[slikom] ODG: IP Adresa
- From: Bratislav StojkoviÄ <batica1974@xxxxxxxxx>
- To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Fri, 2 Nov 2012 12:34:48 +0100
gospodine kragiÄ?u takve informacije kruže od osobe koja je izbaÄ?ena sa skoro
svih lista ali i ja se seÄ?am kad ste vi pisali da svi pomognu da se prekine
prosleÄ?ivanje Ä?etova a kad ukažemo na to na vaÅ¡im listama takve Ä?etove ne
pustate na listi
s poštovanjem
bratislav
-----Originalna poruka-----
Od: slikom-bounce@xxxxxxxxxxxxx [mailto:slikom-bounce@xxxxxxxxxxxxx] U ime
Gradimir Kragic
Poslato: 2. novembar 2012 6:13
Za: Lista SliKom
Tema: [slikom] IP Adresa
Zdravo svima,
Prije nekoliko dana Ä?itam jednu poruku i u njoj izmeÄ?u ostalog piÅ¡e
kako je neko nekom upao u IP adresu te da se upad desio sa teritorije
Republike Srpske. Mada mi nije spomenuto ime, oÄ?igledno je da se to
odnosilo na mene. Ovu poruku nisam napisao da bi demantovao ovu
predpostavku, nju demantuje sama reÄ?enica kako je napisana. Ovdje piÅ¡em da
bi malo objasnio šta je to IP adresa. Pronašao sam tekst na internetu za
kojeg mislim da je najprikladniji, ipak i takav za veÄ?i broj Ä?lanova ove
liste, ostaÄ?e nerazumljiv... PreporuÄ?ujem da se Ä?ita do kraja a posebno
obrati pažnja na podnaslove kao što su:
- Dodeljivanje,
- Verzija 6 IP adrese.
PoÄ?etak teksta:
IP adresa je jedinstveni broj, sliÄ?an telefonskom broju, koji koriste
maÅ¡ine (najÄ?eÅ¡Ä?e raÄ?unari) u meÄ?usobnom saobraÄ?aju putem interneta uz
koriÅ¡Ä?enje internet protokola. Ovo dozvoljava maÅ¡inama dalje sprovoÄ?enje
informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju)
i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena
destinacija).
Primer jedne IP adrese je: 77.46.233.90. Konvertovanje u ove brojeve iz
za ljude Ä?itljivije forme adresa domena
poput <http://www.slikom.info> www.slikom.info, se vrši putem DNS-a. Proces
konverzije je poznat
pod imenom rastavljanje imena domena.
Internet protokol (IP) poznaje svakog logiÄ?kog domaÄ?ina (hosta) po broju,
takozvanoj IP adresi. Na bilo kojoj datoj mreži ovaj broj mora biti
jedinstven za sve domaÄ?ine interfejsa koji komuniciraju kroz tu mrežu.
Internet servis provajderi ponekad daju korisnicima interneta ime domaÄ?ina
pored njihove numeriÄ?ke IP adrese. IP adrese korisnika koji surfuju po
WorldWideWeb-u se koriste da omoguÄ?e
komunikaciju sa serverom nekog veb-sajta. TakoÄ?e, one se nalaze u
zaglavljima elektronske pošte. U stvari, za sve programe koji koriste
TCP/IP protokol, IP adresa korisnika i IP adresa odredišta su neophodni
kako bi se uspostavila komunikacija i poslali podaci.
U zavisnosti od internet veze, IP adresa može biti uvek ista pri
konekciji (takozvana statiÄ?ka IP adresa), ili razliÄ?ita pri svakoj novoj
konekciji
(dinamiÄ?ka IP adresa). Kako bi se koristila dinamiÄ?ka IP adresa, mora da
postoji server koji pruža adresu. IP adrese se uobiÄ?ajeno daju kroz servis
koji se zove DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol). I upravo osoba
koja je napisala spomenutu poruku, koristi vezu gdje joj se prilikom svakog
povezivanja dodjeljuje nova, to jest dinamiÄ?ki tip IP adrese. Zato ova
konstatacija da sama reÄ?enica sebe demantuje.
Internet adrese su potrebne ne samo za jedinstveno nabrajanje
domaÄ?inskih interfejsa, veÄ? i za svrhe rutovanja, pa je veliki broj njih
uvek nekoriÅ¡Ä?en ili rezervisan. Jedan isti ureÄ?aj (na primer raÄ?unar) može
imati viÅ¡e prikljuÄ?aka na mrežu (viÅ¡e mrežnih kartica), pa u tom sluÄ?aju
može imati i više IP adresa (ali
samo jedna po kartici).
Klase mreža
Svako od polja izvorišne i odredišne adrese u IP zaglavlju sadrži 32-bitnu
globalnu internet adresu, koja se generalno sastoji od identifikatora mreže
i identifikatora hosta. Adresa je kodirana da bi se dozvolile razliÄ?ite
kombinacije bita za specificiranje mreže ili hosta. Enkodovanje obezbeÄ?uje
fleksibilnost u dodeljivanju adresa
hostovima i dozvoljava razliÄ?ite veliÄ?ine mreža u internetu.
Postoje tri glavne klase mreža za koje je najbolji primer sledeÄ?i:
A. Klasa A: Malo mreža (278), svaka može da ima mnogo hostova
(16.777.214).
B. Klasa B: Srednji broj mreža (16 384), svaka sa srednjim brojem hostova
(65 534).
C. Klasa C: Mnogo mreža (2.097.052), svaka sa malo hostova (254).
U odvojenom okruženju bi bilo najbolje koristiti adrese iz samo jedne
klase. Na primer, zajedniÄ?ka meÄ?umreža koja se sastoji od velikog broja
lokalnih raÄ?unarskih mreža bi trebalo da koristi adrese iz klase C. Ipak,
format adrese je takav da je moguÄ?e meÅ¡ati sve tri klase adresa na istoj
meÄ?umreži, Å¡to se radi na samom Internetu. MeÅ¡anje klasa je svojstveno za
meÄ?umrežu koja se sastoji od nekoliko velikih mreža, puno malih mreža i
srednjeg broja srednjih mreža.
IP adrese se obiÄ?no zapisuju u, kako se to kaže, decimalama odvojenim
taÄ?kama, gde svaka decimala oznaÄ?ava svaki od okteta 32-bitne adrese. Na
primer, IP adresa u binarnom formatu: 11000000 11100100 00010001 00111001
je napisana kao decimalni format:
192.228.17.57.
Primetite, da svaka od adresa iz klase A poÄ?inje sa binarno 0. Mrežne
adrese sa prvim oktetom 0 (binarno 00000000) i 127 (binarno 01111111) su
rezervisane, tako da postoji 126 potencijalnih mreža iz klase A, koje imaju
prvu decimalu od 1 do 126. Mrežne adrese iz klase B poÄ?inju sa binarno 10,
stoga je opseg adresa mreže u decimalnom obliku od 128 do 191 (binarno
10000000 do 10111111). Drugi oktet je takoÄ?e deo adresa mreža klase B, tako
da postoji 2 na 14 = 16.384 mrežnih adresa iz klase B. Mrežne adrese iz
klase C poÄ?inju sa binarno 110, tako da za mrežne adrese iz klase C opseg
adresa u decimalnom obliku ide od 192 do 223 (binarno 11000000 do
11011111). Ukupan broj mrežnih adresa iz klase C je 2 na 21 = 2.097.152.
Podmreže i maske podmreža
Koncept podmreže je uveden zbog sledeÄ?ih zahteva. Zamislite jednu veliku
mrežu koja ukljuÄ?uje jedan ili viÅ¡e WAN-ova i veliki broj taÄ?aka, od kojih
se svaka sastoji od velikog broja LAN-ova. Želeli bismo da dozvolimo
samovoljnu složenost meÄ?upovezanih LAN struktura unutar jedne organizacije
dok izolujemo celokupan internet protiv eksplozivnog rasta mrežnih brojeva
i kompleksnosti rutiranja. Jedan od naÄ?ina da se prevaziÄ?e ovaj problem je
da se dodeli jedan broj za sve LAN-ove u jednoj taÄ?ki koji bi pojednostavio
adresiranje i rutiranje. Da bi se dozvolilo ruterima u okviru jedne taÄ?ke
da funkcionišu kako treba, svakom LAN-u se dodeljuje broj podmreže. Deo
adrese rezervisan za hostove biva podeljen na broj podmreže i broj hosta da
bi se prilagodio ovom novom naÄ?inu adresiranja.
Maska podmreže
Unutar podeljene mreže, lokalni ruteri moraju rutirati po bazi proširenog
mrežnog broja koji se sastoji od mrežnog dela IP adrese i broja podmreže.
Da bi se odredila pozicija bitova u ovakvom proširenom mrežnom broju
koristi se maska podmreže. KoriÅ¡Ä?enje maske podmreže pomaže hostu da
utvrdi
da li je odlazeÄ?i datagram namenjen hostu na istom LAN-u (Å¡alje direktno)
ili na drugom LAN-u (Å¡alje datagram ruteru). Usvojeno je da se neki drugi
naÄ?ini (npr. manuelna konfiguracija) koriste da bi se maska podmreže
napravila i da bi bila poznata lokalnim ruterima. Efekat maske podmreže
jeste
da obriÅ¡e podelu izmeÄ?u polja sa hostovima koja se odnose na stvarni host
na podmreži. Ono što ostaje su broj mreže i broj podmreže. Ostatak
Interneta ovaj kompleks
vidi samo kao mrežu klase B sa mrežnom adresom 140.25.x.x, gde su leva dva
okteta broj mreže, a desna dva broj hosta. Ruter koji deli mrežu na
podmreže je konfigurisan maskom podmreže koja ima vrednost 255.255.255.0.
Na primer, ako datagram sa odredišnom adresom 140.25.2.1 stigne u ruter Y
sa ostatka Interneta, ruter koristi masku podmreže da bi utvrdio da se ova
adresa odnosi na podmrežu 1 i onda prosleÄ?uje datagram tom LAN-u gde novi
ruter mora da utvrdi kom hostu sa tog LAN-a je namenjen paket koji je možda
e-poruka ili nešto drugo. Kada je utvrdio kome je namenjen paket, ruter
konaÄ?no prosleÄ?uje paket hostu.
Verzija 4 IP adrese
IPv4 je trenutni standard za IP adresiranje na Internetu. Internet Protokol
verzija 4 (IPv4) definisana u RFC-u 791 Septembra 1981. Internet protokol
(IP) je deo TCP/IP paketa i protokol je koji se najšire koristi.
Adresiranje
U ovoj verziji IP adresa se sastoji od 32 bita, odnosno 4 bajta, Å¡to Ä?ini
teoretski 4.294.967.296 (preko 4 milijarde) jedinstvenih adresa domaÄ?inskih
interfejsa. U praksi, postoji nedovoljno slobodnih IP adresa, tako da
postoji pritisak da se proširi raspon adresa preko verzije 6 IP adrese.
Istorijski gledano, IPv4 adrese su prvobitno imale samo dva dela - adresu
mreže i adresu samog ureÄ?aja u okviru mreže. Kasnija promena je dodala i
podmrežni deo. MeÄ?utim, sa napretkom besklasnog internet-domen rutinga
(CIDR), ovo više ne važi i adresa može da ima bilo koji broj nivoa
hijerarhije.
Dodeljivanje
Stvarno dodeljivanje adrese nije nasumiÄ?no. Organizacija, tipiÄ?no Internet
servis provajder, traži dodeljivanje netbloka (skupa povezanih IP adresa)
iz registra, kao Å¡to je ARIN (American Registry for Internet Numbers). Broj
mreže saÄ?injava raspon adresa koje organizacija može slobodno da
rasporeÄ?uje po želji. Organizacija koja je iscrpela znaÄ?ajan deo svog mesta
za rasporeÄ?ivanje adresa može da zatraži novi netblok. Na primer, ARIN je
rasporedio adrese od 64.78.200.0 do 64.78.207.255 korporaciji Verado, Inc.
Dalje je Verado rasporedio adrese od 64.78.205.0
do 64.78.205.15 ogranku Bomis, koji je dalje taÄ?nu adresu 64.78.205.6
nazvao <http://www.wikipedia.com> www.wikipedia.com.
Iscrpljivanje
Neka mesta privatnih IP adresa su dodeljena preko RFC 1918. To znaÄ?i da su
adrese dostupne za bilo koju upotrebu od strane bilo koga i stoga iste RFC
1918 IP adrese mogu da se ponovo koriste. MeÄ?utim, one ne mogu da uÄ?estvuju
u internet saobraÄ?aju (kao polazna, ni kao odrediÅ¡na adresa), pa se Å¡iroko
koriste zbog nedostatka adresa koje mogu da se registruju. PrevoÄ?enje
mrežnih adresa (Network address translation, skraÄ?eno NAT) treba da poveže
te mreže na internet. Dok se puno mera poÄ?elo preduzimati kako bi se
saÄ?uvao broj ograniÄ?enog
postojeÄ?eg prostora za IPv4 adrese (kao na primer koriÅ¡Ä?enjem NAT-a ili
privatnih IP adresa), broj 32-bitnih IP adresa nije dovoljan zbog porast
interneta. Zbog ovoga, postoji generalni konsenzus da Ä?e se internet
128-bitna IPv6 Å¡ema za adresiranje usvojiti kroz narednih 5 do 15 godina.
Verzija 6 IP adrese
U IPv6, novi (ali ne joÅ¡ Å¡iroko koriÅ¡Ä?en) standardni internet protokol, gde
su adrese 128 bita Å¡iroke, Å¡to bi, Ä?ak i sa velikim dodelama netblokova,
trebalo da zadovolji blisku buduÄ?nost. Teoretski, postojalo bi taÄ?no 2128,
ili 3.403Ã?1038 unikatnih adresa domaÄ?inskih interfejsa. Kada bi zemlja bila
saÄ?injena kompletno od zrna peska od 1cm³, onda bi mogla da se dodeli
jedinstvena adresa svakom zrnu u 300 miliona planeta veliÄ?ine zemlje. Ovaj
veliki prostor za adrese Ä?e biti retko popunjen, Å¡to omoguÄ?ava da se ponovo
kodira više informacija za rutovanje u same adrese.
Adresa verzije 6 se piÅ¡e kao osam Ä?etvorocifrenih heksadecimalnih
brojeva (8 puta po 16 bitova) odvojenih dvotaÄ?kama. Jedan niz nula po
adresi može
da se izostavi, pa je 1080::800:0:417A isto Å¡to i 1080:0:0:0:0:800:0:417A.
Globalne adrese koje se šalju ka jednom odredištu se sastoje iz dva dela:
64-bitni deo za rutiranje i 64-bitni identifikator domaÄ?ina.
Netblokovi se odreÄ?uju kao moderne alternative IPv4: broj mreže, koga prati
kosa crta i broj znaÄ?ajnih bitova (u decimalnom zapisu). Primer:
12AB::CD30:0:0:0:0/60 ukljuÄ?uje sve adrese koje poÄ?inju sa 12AB00000000CD3.
Podaci o listi:
1. Web strana: <http://www.slikom.org/ml/slikom.html>
http://www.slikom.org/ml/slikom.html
2. RSS/feed: <http://www.slikom.info/feed.xml> http://www.slikom.info/feed.xml
3. Adresa za prijavu: <mailto:slikom-request@xxxxxxxxxxxxx>
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati: subscribe
4. Adresa za odjavu: <mailto:slikom-request@xxxxxxxxxxxxx>
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati: unsubscribe
5. Adresa moderatora: <mailto:slikom-moderators@xxxxxxxxxxxxx>
slikom-moderators@xxxxxxxxxxxxx
Podaci o listi:
1. Web strana: http://www.slikom.org/ml/slikom.html
2. RSS/feed: http://www.slikom.info/feed.xml
3. Adresa za prijavu: slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati: subscribe
4. Adresa za odjavu: slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati:
unsubscribe
5. Adresa moderatora: slikom-moderators@xxxxxxxxxxxxx
Other related posts: