[slikom] IP Adresa
- From: "Gradimir Kragic" <bastono@xxxxxxxx>
- To: "Lista SliKom" <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Fri, 2 Nov 2012 06:13:01 +0100
Zdravo svima,
Prije nekoliko dana Äitam jednu poruku i u njoj izmeÄu ostalog piÅe
kako je neko nekom upao u IP adresu te da se upad desio sa teritorije
Republike Srpske. Mada mi nije spomenuto ime, oÄigledno je da se to
odnosilo na mene. Ovu poruku nisam napisao da bi demantovao ovu
predpostavku, nju demantuje sama reÄenica kako je napisana. Ovdje piÅem da
bi malo objasnio Åta je to IP adresa. PronaÅao sam tekst na internetu za
kojeg mislim da je najprikladniji, ipak i takav za veÄi broj Älanova ove
liste, ostaÄe nerazumljiv... PreporuÄujem da se Äita do kraja a posebno
obrati paÅnja na podnaslove kao Åto su:
- Dodeljivanje,
- Verzija 6 IP adrese.
PoÄetak teksta:
IP adresa je jedinstveni broj, sliÄan telefonskom broju, koji koriste
maÅine (najÄeÅÄe raÄunari) u meÄusobnom saobraÄaju putem interneta uz
koriÅÄenje internet protokola. Ovo dozvoljava maÅinama dalje sprovoÄenje
informacije u ime poÅiljaoca (kako bi maÅine znale gde da ih dalje poÅalju)
i kasnije primanje tih informacija (kako bi maÅine znale da je to namenjena
destinacija).
Primer jedne IP adrese je: 77.46.233.90. Konvertovanje u ove brojeve iz
za ljude Äitljivije forme adresa domena
poput www.slikom.info, se vrÅi putem DNS-a. Proces konverzije je poznat
pod imenom rastavljanje imena domena.
Internet protokol (IP) poznaje svakog logiÄkog domaÄina (hosta) po broju,
takozvanoj IP adresi. Na bilo kojoj datoj mreÅi ovaj broj mora biti
jedinstven za sve domaÄine interfejsa koji komuniciraju kroz tu mreÅu.
Internet servis provajderi ponekad daju korisnicima interneta ime domaÄina
pored njihove numeriÄke IP adrese. IP adrese korisnika koji surfuju po
WorldWideWeb-u se koriste da omoguÄe
komunikaciju sa serverom nekog veb-sajta. TakoÄe, one se nalaze u
zaglavljima elektronske poÅte. U stvari, za sve programe koji koriste
TCP/IP protokol, IP adresa korisnika i IP adresa odrediÅta su neophodni
kako bi se uspostavila komunikacija i poslali podaci.
U zavisnosti od internet veze, IP adresa moÅe biti uvek ista pri
konekciji (takozvana statiÄka IP adresa), ili razliÄita pri svakoj novoj
konekciji
(dinamiÄka IP adresa). Kako bi se koristila dinamiÄka IP adresa, mora da
postoji server koji pruÅa adresu. IP adrese se uobiÄajeno daju kroz servis
koji se zove DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol). I upravo osoba
koja je napisala spomenutu poruku, koristi vezu gdje joj se prilikom svakog
povezivanja dodjeljuje nova, to jest dinamiÄki tip IP adrese. Zato ova
konstatacija da sama reÄenica sebe demantuje.
Internet adrese su potrebne ne samo za jedinstveno nabrajanje
domaÄinskih interfejsa, veÄ i za svrhe rutovanja, pa je veliki broj njih
uvek nekoriÅÄen ili rezervisan. Jedan isti ureÄaj (na primer raÄunar) moÅe
imati viÅe prikljuÄaka na mreÅu (viÅe mreÅnih kartica), pa u tom sluÄaju
moÅe imati i viÅe IP adresa (ali
samo jedna po kartici).
Klase mreÅa
Svako od polja izvoriÅne i odrediÅne adrese u IP zaglavlju sadrÅi 32-bitnu
globalnu internet adresu, koja se generalno sastoji od identifikatora mreÅe
i identifikatora hosta. Adresa je kodirana da bi se dozvolile razliÄite
kombinacije bita za specificiranje mreÅe ili hosta. Enkodovanje obezbeÄuje
fleksibilnost u dodeljivanju adresa
hostovima i dozvoljava razliÄite veliÄine mreÅa u internetu.
Postoje tri glavne klase mreÅa za koje je najbolji primer sledeÄi:
A. Klasa A: Malo mreÅa (27=128), svaka moÅe da ima mnogo hostova
(16.777.214).
B. Klasa B: Srednji broj mreÅa (16 384), svaka sa srednjim brojem hostova
(65 534).
C. Klasa C: Mnogo mreÅa (2.097.052), svaka sa malo hostova (254).
U odvojenom okruÅenju bi bilo najbolje koristiti adrese iz samo jedne
klase. Na primer, zajedniÄka meÄumreÅa koja se sastoji od velikog broja
lokalnih raÄunarskih mreÅa bi trebalo da koristi adrese iz klase C. Ipak,
format adrese je takav da je moguÄe meÅati sve tri klase adresa na istoj
meÄumreÅi, Åto se radi na samom Internetu. MeÅanje klasa je svojstveno za
meÄumreÅu koja se sastoji od nekoliko velikih mreÅa, puno malih mreÅa i
srednjeg broja srednjih mreÅa.
IP adrese se obiÄno zapisuju u, kako se to kaÅe, decimalama odvojenim
taÄkama, gde svaka decimala oznaÄava svaki od okteta 32-bitne adrese. Na
primer, IP adresa u binarnom formatu: 11000000 11100100 00010001 00111001
je napisana kao decimalni format:
192.228.17.57.
Primetite, da svaka od adresa iz klase A poÄinje sa binarno 0. MreÅne
adrese sa prvim oktetom 0 (binarno 00000000) i 127 (binarno 01111111) su
rezervisane, tako da postoji 126 potencijalnih mreÅa iz klase A, koje imaju
prvu decimalu od 1 do 126. MreÅne adrese iz klase B poÄinju sa binarno 10,
stoga je opseg adresa mreÅe u decimalnom obliku od 128 do 191 (binarno
10000000 do 10111111). Drugi oktet je takoÄe deo adresa mreÅa klase B, tako
da postoji 2 na 14 = 16.384 mreÅnih adresa iz klase B. MreÅne adrese iz
klase C poÄinju sa binarno 110, tako da za mreÅne adrese iz klase C opseg
adresa u decimalnom obliku ide od 192 do 223 (binarno 11000000 do
11011111). Ukupan broj mreÅnih adresa iz klase C je 2 na 21 = 2.097.152.
PodmreÅe i maske podmreÅa
Koncept podmreÅe je uveden zbog sledeÄih zahteva. Zamislite jednu veliku
mreÅu koja ukljuÄuje jedan ili viÅe WAN-ova i veliki broj taÄaka, od kojih
se svaka sastoji od velikog broja LAN-ova. Åeleli bismo da dozvolimo
samovoljnu sloÅenost meÄupovezanih LAN struktura unutar jedne organizacije
dok izolujemo celokupan internet protiv eksplozivnog rasta mreÅnih brojeva
i kompleksnosti rutiranja. Jedan od naÄina da se prevaziÄe ovaj problem je
da se dodeli jedan broj za sve LAN-ove u jednoj taÄki koji bi pojednostavio
adresiranje i rutiranje. Da bi se dozvolilo ruterima u okviru jedne taÄke
da funkcioniÅu kako treba, svakom LAN-u se dodeljuje broj podmreÅe. Deo
adrese rezervisan za hostove biva podeljen na broj podmreÅe i broj hosta da
bi se prilagodio ovom novom naÄinu adresiranja.
Maska podmreÅe
Unutar podeljene mreÅe, lokalni ruteri moraju rutirati po bazi proÅirenog
mreÅnog broja koji se sastoji od mreÅnog dela IP adrese i broja podmreÅe.
Da bi se odredila pozicija bitova u ovakvom proÅirenom mreÅnom broju
koristi se maska podmreÅe. KoriÅÄenje maske podmreÅe pomaÅe hostu da utvrdi
da li je odlazeÄi datagram namenjen hostu na istom LAN-u (Åalje direktno)
ili na drugom LAN-u (Åalje datagram ruteru). Usvojeno je da se neki drugi
naÄini (npr. manuelna konfiguracija) koriste da bi se maska podmreÅe
napravila i da bi bila poznata lokalnim ruterima. Efekat maske podmreÅe
jeste
da obriÅe podelu izmeÄu polja sa hostovima koja se odnose na stvarni host
na podmreÅi. Ono Åto ostaje su broj mreÅe i broj podmreÅe. Ostatak
Interneta ovaj kompleks
vidi samo kao mreÅu klase B sa mreÅnom adresom 140.25.x.x, gde su leva dva
okteta broj mreÅe, a desna dva broj hosta. Ruter koji deli mreÅu na
podmreÅe je konfigurisan maskom podmreÅe koja ima vrednost 255.255.255.0.
Na primer, ako datagram sa odrediÅnom adresom 140.25.2.1 stigne u ruter Y
sa ostatka Interneta, ruter koristi masku podmreÅe da bi utvrdio da se ova
adresa odnosi na podmreÅu 1 i onda prosleÄuje datagram tom LAN-u gde novi
ruter mora da utvrdi kom hostu sa tog LAN-a je namenjen paket koji je moÅda
e-poruka ili neÅto drugo. Kada je utvrdio kome je namenjen paket, ruter
konaÄno prosleÄuje paket hostu.
Verzija 4 IP adrese
IPv4 je trenutni standard za IP adresiranje na Internetu. Internet Protokol
verzija 4 (IPv4) definisana u RFC-u 791 Septembra 1981. Internet protokol
(IP) je deo TCP/IP paketa i protokol je koji se najÅire koristi.
Adresiranje
U ovoj verziji IP adresa se sastoji od 32 bita, odnosno 4 bajta, Åto Äini
teoretski 4.294.967.296 (preko 4 milijarde) jedinstvenih adresa domaÄinskih
interfejsa. U praksi, postoji nedovoljno slobodnih IP adresa, tako da
postoji pritisak da se proÅiri raspon adresa preko verzije 6 IP adrese.
Istorijski gledano, IPv4 adrese su prvobitno imale samo dva dela - adresu
mreÅe i adresu samog ureÄaja u okviru mreÅe. Kasnija promena je dodala i
podmreÅni deo. MeÄutim, sa napretkom besklasnog internet-domen rutinga
(CIDR), ovo viÅe ne vaÅi i adresa moÅe da ima bilo koji broj nivoa
hijerarhije.
Dodeljivanje
Stvarno dodeljivanje adrese nije nasumiÄno. Organizacija, tipiÄno Internet
servis provajder, traÅi dodeljivanje netbloka (skupa povezanih IP adresa)
iz registra, kao Åto je ARIN (American Registry for Internet Numbers). Broj
mreÅe saÄinjava raspon adresa koje organizacija moÅe slobodno da
rasporeÄuje po Åelji. Organizacija koja je iscrpela znaÄajan deo svog mesta
za rasporeÄivanje adresa moÅe da zatraÅi novi netblok. Na primer, ARIN je
rasporedio adrese od 64.78.200.0 do 64.78.207.255 korporaciji Verado, Inc.
Dalje je Verado rasporedio adrese od 64.78.205.0
do 64.78.205.15 ogranku Bomis, koji je dalje taÄnu adresu 64.78.205.6
nazvao www.wikipedia.com.
Iscrpljivanje
Neka mesta privatnih IP adresa su dodeljena preko RFC 1918. To znaÄi da su
adrese dostupne za bilo koju upotrebu od strane bilo koga i stoga iste RFC
1918 IP adrese mogu da se ponovo koriste. MeÄutim, one ne mogu da uÄestvuju
u internet saobraÄaju (kao polazna, ni kao odrediÅna adresa), pa se Åiroko
koriste zbog nedostatka adresa koje mogu da se registruju. PrevoÄenje
mreÅnih adresa (Network address translation, skraÄeno NAT) treba da poveÅe
te mreÅe na internet. Dok se puno mera poÄelo preduzimati kako bi se
saÄuvao broj ograniÄenog
postojeÄeg prostora za IPv4 adrese (kao na primer koriÅÄenjem NAT-a ili
privatnih IP adresa), broj 32-bitnih IP adresa nije dovoljan zbog porast
interneta. Zbog ovoga, postoji generalni konsenzus da Äe se internet
128-bitna IPv6 Åema za adresiranje usvojiti kroz narednih 5 do 15 godina.
Verzija 6 IP adrese
U IPv6, novi (ali ne joÅ Åiroko koriÅÄen) standardni internet protokol, gde
su adrese 128 bita Åiroke, Åto bi, Äak i sa velikim dodelama netblokova,
trebalo da zadovolji blisku buduÄnost. Teoretski, postojalo bi taÄno 2128,
ili 3.403Ã1038 unikatnih adresa domaÄinskih interfejsa. Kada bi zemlja bila
saÄinjena kompletno od zrna peska od 1cmÂ, onda bi mogla da se dodeli
jedinstvena adresa svakom zrnu u 300 miliona planeta veliÄine zemlje. Ovaj
veliki prostor za adrese Äe biti retko popunjen, Åto omoguÄava da se ponovo
kodira viÅe informacija za rutovanje u same adrese.
Adresa verzije 6 se piÅe kao osam Äetvorocifrenih heksadecimalnih
brojeva (8 puta po 16 bitova) odvojenih dvotaÄkama. Jedan niz nula po
adresi moÅe
da se izostavi, pa je 1080::800:0:417A isto Åto i 1080:0:0:0:0:800:0:417A.
Globalne adrese koje se Åalju ka jednom odrediÅtu se sastoje iz dva dela:
64-bitni deo za rutiranje i 64-bitni identifikator domaÄina.
Netblokovi se odreÄuju kao moderne alternative IPv4: broj mreÅe, koga prati
kosa crta i broj znaÄajnih bitova (u decimalnom zapisu). Primer:
12AB::CD30:0:0:0:0/60 ukljuÄuje sve adrese koje poÄinju sa 12AB00000000CD3.
Podaci o listi:
1. Web strana: http://www.slikom.org/ml/slikom.html
2. RSS/feed: http://www.slikom.info/feed.xml
3. Adresa za prijavu: slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati: subscribe
4. Adresa za odjavu: slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati:
unsubscribe
5. Adresa moderatora: slikom-moderators@xxxxxxxxxxxxx
Other related posts:
- » [slikom] IP Adresa - Gradimir Kragic