[slikom] Poziv na saradnju!
- From: "Nenad Radenkovic" <r1nenad@xxxxxx>
- To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Thu, 12 Oct 2006 21:49:10 +0200
Organizacijama i pojedincima, èlanovima Saveza slepih Srbije
Premet: Poziv na saradnju na unapreðivanju izdavaèke delatnosti za slepe
Potrebe slepih Srbije za knjigom, razvoj slepima dostupnih tehnika
za izdavanje knjiga, kao i stremljenja rukovodstva i aktivista Saveza, ¹to
znaèi i njegovih organa i radnih tela, uslovili su da se svim zainteresovanima,
organizacijama i pojedincima, èlanovima Saveza slepih Srbije obratimo i
pozovemo na sradnju radi unapreðivanja irazmaha izdavaèke delatnosti za slepe.
Iako o izdavaèkom planu i programu za slepe Srbije brinu zadu¾eni profesionalci
i Savet Biblioteke < dr Milan Budimir>, ipak su moguæa neka osve¾enja i u
idejama i u konkretnim re¹enjima. Koliko god na¹a biblioteka bila velika i
koliko god je na na¹em prostoru knjiga za slepe izdato, ipak je to samo kap u
moru izdava¹tva za videæe. Zato je pojedinim na¹im slepima, sve do najnovijeg
vremena i ta na¹a bogata biblioteka delovala preusko i skuèujuæe i, po¹to su
ponajvi¹e na nju bili upuæeni, kao da ona odreðuje njihove interese, umesto da
ti interesi odreðuju koja æe se knjiga tra¾iti i dobiti. Znamo, takoðe, da i u
Beogradu i vasceloj Srbiji ima vrednih èitalaca, pa i priliènih poznavalaca
duhovnih kretanja. Takoðe je op¹te poznato da i van Beograda deluju izdavaèi
koji, ako ne uvek, dovoljno èesto objavljuju dela od posebnog znaèaja za
sredinu u kojoj deluju, pa samim tim i za kulturu Srba i Srbije. Zato pozivamo
organizacije i pojedince da aktivno preporuèuju knjige koje za slepe treba
izdati, ali da pritom ipak biraju pa¾ljivo i da ne tra¾e ponovno izdavanje
oèuvanih knjiga u istoj ili nekoj drugoj tehnici.
Svi predlozi neæe moæi biti prihvaæeni ni zbog brojnosti ni zbog
kvaliteta, ali æe pa¾ljivo biti razmatrani i uzimani u obzir kad god je to
moguæe. Saraðujmo u nekoliko oblasti:
1.. Brajeve i zvuène knjige u zvaniènoj produkciji
Preporuke organizacija i pojedinaca su dobro do¹le kad je reè o onim knjigama
koje se uz podr¹ku Ministarstava kulture ¹tampaju i snimaju u izdavaèkom
preduzeæu < Filip Vi¹njiæ>, a u saradnji sa Savezom slepih Srbije. Podseæamo da
se raèuna da æe se veæ do kraja ove jubilarne 2006. god. knjige poèeti snimati
na kompaktnim diskovima u mp3 formatu u novoformiranom zajednièkom studiju
<Filipa Vi¹njiæa> i Saveza. Preporuèujte vredne, dosad na na¹em jeziku slepima
nepristupaène knjige, ne nu¾no samo najnovije, ali sa jasno naznaèenim imenom
autora, izdavaèa i mestom i godinom izdanja. S obzirom na obim, vrednost dela i
kulturnu pripadnost autora, mo¾ete predlo¾iti da li da se delo snimi ili da se
¹tampa. Mo¾e se , ali i ne mora, uz preporuku poslati neo¹teæena predlo¾ena
knjiga na obiènom, koja æe u svakom sluèaju nakon najvi¹e godinu dana biti
vraæena po¹iljaocu. Iako se za Brajeva izdanja preporuèuju skoro po inerciji
dela manjeg obima, mi ne smemo odustajati ni od kapitalnih dela, s obzirom na
znaèaj Brajevog pisma i na nastojanje Saveza , Odbora za sistematiku Brajevog
pisma i nekih organizacija Saveza da se povrati vera u istinsku pismenost
slepih i u dostojanstvo i nezamenljivo mesto na¹eg autentiènog pisma. Kod
zvuènih izdanja mo¾e se predlagati da li delo obavezno mora biti i na kasetama.
2.. Zvuène knjige iz studija Biblioteke <dr Milan Budimir>
Ma koliko efikasna bila, zvanièna produkcija knjiga za slepe je srazmerno spora
i skupa. Neke potrebe - naroèito ðaka, studenata i nauènih radnika, ne trpe
odlaganje, bar ne veliko. A ni toliku skupoæu, dabogme.
Zbog toga je rukovodstvo na¹eg Saveza odluèilo da se u na¹oj
biblioteci formira studio, ali tako da zaista radi - dosta i valjano. Naroèito
uèenike, studente i slepe nauène radnike pozivamo da dosad slepima
nepristupaène knjige, koje su im preko i brzo potrebne predla¾u, za snimanja u
tom veæ spremnom i, premda ne skroz profesionalno kao onaj pomenuti zajednièki,
uskoro aktivnom studiju Biblioteke. Odabrani dragovoljci èitaæe knjige koje æe
se snimati na kompaktnim diskovima u MP3 formatu. Dobro bi bilo da predlagaè
odmah i dostavi ¾eljenu knjigu, a ona æe mu u doglednom roku biti vraæena
zajedno sa snimkom. Jedan snimljeni primerak obavezno æe se èuvati u biblioteci
i katalogizovati. Samo snimanje za predlagaèa bilo bi besplatno, osim da u
sluèaju krajnje hitnosti i povoljne situacije u kojoj se nalazi sam on izdvoji
neku svotu i time dadne doprinos i sebi i na¹em izdava¹tvu. Moæi æe se snimati
i ne samo knjige, nego i nauèna i struèna periodika ili pojedini èlanci iz
njih, samo ¹to æe se u tom sluèaju kompaktni diskovi ne¹to drukèije
katalogizovati, a to se vi¹e tièe radnika biblioteke nego li samog predlagaèa.
Predlo¾enu knjigu bi, istina, preko Biblioteke moga da obezbedi od Narodne,
Univerzitetske ili Beogradske biblioteke i sam Savez, ali bi to dodatno
anga¾ovalo struène radnike, pa tome valja pribegavati samo izuzetno i u
dogovoru sa sekretarom Saveza.
Jo¹ pre 20-tak godina u valjda najveæoj zvuènoj i elektronskoj
biblioteci za slepe studente i nauènike, onoj u Prinstonu u Novom D¾ersiju u
SAD-u, svako ko bi doneo na snimanje neku knjigu na crnom slogu dobio bi je
zajedno sa kasetama najvi¹e za 15 dana. To je za na¹e uslove jo¹ uvek
neostvarljivo, ali nema razloga da predlo¾ena predata knjiga ne bude snimljena
za najvi¹e mesec dana. Kamo sreæe da su takvu pogodnost imale ranije generacije
slepih studenata. ©ta bi dosad one postigle?
3.. Elektronske knjige
Elektronska knjiga bi bila svaka ona koja ima bilo kakve veze sa radiom i
televizijom ( sa elektronskim medijima ) i naroèito sa raèunarom.
Ako bi se tako posmatralo, danas je u iole razvijenom svetu svaka ¹tampana ili
zvuèna knjiga elektronska, bila ona za slepe ili za videæe.
Kao i mnoge druge reèi i nazivi u savremenim jezicima, i elektronska knjiga ili
knjiga u elektronskom formatu je uslovan, ne sasvim precizan, ali dovoljno za
sada jasan i prihvatljiv naziv za u raèunaru pohranjen ili na kompaktni disk
prebaèen spis knjige ( to je sada ono ¹to je nekad bio i znaèio rukopis predate
ili pripremljen za ¹tampu ), ili naknadno u raèunar < unet > takav spis ili
potom na kompaktni disk ili disketu iz raèunara prenet. Kako pomenusmo, danas
se skoro svaki ¹tampani tekst najpre unosi u raèunar, pa bi, teoretski, svaka
novinska i izdavaèka kuæa mogla te tekstove, uoblièene u brojeve novina ili u
knjige, da uèini slepima putem odreðene ¹ifre dostupnim na internetu, ili da ih
prebacuje na kompaktne diskove i dostavlja Savezu besplatno, pa da ih slepi
preuzimaju takve ili preko fle¹ - memorije ili slu¹aju putem telefona i da im
bude dostupna sva ¹tampa, dnevna, periodièna i knji¾na. Dovoljan je raèunar i
koji mu drago bolji govorni softver za odgovarajuæi jezik, pa da sve brajiène i
zvuène knjige, pa naravno i one sa uveæanim slovima, odu u ropotarnicu
istorije. U tom sluèaju ni famozni < dejzi 2 - format < ne bi bio potreban.
Meðutim, takvo stanje ni na Zapadu jo¹ nije na pomolu, niti se smatra
po¾eljnim. Tekst autorov u raèunaru ili na disketi jo¹ se uvek smatra analognim
rukopisu, a ne konaènom izdanju za distribuciju, makar i besplatno. Takvim ga
smatraju i autori i izdavaèi i ne samo iz komercijalnih razloga, pa otuda na
nedovoljan odjek nailaze apeli i nekih predstavnika na¹eg Saveza i rektora
Univerziteta u Beogradu da profesori poklanjaju elektronske zapise svojih
najnovijih ud¾benika slepim studentima. Kad bi re¹enje i za videæe bilo tako
prosto, knji¾are bi veæ odavno prerasle u prodavnice ploèa, èipova i drugog
podobnog. Ipak, elektronski spisi ( e-tekstovi ) postaju sve rasprostranjeniji,
skeneri sve bolji, a govorni softveri sve savr¹eniji. Èitanje takvih knjiga ne
mo¾e se ravnati sa spikerskim, a pogotovo ne sa èitanjem prstima, no stepen
konverzije veæ je takav da je omoguæio brz i zadovoljavajuæi pristup mnogim
informacijama.
Mnogi slepi korisnici raèunara imaju razlièite pohranjene elektronske spise, a
neki njima uspe¹no i struèno, ¹to znaèi i promi¹ljeno barataju.
Sada¹nje stanje i brz tehnièki razvoj na ovom polju imao je Upravni odbor
Saveza na umu kada je pre nekoliko meseci jednim od sastavnica na¹e Biblioteke,
pored obiène, pa Brajeve i zvuène, proglasio i elektronsku knjigu. S proleæa je
Ministarstvo rada, zapo¹ljavanja i socijalne politike Vlade Republike Srbije
odobrilo Savezov projekat audio-biblioteke za slepe. Konceptualno slièna
biblioteka raðena je i za ¹kolu za slepe <Veljko Ramadanoviæ> u Zemunu.
Audio-biblioteka , meðutim, znaèi elektronska u smislu prihvaæenom u ovom
tekstu. Sprovoðenje projekta veæ je otpoèelo i oprema raèunarska je nabavljena.
Za nekoliko meseci, u saradnji sa Fakultetom tehnièkih nauka u Novom Sadu i
preduzeæem "Alfa num", sve ¹to je potrebno instalisaæe se, pa æe se nekoliki
struèni slu¾benici , videæi i slepi, obuèiti da kvalitetno skeniraju knjige.
Veæ u toku obuke struèni i odgovorni predstavnici Saveza æe predlagati i
odreðivati knjige za skeniranje, skenirani materijal biæe pohranjen na serveru
raèunara, a slepi korisnici æe ga koristiti na dogovoren, prikladan naèin.
Posle obuke, obuèeni slepi i videæi radnici skeniraæe knjige po na¹em izboru. U
skladu sa onom pomenutom odlukom Upravnog odbora o elektronskoj knjizi kao
sastavnici na¹e biblioteèke graðe, kao i u skladu sa projektom koji je veæ
zapoèeo, pozivamo uèenike studente i slepe nauène radnike da predla¾u i po
moguæstvu privremeno ustupe knjigu ili nauènu publikaciju za skeniranje. Ne bi
trebalo da èekaju du¾e od mesec i po dana da im se vrati ustupljeni primerak i
da im se dostavi elektronski. Kako nam svi rezultati skeniranja to jest
preslikavanja teksta u raèunar, a naroèito svi rezultati sofverskog izgovaranja
toga teksta nisu poznati, pa ne mo¾emo biti sasvim sigurni u preciznost kad su
u pitanju slo¾ene tabele, spu¹tenice i strani umeci, preporuèljivo je da se za
elektronsku knjigu predla¾e, bar za poèetak, ona iz dru¹tvenih i humanistièkih
nauka u kojoj nema tako slo¾enih zahteva. I u ovom sluèaju, svaka predlo¾ena
publikacija, koja bude prihvaæena i skenirana, biæe pohranjena i katalogizovana
u biblioteci. Time æe se broj knjiga za slepe nesluæeno uveæati. Iskoristiæemo
i to ¹to Narodna biblioteka Srbije i jo¹ mo¾da neke bibiloteke deo svoga fonda
polagano prebacuju u elektronsku formu to jest na internet, ali je broj knjiga
koje su potrebne toliki da jo¹ dugo nijedan od oblika na¹e izdavaèke delatnosti
za slepe neæe postati suvi¹an. Mo¾da æe i neki izdavaèi i autori Biblioteci
Saveza ustupiti na kori¹æenje elektronsku verziju svojih knjiga.
4.. Poklonjene knjige
Uno¹enje knjiga u raèunar odgovoran je i te¾ak posao naroèito kad
je reè o tehnièki i sadr¾ajno slo¾enom ¹tivu. Ipak, poznato je da se jedan broj
slepih izve¹tio ne samo u baratanju raèunarom, nego i u skeniranju.
U skladu sa navedenom odlukom UO SSS, pozivaju se svi èlanovi
Saveza da biblioteci poklone, ili na svoje videæe prijatelje utièu da poklone
pristojno uraðene elektronske knjige. Zadu¾eni radnici imaæe pravo i obavezu da
nekvalitetne priloge odbace, kao eventualno i one koje veæ imamo u drugim
tehnikama. Pri tom æemo pa¾ljivo tragati za unapreðujuæim kompromisom, jer niti
je dobro da brajevu knjigu haba èovek nesklon brajici samo zato ¹to je ne mo¾e
naæi u drugoj tehnici, niti je dobro da zbog nepodno¹ljive lakoæe bivstvovanja
brajica ustupi pred drugim oblicima èitanja.
Oèekuju se na stotine elektronskih knjiga slepih i videæih
prilagaèa.
One koje budu prihvaæene biæe èuvane i katalogizovane barem dok ne
budu obezbeðeni isti naslovi za slepe boljeg kvaliteta. Mnogi slepi imaju
pristojno snimljene i oèuvane knjige na otvorenim trakama i audio kasetama, a
reðe i na kompaktnim diskovima. Ovde se ne misli na presnimke i zvaniène zvuène
produkcije. Pre se misli na knjige koje su èitali najdra¾i, roðaci, prijatelji
i studenti, badava ili za pare.Takve knjige iz privatne produkcije pozivaju se
pojedinci koji ih poseduju da poklone na¹oj Biblioteci.Tehnièki osposobljenom
licu i nekom saradniku Biblioteke poveriæe se da provere kvalitet snimka,
oèuvanost i celovitost snimljenog dela, kao i to da li u kakvom obliku taj
naslov ima u Biblioteci. Ako takvog naslova nema i ako zadovoljava osnovne
standarde, delo æe biti prihvaæeno, èuvano, zavedeno i kori¹æeno u Biblioteci
barem dok se ne proizvede u kvalitetnijem obliku. Pomenuta lica æe odluèiti da
li æe neko delo koje je prihvaæeno na zahtev darodavca samo biti presnimljeno i
vraæeno istom. Ta lica mogu predlo¾eno delo zbog nedostataka odbaciti i ono se,
ako nema izrièitog zahteva, ne vraæa dostavljaèu, a ni u kom sluèaju mu se ne
iznose op¹irno razlozi neprihvatanja. U katalozima veæih Biblioteka za slepe
nailazimo i na navoðenje ruèno ( privatno ) prepisanih Brajevih knjiga.
Pozivamo organizacije slepih i slepe pojedince da i takve knjige, ako ih kod
nas uop¹te ima, poklanjaju, a one æe biti prihvaæene ili odbaèene po
kriterijumima sliènim onima koji va¾e za privatno snimljenu zvuènu knjigu. I
kod prepisa i kod privatnih snimaka lako dolazi do propusta koji se u privatnom
¾ivotu zbog slepoæe korisnika toleri¹u, ali ne moraju biti prihvatljivi za
javnu upotrebu. Privatni prepisi su u nas, koliko do sad znamo, obièno
jednostrani, a osim brojnih slovnih i pravopisnih gre¹aka nisu ni valjano i za
rukovanje podesno povezane. Zato je manja verovatnoæa da æe privatni prepisi
Brajevih knjiga, uprkos ovom pozivu biti poklonjeni Biblioteci. Pozivaju se
organizacije i pojedinci da Biblioteci poklone i dostupnim uèine domaæe i
strane Brajeve knjige. Kao u sluèaju privatnih snimaka i prepisa, struèni
radnik koji je zadu¾en moæe æe da odbaci delo ako je suvi¹e o¹teæeno ili ako ga
Biblioteka veæ ima u dovoljnom broju primeraka. Bude li prihvaæena, privatno
prepisana ili zvanièno ¹tampana Brajeva knjiga biæe èuvana i struèno obraðena.
5.. Okupljanje dragovoljaca za èitanje knjiga
U svetu, a ponekad i kod nas, mnogo se i ponekad nasumice i premnogo govori o
volonterima. Pa i na¹i aktivisti najèe¹æe su volonteri, iako se samo licimeri
time hvale ili zbog toga, nezadovoljni busaju u prsa.
U na¹em narodu postojala je, pa i sada nije sasvim prigu¹ena, uprkos krizi,
tradicija nesebiène pomoæi t.j. volonterskog rada. Takav rad poèiva na izvesnim
naèelima i od njega je na Zapadu stvorena èitava nauka.
Mi se u te principe neæemo sada upu¹tati, ali znamo da su skoro svi slepi jako
mnogo puta iskusili korist, ali i bedu i gorèinu njima namenjenog volonterskog
rada. Ipak, uvoðenjem civilnog slu¾enja vojnog roka i u korist organizacija
slepih, kao i formiranjem studija Biblioteke koje je upravo u toku, otvaraju se
i kod nas moguænosti o kojima smo dosad samo èitali i sanjali. Pozivamo slepe
Beograðane i organizacije slepih u Beogradu da ponude onim svojim prijateljima
saradnicima koji su napisali bar jednu knjigu, a naroèito knji¾evnicima, da bar
jedno svoje delo proèitaju besplatno u studiju Biblioteke, ili da ga privatno
snime, ali po standardima koji se nalaze u Biblioteci i mogu im se predati u
sluèaju pristanka.
Rukovodstvo Saveza æe u najskorije vreme odrediti maksimalni novèani iznos koji
æe se po satu moæi isplatiti volonteru, pa se pozivaju slepi Beograðani i
organizacije slepih u Beogradu da meðu videæim prijateljima, saradnicima,
ðacima, studentima pronaðu zainteresovane da besplatno ili za minimalnu naknadu
proèitaju koje delo u studiju Biblioteke (gde æe se kvalitet èitanja, snimka i
drugi standardi kontrolisati ili primenjivati na licu mesta), ili u privatnim
uslovima ( kvalitete i standarde kontrolisaæe struèno lice i tek ako mu je
ocena povoljna odobriti zavoðenje dela i eventualnu minimalnu isplatu volonteru
). Pozivaju se slepi pojedinci i organizacije iz unutra¹njoisti da na slièan
naèin ubede autore dela i volontere iz svoje sredine da èitaju za slepe, s tim
¹to bi se snimanje vr¹ilo u privatnim uslovima ili u lokalnim radijskim
stanicama, po standardima i uputstvima koja æe na zahtev pismeno poslati
Biblioteka.
Pomenuta minimalna isplata moguæa je i u ovom sluèaju, ali se ni u kojem neæe
vr¹iti bez prethodnog odobrenja sekretara ili drugog ovla¹æenog lica, a neæe se
izvr¹iti, niti æe se delo zavesti i èuvati u Biblioteci, ako zadu¾eno struèno
lice oceni da je kvalitet manji od po¾eljnog i propisanog.
6.. Poklanjanje knjiga na crnom slogu
Pozivaju se organizacije slepih, slepi pojedinci i njihovi videæi prijatelji i
saradnici da obiènim videæim ljudima namenjenim pismom ¹tampane knjige koje su
oèuvane ali se smatraju nepotrebnim i optereæujuæim - poklone Biblioteci. Ako
je u pitanju veæi broj knjiga, Biblioteci se mo¾e dostaviti predlog o poklonu i
njihov spisak. U oba sluèaja zadu¾eni radnik Biblioteke proceniæe kojih naslova
u knji¾nom fondu nema i pregledom knjiga ustanoviti koji su od tih naslova
oèuvani tako da se mogu prihvatiti, zavesti i, u dogledno vreme, ¹tampati,
snimiti ili skenirati za slepe.
7.. Iskori¹tavanje i objedinjavanje ¹tamparskih kapaciteta
Pozivaju se organizacije za slepe, ustanove i slepi pojedinci koji imaju
Brajeve ¹tampaèe da se - u skladu sa inicijativom rukovodstva Saveza i njegovog
Odbora za sistematiku Brajevog pisma - odazovu i doðu na zajednièki sastanak
kad ga Savez zaka¾e, da bi se utvrdila moguænost iskori¹æavanja ili svih ili
¹to veæeg broja tih ¹tampaèa u ¹to veæoj, raznovrsnijoj i usklaðenijoj meri, po
dogovorenim i propisanim standardima, radi vraæanja dostojanstva i mesta na¹eg
autentiènog pisma, radi poveæanja broja i kvaliteta Brajevih publikacija svih
vrsta i radi pobolj¹anja ne samo pismenosti, nego i op¹te dobrobiti slepih,
grupne i pojedinaène.
Mr Ranko Buriæ,
SEKRETAR
Predsednik Komisije za kulturu Saveza slepih Srbije DRAGI©A DROBNJAK
Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
Other related posts:
- » [slikom] Poziv na saradnju!