[slikom] Androidi su za sada poslušni
- From: Tomić Rajko <milicat@xxxxxxxxxxx>
- To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Fri, 23 Apr 2004 12:57:27 +0200
Roboti i strah od njih
Androidi su za sada poslu?ni
. Moramo se odreæi 'ma?ina koje misle'. Ljudska biæ sopstvene linije
vodilje. To je ne?to ?to ma?ine ne rr Rasuðivanje zavisi od pravljenja
programa, a ne od c krajnji program!" CFrenk Herbert, ?Deca Arakisa")
Strah od ma?ina koje preuzimaju kontrolu nad na?im ?ivotima nije nov. Samo
u poslednjih nekoliko godina broj filmova s tematikom koja se vrti oko
superinteligentnih robota, nezgodno uhvaæenih u klinèu sa svojim tvorcima
(èitaj: Ijudima), postigao je intrigantan broj prvo trilogija ,,Matrix", onda
treæi nastavak?Terminatora" sa kristalno jasnim podnaslovom ?Uzdizanje ma?ina",
kao i poslednji blokbaster jo? upeèatljivijeg imena?Ja, robot". Inaèe,
poslednji film je delimièna ekranizacija jedne od prièa Isaka Asimova, pisca
koji je smislio pojam robotike davnih èetrdesetih godina pro?log veka, pre nego
?to su roboti uop
?te postojali. Pojam je nastao èak i pre legendarne epopeje ?Odiseja u svemiru
2001", a svakako bez realne predstave kako æe se?inteligentne ma?ine"zaista
pona?ati u ovom milenijumu Asimov tu buduænost nije do?iveo, umro je 1992.
godine. Veæ smo pisali o androidima, robotima koji bi trebalo da podra?avaju
Ijude, njihov mehanizam i ustrojstvo ?ivota, kao i o filmovima koji su iz
njihovog razvoja crpeli ideje i o?ivljavali ih u dominantnoj ulozi na?e
buduænosti. A onda je nastao kratak predah. Ljudi su preovladali. Nekako se
ideja robota koji æe podra?avati Ijudski ?ivot pored nas ?ivih odjednom èinila
sme?na. Odakle onda (ponovo) strah?
Pomislite samo: roboti su postali toliko inteligentni i toliko sposobni da smo
poèeli da se oslanjamo na njih u svemu. Beskorisni i nepotrebni, mi smo
postepeno gurnuti u stranu.?Ukrali"su nam èak i izra?ajnost lica, govor tela. A
onda su se okrenuli protiv nas jer smo nesposobni da ?ivimo sami sa sobom. To
je otprilike si?e filma ,,Ja, robot". Naravno, na?ao se tu i junak koji æe da
spase èoveèanstvo, ali u ovom kontekstu on nije bitan. Bitna je prezentacija
fantastiènog androida iz serije Nestor, NS5, jedno izuzetno ozbiljno i
kvalitetno kompjutersko i filmsko re?enje! U sjajnoj promotivnoj kampanji filma
posetiocima sajta www.irobotnow.com nuðeno je da naruèe sopstveni,?very
own"model robota. Gledajuæi NS5 u akciji, detaljnu prezentaciju u videoformatu
koja vam je definitivno raspr?ila sve sumnje u kvalitete ovog liènog kuænog
asistenta, niste imali ni blagu ideju da je u pitanju reklamna kampanja za
film. Birali ste boju i materijal, ugraðivali titanijum ili bronzu, rezoluciju
od 10,4 megapiksela u optiku... Èelnici Foxa su se dobro potrudili, ponudiv?i
nam bajku koja je po Asimovu dosti?na i svega dvadesetak godina daleko od nas.
Eto koliko je bilo lako u?iveti se u ideju da delite ?ivot (i) sa robotom...
Sreænim izborom elemenata je izbegnuto i poreðenje s bilo kojim trenutno
aktuelnim projektom iz robotike. Inaèe, u roku od tri godine, broj velikih
androidnih projekata u svetu popeo se na blizu osamdeset, od kojih Japan
nadgleda èak 34. Èelnici Honde ?etaju po svetu svoj model Asimo, najpoznatiji i
najpresti?niji od svih Al projekata. Samo tokom proteklih nekoliko meseci Honda
je ulo?ila oko milion dolara u razvoj novih tenologija koje su polovinom
decembra omoguæile ovom humanoidnom robotu da trèi brzinom od 3 km na sat, dok
je brzina hoda poveæana na 2,5 km na sat! Dalje, nova generacija Asimo robota u
program razvoja ukljuèuje novu perspektivu mobilnosti i obrade podataka, koja
mu omoguæava jo? bolju interakciju sa Ijudima i realnim okru?enjem.
Nastavljajuæi da razvija ove tehnologije, Honda poku?ava da u dalji razvoj
robota ukljuèi opcije koje bi zaista mogle da budu od koristi Ijudima.
S druge strane, Tojota uèi svoje androide da sviraju trubu razvijajuæi
tehnologiju ve?taèkih usana koje mogu da se pomeraju s istom istanèano?æu kao i
Ijudske usne, istra?ivaèi su robotima omoguæili da sviraju kao Ijudi bar tako
navode na oficijelnom Tojotinom sajtu. Ipak, najinteresantnije i mo?da
najveæe?andergraund"projekte vodi kompanija Kitano simbiotièki sistemi, ogranak
japanske Agencije za nauku i tehnologiju koju direktno sponzori?e vlada te
svet kompiutera 1/2005
dr?ave. Ovo je jedna od vodeæih japanskih firmi u domenu razvoja humanoidnih
robota. Èitav svet je sa zanimanjem propratio razvoj projekta bebeandroida
zvane Pino, visoke oko 75 cm, koju pokreæe 29 motora. Dizajneri u Kitanu navode
da se nadaju da æe za dalji razvoj humanoidnih robota Pino odigrati sliènu
ulogu kao Linux... Videæemo. I dana sajtujemoguæedobitisoftverske i hardverske
planove koji su kori?æeni za izgradnju originalnog robota:
www.symbio.jst.go.jp/PINO/index.html. A ?to se tièe japanske Agencije za nauku
i tehnologiju, ona se bavi i programima koji su namenjeni javnosti i poma?u da
svi bolje razumemo ovu specifiènu nauku, to jest tehnologiju. Ba? u duhu
Asimova...
Kad veæ pominjemo Isaka Asimova i njegovu ulogu u razvoju same ideje o
robotici, pisac se vi?e dokazao u pristupu samoj robotici kao socijalnoj nauci,
kao implementator ideje o robotima u Ijudskom okru?enju ili slike Ijudskog
sveta okru?enog robotima, nego ?to se gnjavio time da obja?njava kako ili za?to
oni rade. Zbog toga su bitna njegova tri zakona robotike, smi?ljena i
primenjena u njegovim prièama da za ?tite Ijude od samih robota: prvi ka?e da
robot ne sme da povredi Ijudsko biæe ili da, kroz odbijanje akcije, dopusti da
Ijudsko biæe bude povreðeno. Drugi zakon ka?e da robot mora da se povinuje
naredbama izdatim od strane Ijudskog biæa, osim kada su u direktnom sukobu s
prvim zakonom, a treæi ka?e da robot mora da ?titi sopstvenu egzistenciju, osim
ako je to u kontradiktornosti sa prva dva zakona. Neverovatna lucidnost u vreme
kada su nauènofantastiène prièe jo? uvek o?ivljavale horor u vidu
raspomamljenih èudovi ?ta s drugih planeta. Istra?ivaèi koji su kasnije
dizajnirali pravili robote smatrali su da su principi iz kojih proizilaze tri
zakona naprosto plod zdravog razuma! Ali danas mnogi nisu uvereni u to da su
ovi zakoni dovoljni ili èak po?eljni za robote buduænosti, èime se iz
akademske perspektive bavi neprofitna c ganizacija SIAI iz Atlante
(www.asimovlav com). Po njoj, ovi zakoni nikako ne bi smi da budu poslednja reè
robotike, posebr ako se ima u vidu da ih destruktivna tehrn logija (na primer,
krstareæe rakete koje : de facto mogu smatrati robotima) v« odavno kr?i!
Naravno, ako roboti i razviju svest, moci razviti i savest i izabrati da budu
pa?lji prema svojim tvorcima. Da li je to realni oèekivati, buduæi da smo se i
sami trudili da robotiku guramo u tom pravcu, baveæi se takoreæi njenim
bezazlenim vidom. Stvorsmo mobilne robote sposobne za prenc stvari preko
samostalne navigacije, zatii male jeftine robote namenjene zaba kao i
nezaobilazne androide, èsvekolike ma?ine. Opremili smo ih hidraulikom,
senzorimi kontrolerima i mikrokontrokrima, ali smo im ostavili dugme za
ga?enje. Èisto se ne razma?u previ?e Bar jo? nekoliko godini A onda æemo ponov
videti gde su roboti
odnosu na nas. I da li æe pcnovo uslediti talas straha meðu Ijudskom vrstom. I
tako sve do 2035. gcdine moguæeg ostvarenja velik ideje Isaka Asimova. Ko æe
prevladati?
Iris MILJKOVII
RAJKO
Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
Other related posts:
- » [slikom] Androidi su za sada poslušni