[slikom] RE: [slikom] Dan bezbednog interneta - kako se zaštititi na internetu
- From: "Betim Gjonbalaj" <gjonbalajbetim@xxxxxxxxx>
- To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Wed, 12 Feb 2014 20:48:47 +0100
Pozdrav Gradimire ,postovanje svima ,
Hvala na tekstu .
A sta ako je problem u samom sistemu koji omogucava kontrolu pod obrazlozenjem
bezbednosti ?
Ako sam Microsoft ima memorandum sa NSa a ako postoji sa tom tajnom sluzbom
onda postoji sa svakom onda problem nije u pojedinacnom performansu jedne
strane vec u samom sistemu .
Naprimer jedna izdavacka kuca tretira kao podatak knjigu pa sad kad mi
skeniramo jednu I pustamo je na mailing listi onda je to prekrsaj " sluzbeni "
naravno pod navodnicima bezbednosti protoka podataka sto znaci da sin a
jednoj strain bas zapravo od strane pogovornika podataka koja je trudi da
brani komecijalne interese a za sve ostalo tipa ime,datum ,broj pod kojim
informacijama vlade I drzave ( bez iznimke ) omogucuju pristup komercijalnoj
sekciji nad ljudima ili kako to zovu klijentima zbog trenda I marketinga .
Mozda najzalosnije u svemu ovome je cinjenica dobrovoljnog davanja informacija
kao samspijun negde kao Facebook ili slicno gde bi moralo biti in ako sve
predstavljeno ,s kim si ,gde si ,zasto si pa tako stvaras laksi posao I
sluzbama I biznisima ali stat e tera ?
Molim vas dopustite mi dva turbo viceva u vezi s ovime :
1. Pricaju jedan zaljubljeni par i kako ono ide :hajd ti prvi prekini ,hajd ti
prvi ,ne hajd ti i sve ovako sve dok se cuje glaz zbira iz neke sluzbe :
Pa hajde bre ljudi prekinite vec vise :D
2. Nekom tipu ide Harddisk ali on kaze :
Pa nema veze ionako sluzba ima kopiju pa ...
Zak raj ,molim vas da procitate sjajan tekst Davida Albaharija s cime vas
pozdravljam Betim bez autocenzure a autocenzura je jedan od ciljeva vlada :
David Albahari
Gore li kompjuteri?
Ljudi su verovali da se Orvelov svet krije u ideologiji totalitarizma, a on se
zapravo sakrivao u svetu tehnološkog razvoja
Brojevi su neverovatni i gotovo da su nepojmljivi, jer ne možemo ni sa čim da
ih uporedimo. Već prvi podatak zvuči neverovatno – da je prošle godine u svetu
poslato sto sedam triliona elektronskih poruka, odnosno dvesta devedeset četiri
milijarde dnevno. Pokušavam danima da zamislim tu količinu teksta i
informacija, ali to mi uopšte ne polazi za rukom. Međutim, ono što je
najstrašnije u tome jeste podatak koji kaže da je čak 89 odsto tih pošiljki
zapravo reklamno đubre, zlokobni spam, koji neželjeno stiže do naših
kompjutera. Tek svaka deseta poruka je prava poruka, ostalo zapravo nije ništa.
Ali i ostali brojevi su na neki način zastrašujući. Recimo, podatak da se
trideset šest milijardi fotografija godišnje postavi na Fejsbuku ili, pak, da
se svakog dana na Jutjubu pogledaju dve milijarde raznih video-zapisa. To je
neverovatna količina energije koja je upotrebljena za puku zabavu, a koja se
najviše koristi – ili kako neki kažu – zloupotrebljava tokom radnog vremena.
Iza tih brojeva stoji armija od skoro dve milijarde korisnika Interneta koja
koristi nešto manje od tri milijarde elektronskih adresa. U isto vreme oni mogu
da posećuju oko dve stotine sedamdeset miliona veb-sajtova i oko sto pedeset
miliona blogova.
Broj koji najviše opčinjava je podatak da Fejsbuk trenutno koristi šest stotina
miliona ljudi! Šeststo miliona ljudi koji svoj društveni život zamenjuju
virtuelnim društvenim životom u kojem sve više pucaju granice intime i
privatnosti jer je stalno potrebno da se uradi nešto novo, nešto neponovljivo,
nešto što još niko nije video. Recimo, fascinantan je podatak da je osam
miliona ljudi pratilo Ledi Gagu na Tviteru. Osam miliona! To je nešto manje od
broja stanovnika Srbije. Doduše, ne verujem da bi svi stanovnici Srbije dali
podršku Ledi Gagi, ali živimo u neobičnom vremenu i sve je moguće.
I dok mi glava puca od svih tih brojeva, pokušavam da zamislim samoću koja
okružuje jednog slikara, muzičara ili pisca. Koliko ljudi će videti slikarevu
sliku, čuti muzičarevu kompoziciju ili pročitati piščevu knjigu? Početni tiraž
knjiga danas kod nas iznosi između petsto i hiljadu primeraka. Ako završi u
nekom muzeju savremene umetnosti, slikarevu sliku videće nekoliko hiljada
ljudi. A ako je u pitanju savremeni kompozitor tzv. ozbiljne muzike, njegova
kompozicija biće izvedena nekoliko puta u polupraznim koncertnim dvoranama i
možda će se – doista možda – naći na nekom kompakt disku.
Brojevi se radikalno razlikuju, ali ipak taj samotni napor, ta spremnost da se
veruje u sposobnost drugih ljudi da postanu svojevrsni prijemnici umetničkog
nadahnuća budi u mnogima osećaj strahopoštovanja. Da, kako je to lepo rekla
Karson Mekalers u naslovu svog romana, „Srce je usamljeni lovac”. Ali danas je
sve manji broj ljudi koji imaju strpljenja za samoću ili koji su voljni da se
posvete samoći. U modi su veliki brojevi i sklonost pripadanju masi. Biti jedan
od šest stotina miliona čini čoveka mrvicom, nesposobnim da stvara svoj svet
jer ga to čini različitim, osobom koja štrči i ne uklapa se u „vrli novi svet”
koji mu tehnologija nudi, insistirajući na brzini kao na glavnoj odlici
kvaliteta. Što brže dobiti informaciju, što brže skinuti neki video ili sliku,
što ranije doznati i proslediti dalje neki krajnje beznačajan podatak, kao što
je mustra čipke na gaćama Ledi Gage.
Nisam ludista, ne zalažem se za uništavanje i ometanje tehnološkog razvoja, već
sam začuđen spremnošću ljudi da pod parolom izražavanja sebe i svojih
individualnosti zapravo postanu bezličniji nego što su ikada bili.
Kada samo pomislim koliko ljudi je decenijama verovalo da se Orvelov svet krije
u ideologiji totalitarizma, a on se zapravo sakrivao u svetu tehnološkog
razvoja. Ono za šta se u početku verovalo da najviše doprinosi oslobađanju
čoveka i slobodi govora pokazalo se kao sredstvo koje omogućava najveću meru
kontrole. Pitanje je dana kada će se velike svetske sile, i to bez obzira na
njihove različite ideologije, ujediniti da bi donele propise i smislile načine
efikasne kontrole Interneta i raznih programa.
Nekada su se totalitarni lideri plašili knjiga i spaljivali ih na lomačama.
Izgleda da ista sudbina kad-tad čeka kompjutere. Jedina je razlika u tome što
niko nije razmišljao o ekologiji u vreme kada su knjige gorele. Novi diktatori
moraće prvo da obrade kompjutere i odvoje toksične od netoksičnih delova kako
taj plamen ne bi načinio još veću štetu. S druge strane, što su starije, knjige
sve lepše gore. Ne znam kako je sa kompjuterima. Gore li oni uopšte? I ako
gore, razvijaju li neke otrovne dimove koji mogu da nam naude? I ima li razlike
između vatre od starih i novih računara?
Po svemu sudeći, sa kompjuterima neće biti tako veselo kao sa knjigama. Uz
veliku lomaču knjiga mogao je čovek da se ogreje, popije pivo i pojede
kobasicu. Uz smrdljivu vatru zapaljenih kompjutera neće moći ni da se sedne, a
kamoli da se nazdravi novim vremenima. Eto jedne male ali korisne sugestije
onima koji nam određuju budućnost – čuvajte knjige, one bolje gore.
David Albahari
-----Original Message-----
From: slikom-bounce@xxxxxxxxxxxxx [mailto:slikom-bounce@xxxxxxxxxxxxx] On
Behalf Of Gradimir Kragic
Sent: Wednesday, February 12, 2014 6:46 AM
To: Lista SliKom
Subject: [slikom] Dan bezbednog interneta - kako se zaštititi na internetu
Zdravo svima,
Ovaj članak prenosim sa bezbednog ili manje bezbednog interneta. Ovo je
mali doprinos ove liste da o bezbednosti na internetu razmišljate malo više, ne
samo na dan bezbednog interneta nego uvek kada koristite računar.
Vesti: 11.02.2014.
Dan bezbednog interneta: Kako se zaštititi na internetu
Danas se u svetu deseti put obeležava
Dan bezbednog interneta
(Safer Internet Day, SID2014) pod sloganom “Stvorimo zajedno bolji internet”.
Bez obzira na to koliko godina imaju, jedan od troje ljudi u svetu je na
internetu. Iako je internet već dugo sveprisutan u našim životima, mnogi
korisnici još uvek nisu upoznati sa rizicima i opasnostima koje vrebaju na
internetu.
Bezbrižan pristup koji ima većina korisnika interneta ih ozbiljno ugrožava.
Pod sloganom “Stvorimo zajedno bolji internet”, deseti Dan bezbednog interneta
treba da podigne svest o opasnostima interneta.
“Internet korisnicima treba objasniti opasnosti interneta”, kaže Edi Vilems iz
nemačke kompanije G Data. “Jedini način da se zaštite od prevara i trikova koje
sajber kriminalci koriste je da znaju za njih.”
Kriminalci na internetu traže informacije koje mogu iskoristiti prodajući ih na
crnom online tržištu. Žrtve njihovih napada su korisnici koji su toga nesvesni,
a motivi napada su uglavnom krađa ličnih podataka korisnika kao što su lozinke
za online prodavnice, bankovne račune ili email naloge.
Žrtve nisu samo odrasli, podsećaju iz G Data. Deca su takođe unosna meta za
sajber kriminalce.
“Roditelji ne bi trebalo da razmišljaju samo o sopstvenoj bezbednosti, već i o
bezbednosti svoje dece. Osim korišćenja sigurnosnog rešenja i instaliranja
objavljenih ispravki softvera, oni takođe treba da budu oprezni kada koriste
internet kao medij.”
Dan bezbednog interneta je pravi trenutak da se korisnici podsete na to da je
njihova bezbednost u njihovim rukama. Bez obzira da li ste mlađi ili stariji
korisnik interneta, evo saveta stručnjaka G Data kako da zaštitite svoje
uređaje i sebe na internetu:
Antivirusni softver: Sveobuhvatno sigurnosno rešenje treba da bude deo osnovne
opreme svakog računara koji ima pristup internetu. Prisustvo takvog rešenja na
računaru ne znači samo zaštitu od virusa, već uključuje i spam filter, firewall
i zaštitu u realnom vremenu od online pretnji.
Sigurnosne ispravke: Ažuriranje operativnog sistema, programa i aplikacija je
način da se zaštitite od kriminalaca koji mogu iskoristiti sigurnosne propuste
za napade.
Spam: Obrišite spam email bez oklevanja i ne otvarajte linkove ili fajlove u
prilogu ni u kom slučaju.
Lozinke: Za sve online naloge, one na društvenim mrežama i email servisima,
koristite različite lozinke, koje treba da budu nelogična kombinacija brojeva i
malih i velikih slova.
Back up: Postarajte se da imate kopiju važnih podataka tako da ih možete
povratiti i nakon infekcije ili pada sistema. Sveobuhvatna sigurnosna rešenja
često imaju i backup modul.
Mislite na bezbednost svoje dece: Roditelji bi trebalo da nauče decu kako da
bezbedno koriste internet. Roditeljske kontrole sprečavaju da deca posećuju web
sajtove koji su povezani sa drogom i nasiljem, kao i sajtove sa seksualno
eksplicitnim sadržajem.
Smart telefoni i tableti su takođe na meti sajber kriminalaca. Oni sadrže važne
podatke i pristup korisnika treba da bude isti kao i kada koriste računare.
Instalirajte sigurnosno rešenje: Android smart telefoni i uređaji takođe moraju
imati sigurnosno rešenje kao deo osnovne opreme. Sigrunosna aplikacija treba da
ponudi sveobuhvatnu zaštitu od malvera i malicioznih aplikacija.
Pouzdanost aplikacija: Aplikacije treba preuzimati samo iz pouzdanih izvora kao
što je Google Play market. Kada birate aplikacije, obratite pažnju na dozvole
koje traže i razmislite da li vam je aplikacija zaista neophodna.
Bluetooth i GPS: WiFi, GPS i Bluetooth treba da budu uključeni samo kada su vam
potrebni a nakon toga ih treba isključiti.
Sigurnosna podešavanja: Treba uključiti opciju za unos lozinke i zameniti
dodeljenu lozinku nekom koju ćete sami osmisliti.
Društvene mreže su za mnoge korisnike postale sinonim za internet.
Kriminalci koriste njihovu popularnost među korisnicima pa mnoge opasnosti
interneta vrebaju korisnike baš na društvenim mrežama. Dobro bi bilo uvek imati
na umu da:
Nemaju svi prijateljske namere: Trebalo bi da prihvatate samo zahteve za
prijateljstvo koji dolaze od ljudi koje inače poznajete.
Skraćeni linkovi mogu biti zamka: Skraćeni linkovi često su prečica do nevolje.
Trebalo bi da budete oprezni i da ne otvarate linkove koje vam šalju nepoznate
osobe.
Na društvenim mrežama ne treba otkrivati previše o sebi: Privatni podaci kao
što su broj telefona ili adresa ne bi trebalo da budu na internetu, posebno ne
na profilima korisnika društvenih mreža.
Pojedinačno ali i zajedničkim naporima možemo učiniti internet boljim i
bezbednijim mestom. Srećan vam Dan bezbednog interneta!
__________
Podaci o listi:
1. Web strana: http://www.slikom.info/ml/sl.html
2. Adresa za prijavu: slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati: subscribe
3. Adresa za odjavu: slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati:
unsubscribe
4. RSS/feed: http://www.slikom.info/feed.xml
5. Podcast: http://www.audio.slikom.info/feed.xml
6. Adresa moderatora: SliKom-Moderators@xxxxxxxxxxxxx
__________
__________
Podaci o listi:
1. Web strana: http://www.slikom.info/ml/sl.html
2. Adresa za prijavu: slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati: subscribe
3. Adresa za odjavu: slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati:
unsubscribe
4. RSS/feed: http://www.slikom.info/feed.xml
5. Podcast: http://www.audio.slikom.info/feed.xml
6. Adresa moderatora: SliKom-Moderators@xxxxxxxxxxxxx
__________
Other related posts:
- » [slikom] RE: [slikom] Dan bezbednog interneta - kako se zaštititi na internetu - Betim Gjonbalaj