniteljka tolikog zločina, njen argument za to bio je sledeći:
"Ali one su bile toliko velike i tako ružne…"
Ali, kad smo već kod estetike, zapitajmo (da kažem usput) prijatelje iz
FBU-a u Montevideu da li brajeva knjiga može ili ne može da bude lepa
Luj, odgovorno tvrdim, da vaš sistem nije ni malo kriv za napad na opšte
shvatanje koje je dovelo do toga da mi je više ljudi savetovalo da ne čitam
brajevo u autobusu, vozu ili avionu jer to previše privlači pažnju i stvara
negativnu sliku o meni. Luj, voleo bih da dobro shvatite kakav se bunt
javio u meni, kada sam 1990 u Mongoliji sreo slepog matematičara koji je
uživao veliki ugled u naučnim krugovima te zemlje (vid je izgubio kada mu
je bilo 30 godina) i koji je našao povoljne uslove da se posveti
univerzitetskoj nastavi… Luj, kako me je samo bolelo dok mi je pričao o
satima provedenim uz magnetofom da bi zapamtio neke probleme, rešenja i
matematičke formule…!
Zamislite Luj, svojevremeno su mu rekli da mu Brajevo pismo ne bi bilo ni
od kakve pomoći. A prošlog petka, jedan od visokih predstavnika libanske
vlade, ponosno mi je u telefonskom razgovoru, a kasnije i javno
predstavljao slepe, koji su zahvaljujući njegovom razumevanju dobili posao
u državnoj službi.
Jedini čovek koga sam lično sreo u svom dobronamernom traganju za plodovima
uspeha, sa kojim sam imao priliku da razgovaram, negativno je odgovorio na
moje pitanje da li je učio Brajevo pismo! Ali, Luj, verovatno je već bilo
dosta govora o banalnim i mučnim nepravdama učinjenim vašem čudesnom
sistemu, koje – dopuštam sebi da to izjavim - u većini slučajeva vrlo
verovatno su bile proizvod čistog i jednostavnog neznanja, a ponekad i
dobronamerne naivnosti.
Srećom, ako se situacija posmatra odavde i iz sadašnjeg trenutka, ovo
genijalno sredstvo oslobađanja koje ste nam ostavili u nasleđe, ima i
svetliji deo istorije koji ohrabruje i vrlo je mnogo onih koji ga
uvažavaju, shvataju (čak i vole), a među njima su, Luj, bez ikakve sumnje
svi oni koji imaju strpljenja da slušaju ovo pismo, koje vam sa toliko
entuzijazma i ljubavi upućujem iz Montevidea. Vaše pismo, - nazvali smo ga
po vašem prezimenu Brajevo -, u Americi se poslednjih meseci sve više uči,
jer uprkos upornosti jednih, drugi su se borili za to da se u zakonima
mnogih država Unije konkretizuje princip da ko hoće, ima pravo da zna
Brajevo pismo kao dodatno ljudsko pravo.
Knjige na vašem, Brajevom pismu štampaju se danas po ceni neuporedivo nižoj
i u začuđujuće većim količinama nego pre samo kratkog vremena. A to je zbog
toga, Luj, što su mnogi slepi, a i videći, poverovali da vredi truda
posvetiti svoju maštu i inteligenciju nalaženju progrrama prema kojima bi
se mogla primeniti otkrića informatike i elektronike u proizvodnji. Ali,
zaista, Luj, ta tehnologija ne čini suvišnim vaše pismo, jer je ono
izuzetno jednostavno, nego naprotiv, uvećava njegove mogućnosti primene.
Za mene, a i mnoge druge, nije više utopija da se na taj način konsultujemo
sa višetomnim rečnicima i enciklopedijama koristeći CD-romove i druge
mehanizme elektronskog pristupa. Ne moram više da brinem za to da li ću
moći da imam sopstvenu biblioteku, koja će biti stvarno moja brajeva
biblioteka, jer problem smeštaja više ne postoji zahvaljujući sistemima
elektronske memorije. I ja bih hteo, Luj, da budete ljubazni za još malo
pažnje da biste čuli nekoliko anegdota koje ilustruju sasvim drugačije
držanje
od onog predstavljenog u početnom delu ovog pisma Mislim na to što mi se
dogodilo sa profesorom semantike, koji je 1971. Vodio letnji kurs semantike
u Kembridžu (Engleska).
Pošto je saznao da ću i ja biti jedan od njegovih učenika, u njemu se
javila, ni manje, ni više, nego hvale vredna ideja, genijalna i
jednostavna, da do početka pomenutog kursa pripremisve dijagrame u
reljefnoj formi koje je uspeo da uradi uz pomoć šila. Luj, nisu nedostajala
ni odgovarajuća slova, koja je on korektno ispisao vašim pismom, koristeći
alfabet koji je neko na misteriozan način tražio od mene, a da nisam znao u
koju svrhu.
Ima i slučaj one gospođice u na aerodromu u Tokiju decembra prošle godine,
koja je dok sam pokušavao da rešim praktične probleme pri ulasku u avion
pri povratku u Španiju rekla sa nesdrivenom radošću: "Gospodine, evo vaših
papira koje ste zaboravili u avionu prošle nedelje". Ali, znate li, Luj, da
je moja namera bila da oni odu u korpu za odpadke jer mi više nisu
potrebni. Zahvaljujući savremenim sredstvima, ja često mogu to i da činim.
Gospođa odgovorna za dopremanje jela u stan interesovala se pre neki dan
kako se snalazi u razlikovanju velikog broja zdela koje sadrži dijetalni
ručak koji sam poručio od njih.
"Ne baš najbolje." (Luj, poštedeću vas detalja o nesreći koja je
prouzrokovala oštećenje mog čula mirisa.) Kako je lepo bilo čuti njenu
reakciju! "Videću šta mogu da učinim." Sledećeg puta na posudama su se
pojavile nalepnice, a ona je utvrdila pravilo da krug označava dezert, krst
glavno jelo, crta predjelo. Nezgoda je bila u tome što je njena revnost
navela na misao da da reljefno obeleži i naziv svih jela. Oduševljena,
obratila mi se da proceni rezultat svog pokušaja integrisanja. Pred tako
pozitivnim stavom, odvažio sam se da predložim da joj odmah pošaljem
nalepnice da piše na Brajevom, sa šilom i malom tablicom na čijoj su
poleđini na videćem ispisana slova vašeg alfabeta; i ovaj izazov nikako je
nije zaplašio.
Od tada svako jelo dolazi sa etiketama na vašem pismu bez ijedne greške.
Tako sada bez teškoća mogu da razlikujem sosove, salate ili meso Kakva
radost, Luj, zbog uspeha da njeno dobročiniteljsko ponašanje
valentin-ajevsko pretvorimu drugo koje daje mnogo veću emancipaciju, koja
je zaista, Luj, upravo to što vaš sistem omogućava.
Siguran sam, Luj, da ćete mi verovati ako kažem da nikako neću da budem
izuzetak ni privilegovan; da ja zaista mnogo želim da svi oni, deca i
odrasli, koje još srećem u Aziji, Africi, Latinskoj Americi posvećuju
vrednu životni napor i vreme na ručno kopiranje knjiga, koje bi drugi lako
mogli da proizvode da imaju pristup baznim sredstvima i materijalima koji
danas već postoje. Ne sumnjam, Luj, da ću imati vašu podršku za peticiju
koju upućujem izvesnom Davidu Blyth-u, koji danas kažu mi - predstavlja
slepe celog sveta, i gospođici, vrlo elokventnoj i inteligentnoj, Normi
Toucedo, kojoj je, koliko mi je poznato, poveren zadatak da ubrza
poboljšanje mogućnosti za stvaranja pisma, da oboje učine svešto je u
njihovoj moći da moja žarka želja ne ostane samo san.
A znate li što vam govorim, Luj? … Da mi već duže vreme više nije važno
kakvu će sliku neko imati o meni. Sa ponosom svugde pokazujem vaš
pronalazak. Materijale, pisane tako kako ste vi zacrtali čitam stojeći,
sedeći, ležeći… gde god da se nađem. A u mom džepu uvek se može naći
tablica, ta ista koju sam pozajmio gospođi koja mi donosi dezerte i jelo. A
vaše pismo, Luj, dalo je ogromnom broju slepih – i meni takođe, naravno –
dostojanstvo, slobodu, samostalnost i mnogo sati neizmernog duhovnog
užitka.
Svečano vam obećavam da ću vam ostati veran, iako znam da, ako neko, na
kraju krajeva, bilo kojim putem, na bilo koji način, jednog dana nađe nešto
što će prevazići sistem koji ste vi svetu dali 1825., tada ćete se vi, ja,
a i svi mi veoma mnogo radovati tome.
Vaš odani,
Pedro Zurita
Montevideo, 27.03.1996.
Sa esperanta prevela: Nedeljka Ložajić
__________
Podaci o listi:
1. Web strana: http://www.slikom.info/ml/sl.html
2. Adresa za prijavu: slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati: subscribe
3. Adresa za odjavu: slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati:
unsubscribe
4. Facebook: http://www.facebook.com/web.portal.slikom
5. Twitter: https://www.twitter.com/slikom
6. Adresa moderatora: SliKom-Moderators@xxxxxxxxxxxxx
__________
Other related posts:
- » [slikom] Moderatorska poruka: Otvoreno pismo Luju Braju - Gradimir Kragic