[slikom] RAČUNARSTVO NA VIŠIM ŠKOLAMA
- From: Tomić Rajko <milicat@xxxxxxxxxxx>
- To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Mon, 26 Apr 2004 19:26:47 +0200
OVAJ TEKST JE IZ MIKRA MAJ 2004 MO?DABI NEKOM MOGAO BITI JO? UVEK ZANIMLJIV
RAÈUNARSTVO NA VI?IM ?KOLAMA
Gotovo svakodnevno slu?amo da je najveæa ?ansa za razvoj na?e ekomomije
orjentacija na tr?i?ne usluge, pre svega raèunarsko-informatièkih. Da bismo
postali konkurentni moramo najprije obezbediti kvalitetno obrazovanj kadrova.
Zato smo u oèi upisa u prvu godinu studija posetili na?e visoko?kolske ustanove
specijalizovane za informatièko-raèunersk obrazovanje Pored statistièkih
podataka i informacija o upisu ?eljeli smo da saznamo ?ta se u njima promenilo
u protekloj godini i koliko su danas osposobljenije da odgovore zahtevima
tr?i?ta.
ELEKTROTEHNIÈKI FAKULTET U BEOGRADU
s pravom se mo?e reæi da je raèunarstvo u na?oj zemlji poteklo sa
Elektrotehnièkog fakulteta u Beogradu (www.etf.bg.ac.yu ), taènije iz njegovog
raèunarskog centra. Udeo raèunarskih predmeta na ovom fakultetu rastao je s
razvojem raèunarstva i danas na ETFu postoji zaseban odsek za raèunarske
tehnike i informatiku.
Prva godina studija je ista za sve studente i na njoj se uèi svega nekoliko
raèunarskih predmeta: Osnove raèunarske tehnike i Programski jezici 1 i 2.
Raèunarski predmeti kao ?to su Arhitektura raèunara, Baze podataka, Teorija
algoritama, Projektovanje softvera ili Informacioni sistemi uèe se tek od druge
godine studija, na smeru za raèunarsku tehniku i informatiku, ali pre toga
treba polo?iti nekoliko te?kih predmeta koji se bave elektrotehnikom i
elektronikom, èak pet matematièkih i nekoliko op?tih.
Studenti raèunarstva na ETFu su se najèe?æe ?alili upravo na preobimne
dvosemestralne predmete i prevelik udeo elektrotehnièkih predmeta na prve dve
godine studija. Profesori ETFa su odgovorili na te zahteve. Predmeti su sada
svedeni na jednosemestarske i uveden je veæi broj izbornih predmeta. Nastavni
plan i program su u velikoj meri pribli?eni evropskim standardima i to
podrazumeva izmeðu ostalog, da studenti posle treæe godine studija dobijaju
zvanje in?enjera elektrotehnike, a posle pete postaju diplomirani in?enjeri
elektrotehnike. Poveæan je broj ve?bi a studentima su za praktièan rad pored
tridesetak laboratorija
ETFa, na raspolaganju i prostorije Univerzitetskog raèunarskog centra u
Beogradu ukupno preko ?est stotina raèunara.
Planirano je i otvaranje novog odseka za softversko in?enjerstvo. Nastavni plan
i program buduæeg odseka napravljen je tako da odgovori zahtevima tr?i?ta, ?to
se umnogome poklapa i sa zahtevima studenata. Na tom odseku æe od poèetka
?kolovanja veæina 'hardverskih' predmeta koji su smetali programerima biti
zamenjena 'softverskim', ali æe se i dalje izuèavati neophodne osnove
elektronike (samo jedan semestar), matematièki i neki op?teobrazovni predmeti.
Proces upisa na ETF je ove godine isti kao i prethodnih: pored uspeha iz
srednje ?kole (najvi?e 40 poena), vrednuje se uspeh na prijemnom ispitu iz
matematike i fizike (maksimum 60 poena). Postoji ?elja da se studentima smera
za softversko in?enjerstvo prijemni ispit iz fizike u buduænosti zameni ispitom
iz poznavanja raèunara, ali nije izvesno hoæe li se to ostvariti. Ove godine æe
se na Elektrotehnièki fakultet upisati oko 400 studenata na teret bud?eta, i
oko 200 samofinansirajuæih studenata. Studenti koji sami finansiraju svoje
studije æe imati potpunu slobodu izbora odseka, dok æe na drugoj godini studija
oko 100 studenata (bez obzira na to da li su na prvoj bili samofinansirajuð ili
ne) moæi da konkuri?e za bud?etska mesta na odseku za Raèunarsku tehniku i
informatiku.
MATEMATIÈKI FAKULTET U BEOGRADU
na pitanje o tome ?ta se promenilo u proteklih godinu dana, od nadle?nih na
Matematièkom fakultetu u Beogradu (www.matf.bg.ac.yu ) dobili smo odgovor da
nema mnogo toga novog.
Raèunarstvo se i dalje uèi samo na smeru Raèunarstvo i informatika. Na njemu se
u prve dve godine uèi èak osam matematièkih predmeta i svega dva raèu
narska. U preostale dve godine studija ima vi?e raèunarskih predmeta, npr. Baze
podataka, Teorija algoritama, Programski sistemi i slièno, od kojih su neki
izborni, ali i dalje ima previ?e matematièkih pred
meta kao ?to su Verovatnoæa i statistika, Numerièke metode ili Teorija realnih
1 kompleksnih funkcija. Veæina predmeta je veoma obimna i najèe?æe se slu?a dva
semestra a pola?e usmeno i pism« nije u skladu sa svetskim kretanjima. Studenti
ovog fakulteta bi ?eleli vi?e i praktiènog rada na ve?bama a manje teorijskog.
Zahvaljujuæi velikom zalaganju asistenata i dobroj volji nekoliko profesora,
poneki ispit iz matematièkih predmeta se sada mo?e polagati u vidu niza
kolokvijuma, ?to je poveæalo uspe?nost studenata i nametnulo konstantan rad
toks ?kolske godine.
Nastavni plan i program raèunarskih predmeta je delimièno izmenjen, pa se sada
na prvoj godini studija u okviru predmeta Osnovi programiranja umesto Pascala
uèi programski jezik C; na drugoj se iz predmeta Osnovi raèunarskih sistema i
dalje uèi C++, a na treæoj godi okviru predmeta Programski je jezik Java.
I pored manjih izmena nas> planova, program je u su?tini osta to znaèi da su
diplomci smera za Raèunarstvo i informatiku pre svega matematièari a tek onda
informatièari. Po mi?ljenju studenata i veæine pro* Katedre za raèunarstvo,
upra^ najveæi problem 'raèunaraca' na ovom fakultetu. Nekoliko puta su
potpisivane peticije, voðene studije izvodljivosti i razmatrani projekti za
uvoðenje novog smera na kome bi se prvenstveno uèilo raèunarstvo, ali oni
nikada nisu pret<
stvarnost. Na prvu godinu smera za Raèunarstvo svake godine se upisuje sve
manje studenata, a kako danas stvari stoje, tako æe biti i ubuduæe.
Studenti koji 'pre?ive' 28 predmeta smera za raèunarstvo i steknu diplomu imaju
veoma dobra teorijska znanja o radu i programiranju svih tipova raèunara i
operativnih sistema.
Matematièki fakultet ima tri laboratorije s pedesetak raèunara, od kojih je 26
poklon Ministarstva za nauku. U njima je zgusnut raspored, a studenti ih u
pauzama mogu koristiti za samostalan rad, domaæe zadatke i brz pristup
Internetu.
Iako dr?ava jo? uvek nije obznanila koliko studenata æe finansirati iz bud?eta,
pretpostavljamo da c'e na smeru za Raèunarstvo, kao i pro?le godine, biti mesta
za pribli?no 90 studenata na teret bud?eta i bar jo? toliko samofinansirajuæih.
Prilikom upisa se pola?e prijemni ispit iz matematike koji donosi do 60 poena,
a vrednuje se i uspeh iz srednje ?kole (najvi?e 40 poena). Godi?nja ?kolarina
je pro?le godine iznosila 55.000 dinara, pa se i ove oèekuje slièna cena.
FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA U BEOGRADU
na fakultetu organizacionih nauka (www.fon.bg.ac.yu ) nam je najzanimljiviji
smer za informacione sisteme. Kao i proteklih godina, nastavni planovi
raèunarskih predmeta su osavremenjeni ali su najvi?e izmenjene prve dve godine
studija. Pre svega, iz predmeta Uvod u infor
macione sisteme su napokon izbaèene ve?be iz programskog jezika COBOL, sada se
uèe kompjuterske ve?tine i rad na kancelarijskim aplikacijama, uz upotrebu baze
podataka. Na drugoj godini se uèe principi programiranja na objektno
orijentisanim jezicima kao ?to su Java i C#.
Odnos raèunarskih i organizacionih predmeta na prve dve godine studija ostao je
isti, 16 prema dva u korist organizacionih, i uglavnom su to predmeti
karakteristièni za FON: Osnove organizacije, Ekonomija, Prouèavanje rada i
Upravljanje tehnologijom. Usmerenje za informacione sisteme studenti biraju
posle drage godine studija, a na èetvrtoj godini se izbornim predmetima
usmerava specijalizacija.
Veæina predmeta je jednosemestarska i ima podjednak broj predavanja i ve?bi. Za
skoro sve predmete postoje razne olak?ice prilikom polaganja ispita. Najèe?æe
su to redovni i neophodni domaæi zadaci, èesti kolokvijumi, grupni i
pojedinaèni seminarski radovi, i zajednièki praktièan rad s profesorima i
asistentima. Rad profesora i asistenata na ovom fakultetu se ocenjuje po
nekoliko kriterijuma. Prati se kvalitet predavanja i ve?bi, literature, nivo
zalaganja i saradnje i prolaznost na ispitima. Najveæi problem prilikom
polaganja ispita na vi?im godinama studentima su predmeti Upravljanje
projektima i Teorija sistema.
Posle 24 polo?ena ispita i odbranjenog zavr?nog rada, studenti koji to
?ele mogu steæi diplomu prvog stepena visokog obrazovanja i zvanje in?enjera
organizacije.
Fakultet organizacionih nauka ima osamnaest laboratorija i èetiri uèionice, s
pribli?no osamdeset raèunara, ali se na raèunarima, na?alost, praktièno radi
samo na ve?bama, a studenti za samostalan rad na raspolaganju neprekidno imaju
svega tri raèunara povezana s Internetom.
Kao i prethodne godine, prilikom upisa se pola?e samo ispit iz matematike, ili
kombinovan ispit iz matematike i op?te informisanosti koji u zbiru donosi 60
poena. Vrednuje se i uspeh iz srednje
?kole s najvi?e 40 poena. Dr?ava æe iz bud?eta najverovatnije finansirati 300
studenata, a na fakultetu ima mesta za jo? 350 samofinansirajuc'jh. Cena
?kolarine æe po svoj prilid biti slièna pro?logodi?njoj i iznosiæe 75.000
dinara.
VISOKA
ELEKTROTEHNIÈKA ?KOLA U BEOGRADU
pored tri fakulteta Beogradskog univerziteta, dugu tradiciju u oblasti
raèunarstva ima i Visoka (doskora Vi?a) elektrotehnièka ?kola (www.vets.edu.yti
). Ona se od ostalih razlikuje po aktivnom uèe?æu na tr?i?tu, brzom razvoju i
uvek aktuelnom nastavnom planu i programu.
Sistem rada u ovoj ?koli je u potpunosti saglasan sa odredbama Bolonjske
deklaracije, ?to znaèi da su svi predmeti jednosemestralni, a da se usmerenja
biraju praktièno od prve godine studija. Primenjuje se evropski sistem kredita,
po kome svaki predmet donosi odreðen broj poena u zavisnosti od vremena koje je
proseènom studentu potrebno da ga savlada. Neki predmeti su obavezni, dok se
veæina odabira iz ponuðenog skupa predmeta pa ih nema smisla pojedinaèno
opisivati. Nastavni programi skoro svih predmeta obuhvataju praktièan rad i
koje èesto èine i 80 procenata ukupnog rada potrebnog da bi se polo?io ispit.
Raèunarskih smerova ima èetiri: Raèunarska tehnika, Nove raèunarske
tehnologije, Elektronsko poslovanje i Menad?ment u elektronici.
Visoka elektrotehnièka ?kola ima 22 laboratorije i preko 300 raèunara, a >
najzanimljiviji je bio Audiovideo studio, opremljen savremenim ureðajima i
programima za 3D animadju.
Prilikom upisa se vrednuje uspeh iz srednje ?kole, a na prijemnom ispitu se
mo?e polagati matematika (najvi?e 60 poena) ili kombinovano: matematika, test
iz engleskog jezika i test iz informatike. Na svaki smer se prima pribli?no
dvesta studenata na teret bud?eta i oko petsto samofinansirajuæih. Po pravilu
se prvo popunjavaju smerovi Nove raèunarske tehnologije i Raèunarska tehnika.
?kolarina iznosi od 35.000 do 80.000 dinara, u zavisnosti od smera.
RAÈUNARSKI FAKULTET U BEOGRADU
kompanija CET, koja se bavi izdava?tvom i obrazovanjem, u junu pro?le godine
je, u saradnji s profesorima Beogradskog univerziteta, osnovala Raèunarski
fakultet (www.raf.edu.yu ) s ciljem da se studentima koji ?ele u svetu priznato
zvanje omoguæi kvalitetan rad u manjim grupama, po najsavremenijim nastavnim
programima.
Nastavni plan i program napravljeni su na osnovu dokumenta koje propisuje
Meðunarodno raèunarsko dru?tvo (IEEE Computer Society), a njega èine sve veæe
hardverske i softverske kompanije i odgovarajuæe obrazovane ustanove u svetu.
Ocena iz predmeta se dobija na osnovu pokazanih rezultata u toku nastave,
domaæih zadataka, ve?bi, kolokvijuma i zavr?nog ispita. Da bi se postigla
maksimalna efikasnost, svakom studentu se prilikom upisa dodeljuje nastavnik
mentor i njegov je zadatak da prati i vrednuje rad studenta. Broj studenata na
predavanju ogranièen je na 50, a na ve?bama nije veæi od 15. Ovakav naèin rada
i ocenjivanja doprineo je veoma kvalitetnom obrazovnom procesu, ?to pokazuje i
prolaznost studenata od preko 80 procenata.
Nastavni proces je prilagoðen evropskim standardima, ?to ukljuèuje evropski
sistem bodovanja i kreditirarrja predmeta.
Prve dve godine studija su podeljene na Op?ti i Matematièkosoftverski smer.
Posle treæe godine mogu se odabrati smerovi za programiranje, sistemsko
in?enjerstvo, raèunarske mre?e i komunikacije, administriranje baza podataka i
softverske tehnologije. Za razliku od ostalih fakulteta, insistira se upravo na
predmetima koji su zaista neophodni studentima raèunarstva i informatike. Ovo
je pravi raèunarski fakultet i nema previ?e zamaranja s elektronikom,
matematikom i op?teobrazovnim predmetima.
Zanimljivo je da studenti koji uspe?no zavr?e èetiri godine ovog fakulteta,
pored zvanja diplomiranog in?enjera informatike i raèunarstva, dobijaju svetski
priznate Microsoftove odnosno Ciscove sertifikate, u zavisnosti od usmerenja.
Fakultet raspola?e s 15 klimatizovanih uèionica i 150 raèunara. Koristi se
iskljuèivo licenciran softver i skoro svi poznatiji operativni sistemi.
Laboratorije imaju kvalitetnu ASDL vezu s Internetom.
Raèunarski fakultet ove godine prima 150 studenata, a prilikom upisa se pola?e
prijemni ispit iz matematike i ispituje sklonost za raèunarstvo. Studije
ko?taju 3000 evra.
FAKULTETZA POSLOVNU INFORMATIKU U BEOGRADU
fakuitet za poslovnu informatiku (www.upsbeograd.com ) je ove godine, pored
postdiplomskih i specijalistièkih kurseva, ponudio zanimljiv program osnovnih
studija. Mo?e se reæi da po programu u velikoj meri konkuri?u FONu.
Osnovne studije traju èetiri godine, a po zavr?etku se dobija zvanje
diplomiranog in?enjera informatike. Nastava obuhvata predavanja, ve?be,
seminare, konsultacije, nauène radove, struènu praksu, praktièan rad,
kolokvijume, istra?ivaèki rad
studenata uz mentorstvo nastavnika. dabome i ispite. Prve dve godine su iste za
sve studente i na njima se uèe uglavnom ekonomski predmeti (Raèunovodstvo,
Statistika, Finansije, Marketing i dr.). Matematika je zasrupljena samo u
predmetu Matematika za ekonomiste. Posle druge godine studija mo?e se odabrati
smer za programi
projektovanje ili za grafiku i dizajn. Kada savladaju nastavni plan i program,
studenti imaju petnaestodnevnu struènu praksu, a nakon toga pola?u diplomski
ispit. Struèna praksa se obavlja u preduzeæima, osiguravajuæim organizacijama,
bankama.
Kriterijumi za upis na prvu godinu studija su uspeh iz srednje ?kole i
rezultati testa provere sposobnosti i sklonosti. Srudenti osnovnih studija
upisuju se na Fakultet kao samofinansirajuæi i plaæaju, po reèima predstavnika
fakulteta, ekonomsku cenu ?kolarine.
ELEKTRONSKI FAKULTET U NI?U
ELEKTRONSKI fakultet
ni.ac.yu) je najbolji izbor za studente koji u Ni?u ?ele da izuèavaju
raèunarstvo i informatiku. Naziv fakulteta upuæuje na to da se prilikom srudija
ipak najvi?e izuèava elektronika, a mi dodajemo i to praktièno.
Prva godina studija je ista za sve studente i na njoj ima sedam predmeta, od
kojih je raèunarski samo Osnovi raèunarske tehnike. Usmerenje se bira posle
prve godine, a za na? pregled najzanimljiviji je smer Raèunarska tehnika.
Na njemu ima nekoliko matematièkih i hardverskih predmeta (dve elektronike,
elektromagnetika i automatika), a tek na poslednje dve godine se uèe predmeti
kao ?to su Ve?taèka inteligencija, Raèunarske mre?e i Metode programiranja.
Dakle, kao ?to je to bio sluèaj i sa ETFom u Beogradu, da bi se do?lo do pravih
raèunarskih predmeta, treba prvo postati vrstan elektronièar.
Odnos predavanja i raèunarskih i laboratorijskih ve?bi je 4 : 3 : 3. Svi
struèni predmeti obuhvataju laboratorijske ve?be na kojima studenti rade
samostalno (jedan student po raèunaru). Iz veæine programerskih predmeta
studenti rade seminarske radove i konkretne projekte. U planu je dalje
usagla?avanje nastavnog plana i programa sa odredbama Bolonjske deklaracije,
?to podrazumeva uvoðenje studiranja od 3 + 2 godine, primenu evropskog sistema
kreditiranja predmeta i organizaciju po odsecima.
Na Katedri za raèunarstvo je u toku nekoliko projekata koji imaju konkretnu,
praktiènu namenu unutar fakulteta, a rade se i projekti za mnoge nauène i
privredne ustanove. Stoga se mo?e reæi da je Elektronski fakultet u Ni?u mali
regionalni centar za razvoj privrede. On sara
ðuje i na projektima Ministarstva za nauku, Op?tine Ni?, Klinièkog centara u
tom gradu, Vojske SCG, EI Informatike, EI Systemsa i mnogim drugim. Veliki broj
studenata mo?e da nastavi rad u ovim ustanovama i po zavr?etku ?kolovanja.
Za predavanja na Elektronskom fakultetu koristi se 46 uèionica i 26
laboratorija, od kojih je osam namenjeno raèunarskim predmetima, a studentima
je na predavanjima na raspolaganju ukupno pedeset raèunara.
Elektronski fakultet ove godine prima 350 studenata na teret bud?eta i 300
samofinansirajuæih. Pola?e se prijemni ispit iz matematike, a kome to odgovara,
uz matematiku mo?e polagati ispit iz jo? jednog predmeta kao ?to je Raèunarstvo
i informatika. ?kolarina je 39.000 dinara.
FAKULTET TEHNIÈKIH NAUKA U NOVOM SADU
fakultet tehnièkih nauka u Novom Sadu (www.fbi.ns.ac.yu .) ima tradiciju od
preko 40 godina. To je jo? jedan u nizu fakulteta na kojima se prete?no izuèava
elektronika, a u tom okviru postoje
usmerenja za raèunarstvo. Odesek za Raèunarstvo i informatiku ima, razumljivo,
najvi?e raèunarskih predmeta. Studenti na tom odseku u prvih ?est semestara
imaju zajednièke predmete, ukljuèujuæi Matematièku analizu 112, Fiziku i
Elektroniku tra?i se temeljna osnova za dalje studiranje. Kasnije se mo?e
odabrati jedno od tri usmerenja: Automatika i upravljenje sistemima, Raèunarska
tehnika i raèunarske komunikacije i Raèunarske nauke i informatika. Smer za
raèunarske nauke i informatiku ima veoma uravnote?en skup predmeta koji pru?aju
kvalitetna znanja o projektovanju raèunarskih, komunikacionih i informacionih
sistema, programiranju i delimièno o upravljanju i poslovnoj informatici.
Raèunarski centar Fakulteta tehnièkih nauka ima sedam laboratorija s pribli?no
osamdeset raèunara. Jedna laboratorija s dvanaest raèunara se koristi za
slobodan rad, dok ostale slu?e za predavanja i ve?be.
Prilikom upisa vrednuje se uspeh iz srednje ?kole i pola?e ispit iz matematike.
Prema podacima od pro?le godine, na smeru za elektrotehniku i raèunarstvo ima
mesta za 300 bud?etskih i 110 samofinansirajuæih studenata. ?kolarina c'e
najverovatnije iznositi 45.000 dinara. ¦
Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
Other related posts:
- » [slikom] RAČUNARSTVO NA VIŠIM ŠKOLAMA