[slikom] izvestaj ad Hok komiteta Mr.damjan tatic
- From: Nestorović Vesna <nvcoka@xxxxxx>
- To: <belistap@xxxxxxxxxxxxxxx>
- Date: Wed, 2 Mar 2005 16:18:59 +0100
IZVEŠTAJ sa 5. zasedanja Ad hok komiteta UN za izradu nacrta
Sveobuhvatne i integrativne konvencije o promovisanju i zaštiti prava i
dostojanstva osoba sa invaliditetom
U sedištu Ujedninjenih nacija u Njujorku od 24. januara do 4.
februara 2005. održano je 5. zasedanje Ad hok komiteta UN za izradu nacrta
Sveobuhvatne i integrativne konvencije o promovisanju i zaštiti prava i
dostojanstva osoba sa invaliditetom. Na zasedanju su učestvovale delegacije
80 država članica UN, predstavnici agencija i ustanova UN, nacionalnih
ustanova za ljudska prava i nekoliko desetina NVO iz celog sveta. Srbiju i
Crnu Goru predstavljala je delegacija u sastavu Nj. E. Nebojša Kaluđerović,
ambasador S i CG pri UN, mr Damjan Tatić, ekspert Ministarstva za rad,
zapošljavanje i socijalnu politiku Republike Srbije, Marija Antonijević i
Tamara Rastovac, treći sekretari Misije S i CG pri UN.
Radom Ad hok komiteta predsedavao je Nj. E. g. Luis Galjegos
Čiriboga, ambasador Ekvadora pri UN. Neformalnim pregovorima državnih
delegacija u plenumu predsedavao je koordinator, Nj. E. g. Don Mekkej,
ambasador Novog Zelanda pri UN.
Peto zasedanje Ad hok komiteta otvorio je predsedavajući, g.
Galjegos Ćiriboga. Na prvoj sesiji svog 5. zasedanja, održanoj 24. februara
2005. godine, Ad hok komitet je usvojio sledeći Dnevni red:
1. Otvaranje zasedanja
2. Usvajanje Dnevnog reda
3. Organizacija rada
4. Razmatranje predloženih izmena i amandmana na tekst nacrta
Konvencije sadržanog u Izveštaju Radne grupe Ad hok komiteta UN za izradu
nacrta Sveobuhvatne i integrativne konvencije o promovisanju i zaštiti prava
i dostojanstva osoba sa invaliditetom podnetih na 3. (A/ AC.265/2004/5,
aneks II) i 4. zasedanju komiteta (A/59/360, aneks IV) i predloga koje je
Sekretarijat primio posle 4. zasedanja Ad hok komiteta
5. Zaključci 5. zasedanja Ad hok komiteta UN za izradu nacrta
Sveobuhvatne i integrativne konvencije o promovisanju i zaštiti prava i
dostojanstva osoba sa invaliditetom
6. Razmatranje i usvajanje Izveštaja sa 5. zasedanja Ad hok
komiteta UN sa Izveštajem koordinatora
Posle usvajanja Dnevnog reda i dogovora o organizaciji rada otpočeli su
neformalni pregovori državnih delegacija o paragrafu 5 člana 7 nacrta
Konvencije, članovima 9 do 14 i delu člana 15 nacrta Konvencije. Ovim
pregovorima mogli su da prisustvuju i predstavnici agencija i ustanova UN,
nacionalnih ustanova za ljudska prava i akreditovanih nevladinih
organizacija pri UN, ali samo su predstavnici državnih delegacija mogli da
učestvuju u diskusiji. Potom su, po potrebi, održavani i neformalni sastanci
državnih delegacija u malim grupama, kojima su predsedavali pojedini
facilitatori.
Delegacija Srbije i Crne Gore aktivno je učestvovala u diskusiji o ponuđenom
tekstu nacrta Konvencije. U plenarnoj diskusiji i u neformalnim
konsultacijama u ime delegacije Srbije i Crne Gore govorio je mr Damjan
Tatić.
Na početku neformalnih pregovora Nj. E. ambasador Don Mekkej, koordinator,
pozvao je državne delegacije da vode fokusiranu diskusiju i predložio se o
strukturnim pitanjima diskutuje pošto se usaglase stavovi o suštini
pojedinih odredbi teksta a da se ne diskutuje o naslovima pojedinačnih
članova teksta jer dosadašnji instrumenti o ljudskim pravima ne sadže
naslove članova. Podsetio je delegacije da je cilj neformalnih pregovora da
se raščisti što više spornih pitanja a ne da se u ovoj fazi dođe do konačnog
teksta Konvencije. Niti jedno pitanje neće biti zatvoreno sve do samog
trenutka potpisivanja Konvencije i delegacije će moći da ponovo otvore
pitanja koja eventualno smatraju spornim, samo na taj način se može doći do
konsensusa.
Posle diskusije o paragrafu 5 člana 7 postignuta je saglasnost o delu teksta
koji nije u zagradi, dok o delovima teksta u zagradi delegacije još treba da
diskutuju sa facilitatorom, g. Stefanom Barigom iz Lihtenštajna:
»7 (5). (Specijalne/ pozitivne) mere usmerene na ubrzavanje postizanja de
fakto jednakosti osoba sa invaliditetom neće se smatrati diskriminacijom po
osnovu invalidnosti, (ali ni na koji način neće imati za posledicu
održavanje nejednakih ili odvojenih standarda); (te mere biće ukinute kada
se postignu ciljevi pružanja jednakih mogućnosti i jednakog tretmana/ te
mere biće ukinute kada ne budu više potrebne u svetlu ciljeva jednakih
mogućnosti i tretmana.)«
Predstavnik Srbije i Crne Gore podržao je predlog Kostarike da se mere sa
početka paragrafa 5 ne kvalifikuju kao »pozitivne« ili »specijalne«, predlog
Kanade da se ubaci fraza »diskriminacija po osnovu invalidnosti«, što je Ad
hok komitet i usvojio konsensusom i predlog EU i afričkih država da se drugi
deo paragrafa 5 briše. Na pitanje koordinatora da delegacije koje se zalažu
za frazu da mere neće imati za posledicu održavanje nejednakih standarda
objasne šta to znači u praksi, mr Tatić je pomenuo praksu u Srbiji da osobe
sa invaliditetom ostvaruju biračka prava kod kuće u prisustvu članova
komisije, uz garantovanu tajnost glasanja, ako biračko mesto nije
pristupačno. Na taj način se ne stvaraju posebna prava, drugačiji standardi
već samo posebni metodi za ostvarivanje opštih prava pod uslovima
jednakosti. Drugi primer koji je delegat S i CG naveo bilo je finansiranje
adaptacije radnog mesta prilikom zapošljavanja osobe sa invaliditetom koja
je kvalifikovana da obavlja dotični posao ali je neophodno prilagođavanje
radnog mesta.
Tokom rasprave o članu 8 nacrta delegacije su apostrofirale značaj prava na
život koje pripada svim ljudskim bićima, pa samim tim i osobama sa
invaliditetom. Koordinator je predložio sledeću formulaciju ovog člana:
»8. Države potpisnice ponovo potvrđuju da svako ljudsko biće ima urođeno
pravo na život i preduzeće sve potrebne mere kako bi osigurale da osobe sa
invaliditetom uživaju ovo pravo na jednakim osnovama sa drugima«.
Na insistiranje islamskih, afričkih i latinoameričkih zemalja, koordinator
je predložio i novi član 8 bis kojim se uređuje zaštita osoba sa
invaliditetom u situacijama rizika kao što su oružani sukobi ili prirodne
katastrofe. Ostalo je da delegacije dalje usaglase sa facilitatorom Edvardo
Kalderonom (Ekvador) sledeći predlog:
»8 bis. Države potpisnice priznaju da su u situacijama rizika za opšte
stanovništvo osobe sa invaliditetom posebno ranjive i preduzeće sve
izvodljive mere da bi ih zaštitile.«
Predstavnik Srbije i Crne Gore iskoristio je debatu o članu 8 nacrta da
državama u regionu Jugoistočne Azije i Pacifika pogođenim cunamijem u ime
Srbije i Crne Gore izrazi najdublje saučešće. Posle ovog izlaganja
predstavnici Indonezije i Tajlanda su prišli g. Tatiću i zahvalili mu se na
izrazima saučešća. To je bila i prilika da se pomene kako su vlasti S i CG,
u saradnji sa ambasadama pogođenih zemalja pokrenuli akciju za prikupljanje
pomoći ugroženim.
Srbija i Crna Gora je u generalnoj debati podržala jednostavan tekst člana
8, uz amandmane EU, Kanade i Novog Zelanda za ubacivanje fraze »na jednakim
osnovama sa drugima«, koja je i prihvaćena. Upozorila je da bi nabrajanje
pojedinih situacija rizika pre oslabilo nego što bi ojačalo tekst, jer svaka
lista otvara rizik da ono što nije izričito nabrojano ne predstavlja
obavezu, dok se ta opasnost uopštenijim formulacijama izbegava.
Tokom rasprave o članu 9 nacrta Konvencije koji uređuje pitanja pravne i
poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom postignuta je saglasnost posle
intenzivnih diskusija da se pokuša kombinovanje teksta kojeg je predložila
Radna grupa i teksta podnetog od strane facilitatora Rebeke Netli (Kanada).
Ipak, dosta značajnih pitanja, poput onog o priznavanju pune poslovne
sposobnosti bez izuzetaka za sve osobe sa invaliditetom, ostalo je nerešeno.
U Anglo- saksonskom pravnom sistemu i sistemu latinoameričkih zemalja
izraz »legal capacity« kojeg je predložila Radna grupa obuhvata pravnu i
poslovnu sposobnost, dakle kako sposobnost osoba sa invaliditetom da budu
nosioci prava i obaveza, tako i sposobnost da ta prava i obaveze vrše, dok
je u pravnim sistemima Francuske, Ruske Federacije, Kine i mnogih drugih
sistema reč o 2 različita termina. Posle intenzivne debate došlo se do
sledećeg teksta (delovi u zagradama ostali su neusaglašeni) a delegacijama
je ostavljeno da pokušaju u neformalnim pregovorima sa facilitatorom, Gejl
Ramutar (Trinidad i Tobago) usaglase preostala sporna pitanja do sledeće
sesije Ad hok komiteta:
»9 (1) Države potpisnice potvrđuju ponovo da osobe sa invaliditetom svuda
imaju pravo na priznanje pravne sposobnosti.
(2) Države potpisnice priznaće da osobe sa invaliditetom uživaju sposobnost
na jednakim osnovama sa drugim licima u svim oblastima i osiguraće, u meri
kojoj je to moguće, da osobe sa invaliditetom tamo gde je to potrebno imaju
podršku potrebnu da vrše (tu) (poslovnu) sposobnost:
(a) Asistencija će biti proporcionalna stepenu potrebne podrške, u skladu sa
okolnostima svake osobe, podrška neće podrivati pravna prava osobe,
poštovaće volju, preferencije dotične osobe i isključivaće sukob interesa i
neprimereno mešanje. Kada je to primereno, dotična podrška će podlegati
redovnoj i nezavisnoj reviziji.
( (b) U slučajevima kada države potpisnice predvide postupak naimenovanja
ličnog predstavnika kao poslednjeg sredstva, naimenovanje će biti uređeno
zakonom a dotični zakon predvideće odgovarajuće pravne garancije,
uključujući redovne revizije naimenovanja i odluka koje lični predstavnik
donosi od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog tribunala.
Naimenovanje i postupanje ličnog predstavnika biće vođeni načelima u skladu
sa ovom Konvencijom i međunarodnim aktima o ljudskim pravima.«
Tokom diskusija predstavnik Srbije i Crne Gore podržavao je tekst predložen
od strane EU i Kanade, sa amandmanima predloženim od strane Novog Zelanda.
G. Tatić je podržao i izlaganja predstavnika Norveške, Ruske Federacije koji
su ukazivali na probleme koji bi nastali u pravnoj praksi mnogih zemalja ako
bi se usvojio predlog da se svim osobama sa invaliditetom u svim okolnostima
prizna puna poslovna sposobnost, bez obzira na to da li one jesu ili nisu u
stanju da samostalno ostvaruju prava koja im pripadaju. Insistirao je da se
termin »legal capacity« tumači kao pravna a ne poslovna sposobnost, da bi se
izbegli veliki problemi u primeni dotičnih odredbi u različtim pravnim
sistemima. Predstavnik Kostarike, koji je dobio reč posle predstavnika
Srbije i Crne Gore u diskusiji podržao je stav Srbije i Crne Gore i drugih
država koje su insistirale da se izraz »legal capacity« ne prevodi tako da
obuhvata i sposobnost da se dela, već samo da se bude nosilac prava. Srbija
i Crna Gora je svesrdno podržala i tekst odeljka (b) stava (2) člana 9.
Nacrta. U neformalnim kontaktima između sesija predstavnici Kanade,
Australije i Novog Zelanda su se zahvalili predstavniku Srbije i Crne Gore
na podršci njihovim stavovima i konsultovali se oko preformulisanja teksta
kojeg će ponuditi facilitatoru. Srbija i Crna Gora je podržala ovaj novi
predlog teksta kao izbalansiraniji.
Čile je tokom diskusije o članu 9. Nacrta predložio usvajanje posebnog člana
o garantovanju pristupa pravdi osobama sa invaliditetom. Nije postignuta
konačna saglasnost o tome gde će ovaj član biti konačno postavljen ali se u
neformalnim konsultacijama došlo do preliminarnog teksta člana 9 bis:
»9 bis. Države potpisnice će osigurati efektivan pristup pravdi osobama sa
invaliditetom na jednakim osnovama sa drugima, olakšavajući njihovu
efektivnu ulogu kao direktnih i indirektnih učesnika u svim pravnim
postupcima, uključujući istragu i druge prethodne postupke.«
Predstavnik Srbije i Crne Gore podržao je ovaj predlog u načelu i zahvalio
se delegaciji Čilea i drugim delegacijama koje su učestvovale u pripremi
teksta predloga.
Tokom diskusije o članu 10 nacrta Konvencije, koji govori o slobodi i
sigurnosti osoba sa invaliditetom, postignut je izvestan napredak na
usaglašavanju teksta- delovi u zagradama ostali su neusaglašeni:
»10 (1) Države potpisnice će osigurati da osobe sa invaliditetom, na osnovu
jednakosti sa drugima:
(a) Uživaju pravo na slobodu i sigurnost ličnosti;
(b) Ne bivaju nezakonito ili arbitrerno lišeni slobode, dok će svako
lišavanje slobode biti u skladu sa zakonom i ni u kom slučaju (neće biti
zasnovano samo/ isključivo na invalidnosti) (postojanje invalidnost neće
služiti kao osnov za lišavanje slobode).
(2) Države potpisnice će osigurati da ukoliko osobe sa invaliditetom budu
lišene slobode, one uživaju makar sledeće garancije:
(a) Prema njima će se postupati humano i s poštovanjem za urođeno
dostojanstvo i vrednost ljudskog bića, i na način koji poštuje njihova
ljudska prava, u skladu je sa ciljevima i načelima ove Konvencije i na
razuman način vodi računa o njihovoj invalidnosti;
(b) Pružiće im se (hitno) odgovarajuće pristupačne informacije o njihovim
pravima i razlozima zbog kojih su lišeni slobode;
(c) Pružiće im se hitan pristup pravnoj i drugoj odgovarajućoj pomoći kako
bi:
(i) Osporili zakonitost lišavanja slobode (i imali pošteno saslušanje,
uključujući pravo da ih čuju) u sudu ili pred drugim nadležnim, nezavisnim i
nepristrasnim organom (u kom slučaju će biti doneta hitna odluka o svakom
takvom zahtevu);
( (ii) Tražili reviziju odluke o lišavanju slobode pod jednakim uslovima sa
drugima, uključujući periodične revizije kada je to primereno;)
((d) Pružiće im se nadoknada u slučajevima lišavanja slobode protivnim ovoj
Konvenciji.)
( (3) Svaka osoba sa invaliditetom koja je bila žrtva
nezakonitog lišavanja slobode imaće pravo na naknadu koje će biti izvršivo u
odgovarajućem prinudnom pravnom postupku.)«
Predstavnik Srbije i Crne Gore podržao je amandman Kanade na uvodni stav
člana 10, što je na kraju i usvojeno posle diskusije, amandman Australije na
odeljak (b) stava 2 i amandman Svete Stolice da se uz reč »dostojanstvo«
doda i reč »vrednost«, kao što je predviđeno tekstom Univerzalne deklaracije
o pravima čoveka, što je takođe prihvaćeno.
Tokom rasprave postignut je značajan napredak u usaglašavanju teksta člana
11. Nacrta Konvencije. Postignut je širok stepen saglasnosti o sledećem
predlogu teksta:
»11 (1) Niti jedna osoba sa invaliditetom neće biti podvrgnuta torturi, ili
surovom, nehumanom ili degradirajućem postupanju ili kaznama.
(2) Države potpisnice preduzeće sve efektivne zakonodavne, administrativne,
sudske, obrazovne ili druge mere kako bi sprečile da osobe sa invaliditetom
budu podvrgnute torturi, ili surovom, nehumanom ili degradirajućem
postupanju ili kaznama.«
Ipak ostalo je dosta spornih pitanja o samom sadržaju i mestu u Konvenciji
gde će biti najprimerenije postaviti ostatak teksta kojeg je pripremila
Radna grupa a koji se bavi pitanjima prisilnog smeštanja u ustanove i
prinudnih intervnecija usmerenih na korigovanje stvarnog ili pripisanog
invaliditeta. Delegacije će se o ovom pitanju dalje konsultovati sa
facilitatorom, Karinom Martensen (Švedska). Predlog teksta kojem tek treba
naći odgovarajuće mesto u članu 11. Nacrta Konvenciji glasi:
»Države potpisnice će naročito zabraniti vršenje medicinskih i naučnih
eksperimenata nad osobama sa invaliditetom bez slobodnog i informisanog
pristanka dotičnih osoba i štitiće te osobe od takvih eksperimenata.«
Srbija i Crna Gora podržala je predloge EU, Kine, Ruske Federacije,
Australije, Južne Afrike, Kostarike i drugih delegacija da se pitanje
prisilnog smeštaja osoba sa invaliditetom u ustanove razmatra u kontekstu
člana 10. Nacrta a ne u okviru člana 11. kojim se uređuje zabrana torture,
jer međunarodno pravo predviđa apsolutnu zabranu torture bez izuzetaka. Ovaj
predlog je prihvaćen i član 11. Nacrta Konvencije ne pominje prisilno
smeštanje u ustanove.
Tokom diskusije o članu 12. Nacrta Konvencije prihvaćen je predlog
koordinatora da kao osnova za raspravu posluži tekst koji facilitator, Ivana
Grolova (Češka Republika), sačinila na osnovu predloga Radne grupe i drugih
amandmana i predloga podnetih tokom prethodnih zasedanja Ad hok komiteta. O
nekim delovima predloženog teksta postignuta je saglasnost dok o drugim
delovima (delovi u zagradama u priloženom tekstu) državne delegacije treba
da nastave konsultacije:
»12 (1) Države potpisnice preduzeće sve odgovarajuće zakonodavne,
administrativne, socijalne, obrazovne i druge mere kako bi zaštitile osobe
sa invaliditetom, kako u njihovim, tako i izvan njihovih domova od (svih
oblika eksploatacije, nasilja i zloupotreba.) (svih oblika nanošenja štete,
uključujući...) (svih oblika eksploatacije, nasilja i zloupotrebe,
uključujući napuštanje, nasilje, povrede, mentalno ili fizičko
zlostavljanje, otmice, uznemiravanje, zapuštanje ili zapuštajuće ponašanje,
maltretiranje ili eksploataciju, uključujući ekonomsku i seksualnu
eksploataciju i zlostavljanje.)
(2) Države potpisnice preduzeće takođe sve odgovarajuće mere kako bi
sprečile nasilje i zlostavljanje obezbeđujući, između ostalog, odgovarajuće
oblike asistencije i podrške osobama sa invaliditetom (i licima koja se
staraju za njih), uključujući pružanje informacija kako da izbegnu,
prepoznaju i prijave slučajeve nasilja i zlostavljanja.
(3) Države potpisnice će osigurati da svi, kako javni tako i privatni
programi, objekti i pogodnosti za osobe sa invaliditetom ( gde one žive ili
imaju pristup uslugama odvojenim od drugih) budu redovno i efektivno
nadzirani u koordinaciji sa civilnim društvom od strane nezavisnih vlasti, u
čijem sastavu će biti osobe sa invaliditetom i koje će podnositi izveštaje o
nadzoru javnosti kako bi sprečili javljanje nasilja i zlostavljanja.
(4) Države potpisnice preduzeće sve odgovarajuće mere kako bi promovisale
fizički (,kognitivni) i psihološki oporavak, rehabilitaciju i socijalnu
reintegraciju osoba sa invaliditetom koje su bile žrtve nasilja i
zlostavljanja, uključujući pružanje zaštitnih usluga. Ovaj oporavak i
reintegracija odvijaće se u okruženju koje podstiče zdravlje, (blagostanje,)
samopoštovanje, dostojanstvo (,vrednost) i autonomiju ličnosti.
(5) Države potpisnice će usvojiti efikasno zakonodavstvo i politiku kako bi
osigurale identifikovanje, istragu i, kada je to primereno, procesuiranje
slučajeva nasilja i zloupotreba protiv osoba sa invaliditetom i stavljanje
na raspolaganje žrtvama zaštitnih službi.«
Predstavnik Srbije i Crne Gore zahvalio se facilitatoru na uloženom trudu,
predložio da se porodice osoba sa invaliditetom ne pominju u stavu 1, što je
i prihvaćeno, podržao stav Kanade da se u stavu 3 pominju svi objekti gde
osobe sa invaliditetom žive i sve usluge koje one uživaju, stav Maroka da
nadzor u stavu 3 bude redovan, što je kasnije i prihvaćeno.
Tokom diskusije iskristalisala se potreba za izradom nacrta posebnog novog
člana 12 bis koji će se baviti zaštitom osoba sa invaliditetom od prisilnih
intervencija ili smeštanja u ustanove usmerenih na korekciju postojećeg ili
pretpostavljenog onesposobljenja osoba sa invaliditetom. U toku nastavka
diskusije postignuta je saglasnost o delu predloženog teksta dok o ostatku
(tekst u zagradama) državne delegacije još treba da se usaglašavaju:
»12 bis (1) Države potpisnice štitiće (fizički i mentalni) integritet osoba
sa invaliditetom na jednakim osnovama sa drugima.
(2) Države potpisnice štitiće osobe sa invaliditetom od prisilnih
intervencija ili smeštanja u ustanove usmerenih na korekciju, poboljšanje
ili olakšavanje bilo kakvog postojećeg ili pretpostavljenog
onesposobljenja.«
Predstavnik Srbije i Crne Gore založio se za usvajanje zasebnog člana kojim
će se ova materija urediti, podržao predlog Lihtenštajna koji je ponudio
formulaciju stava (1) člana 12 bis, kao i spajanje predloga EU i Novog
Zelanda. Ove stavove Srbije i Crne Gore tokom kasnije diskusije izričito su
podržali predstavnici Kanade i Ruske Federacije pa je ovaj predlog i usvojen
i amandman uvršten u usaglašeni tekst nacrta Konvencije!
Ostalo je da facilitator pokuša da poboljša sledeći tekst o kome nije
postignuta opšta saglasnost:
»12 bis (3) U slučajevima medicinskih intervencija bez saglasnosti koje se
vrše u uslovima medicinskih vanrednih situacija ili pitanja rizika po javno
zdravlje, sa osobama sa invaliditetom će se postupati na jednakim osnovama
sa drugima.«
Postignuta je saglasnost da se dalje razmatra i sledeći predlog:
»12 bis (4) Države potpisnice će osigurati da tretmani bez saglasnosti osoba
sa invaliditetom budu:
(a) Minimalizovani kroz aktivno promovisanje alternativa;
(b) Preduzeti samo u izuzetnim okolnostima, u skladu sa postupcima
propisanim zakonom i uz primenu odgovarajućih pravnih garancija;
(c) Preduzeti u najmanje moguće restriktivnom okruženju i uz puno uvažavanje
najboljeg interesa osobe nad kojom se tretman vrši;
(d) Primereni za osobu nad kojom se vrše i da se vrše bez troškova po osobu
koja prima tretman ili porodicu te osobe.«
Kao osnova za diskusiju o članu 13. Nacrta Konvencije, koji uređuje slobodu
informisanja i pristupa komunikacijama, poslužio je tekst pripremljen od
strane koordinatora i facilitatora Omara Kadirija (Maroko), sačinjen na
osnovu teksta Radne grupe i raznih predloga koje su učesnici podnosili.
Vođena je sadžajna diskusija i postignut značajan napredak ali neka važna
pitanja poput onih da li se obaveza države da osigura pristup odnosi na sve
javne ili samo na službene informacije dostupne javnosti, kao i u kom
stepenu će Konvencija biti obavezujuća za privatni sektor, ostala su
neusaglašena (tekst u zagradama je neusaglašen):
»13. Države potpisnice preduzeće sve odgovarajuće mere kako bi osigurale da
osobe sa invaliditetom mogle da ostvare pravo na slobodu izražavanja i
mišljenja, uključujući slobodu traženja, primanja i širenja informacija i
ideja na osnovama jednakosti sa drugima kroz upotrebu gestovnog jezika,
Brajevog pisma i augmentativne i alternativne komunikacije i kroz sve druge
pristupačne načine, sredstva i formate po izboru tih osoba, uključujući:
(a) (Preduzimanje odgovarajućih mera radi pružanja)(Pružanje) (zvaničnih/
javnih/ javnih zvaničnih/ zvaničnih javnosti dostupnih) informacija
(namenjenih opštoj javnosti/ koje države potpisnice i druge javne vlasti
pružaju najširoj javnosti) osobama sa invaliditetom (na njihov zahtev), na
blagovremen način i bez dodatnih troškova po osobe sa invaliditetom u
pristupačnim formatima i tehnologijama primerenim različitim vrstama
invalidnosti;
(b) (Prihvatanje i olakšavanje) upotrebe gestovnog jezika, Brajevog pisma i
augmentativne i alternativne komunikacije i svih drugih pristupačnih načina,
sredstava i formata po izboru osoba sa invaliditetom u službenim
interakcijama;
(c) (Pružanje obrazovnih programa)/ (Promovisanje mogućnosti obuke) usmerene
na učenje osoba sa invaliditetom i, kada je to primereno, drugih
zainteresovanih osoba da koriste gestovni jezik, Brajevo pismo i
augmentativne i alternativne komunikacije i sve druge pristupačne načine,
sredstava i formate po izboru osoba sa invaliditetom;«
Predstavnik Srbije i Crne Gore prvo se zahvalio facilitatoru na ponuđenom
tekstu a u svojim izlaganjima pridružio se delegacijama koje su insistirale
na izričitom pominjanju gestovnog jezika i Brajevog pisma, podržao predlog
Novog Zelanda da se usvoji formulacija »zvanične informacije dostupne
javnosti« u stavu (a) i predloge EU da se u istom stavu prihvate fraze »na
blagovremen način i bez dodatnih troškova po osobe sa invaliditetom«, što je
kasnije i prihvaćeno a predlog unet u usaglašen tekst. Srbija i Crna Gora
takođe je podržala predlog Novog Zelanda i Norveške da se formulacija iz
uvodnog stava o gestovnom jeziku, Brajevom pismu i drugim oblicima
komunikacije, formatima i sredstvima ponovi i u odeljcima (a), (b) i (c),
što je posle rasprave i prihvaćeno!
Komitet je potvrdio odluku da odeljak (d) o razvoju novih tehnologija i
primeni načela univerzalnog dizajna bude uvršten u tekst člana 4. o opštim
obavezama država potpisnica a da se diskusija o stavu (e) nastavi u sklopu
kasnije debate, bilo o članu 17 (obrazovanje), bilo o članu 19
(pristupačnost). Srbija i Crna Gora založila se da se o tekstu stava (e)
raspravlja u sklopu debate o članu 19. Nacrta Konvencije.
S obzirom da delegacije nisu uspele da postignu saglasnost o tome hoće li se
obaveza osiguravanja pristupa informacijama odnositi samo na službene
informacije ili na sve informacije dostupne javnosti, ni predloženi tekst
facilitatorovih stavova (f) i (g) nije u potpunosti usaglašen:
»(f) (Ohrabrivanje / podsticanje/ zahtevanje da) privatnih lica i
organizacija koje pružaju informacije opštoj javnosti da pružaju informacije
i usluge u pristupačnim formatima koje osobe sa invaliditetom mogu
koristiti;
(g) (Ohrabrivanje / podsticanje/ zahtevanje da) masovnih medija da svoje
usluge učine pristupačnim osobama sa invaliditetom.«
Predstavnik Srbije i Crne Gore podržao je predlog EU da se u odeljcima (f) i
(g) koristi izraz »podsticanje«, kao i predlog Republike Koreje da se
razmotri mogućnost spajanja ova dva odeljka, imajući u vidu bliskost
materije i potrebu za konciznim tekstom Konvencije.
Nije postignuta saglanost da li treba uključiti predlog stava (h) koji
govori o priznavanju, ili razvijanju ili promovisanju nacionalnih gestovnih
jezika u tekst predloga a dogovoreno je da se stavovi (i), (j) i (k)
razmatraju u sklopu rasprave o članu 19. Nacrta (pristupačnost), za šta se
između ostalih, založila i Srbija i Crna Gora.
Posle diskusije delegacije su odlučile da član 14. Nacrta Konvencije podele
u 2 zasebna člana- 14 o pravu na privatnost i 14 bis o pravu na bračni i
porodični život. Srbija i Crna Gora bila je jedna od delegacija koja je
tokom rasprave podržala ideju o razdvajanju teksta člana 14. Nacrta u 2
zasebna člana. Usaglašen je sledeći preliminarni tekst člana 14. Nacrta:
»14. Niti jedna osoba sa invaliditetom, bez obzira na mesto prebivanja ili
njene životne aranžmane, neće biti izložena arbitrernom ili nezakonitom
mešanju u njegovu ili njenu privatnost, porodični život, domaćinstvo,
korespondenciju ili druge oblike komunikacije, kao ni nezakonitim napadima
na njegovu ili njenu čast ili reputaciju. Sve osobe sa invaliditetom uživaju
pravo na zakonsku zaštitu od takvih mešanja ili napada.«
Delegacija Srbije i Crne Gore podržala je frazu »bez obzira na mesto
prebivanja ili njene životne aranžmane«, predloženu od strane EU, kao i
frazu »korespondenciju ili druge oblike komunikacije«: Obe fraze su ušle u
preliminarno usaglašeni tekst. Predstavnik Srbije i Crne Gore takođe je
podržao predlog Meksika da se u tekstu ne pominje medicinska dokumentacija,
jer se ovim pitanjem bavi član koji uređuje zdravstvenu zaštitu. I ovaj
predlog je usvojen.
Usaglašen je sledeći nacrt teksta člana 14 bis:
»14 bis (1) Države potpisnice ove Konvencije će preduzeti efektivne i
odgovarajuće mere kako bi eliminisale diskriminaciju osoba sa invaliditetom
u svim pitanjima vezanim za bračne i porodične odnose i naročito će
osigurati da, na osnovu jednakosti s drugima:
Vođena je burna diskusija o odeljku (a) člana 14 bis jer su se islamske
zemlje, Vatikan i SAD protivile upotrebi izraza »seksualnost« dok su se
zemlje poput Novog Zelanda, Kanade, EU, Australije, nekih afričkih država
zalagale da se taj termin zadrži, tvrdeći da ne žele da nameću nove
standarde pojedinim društvima i kulturama, već da samo obezbede jednak
tretman za osobe sa invaliditetom i u ovoj oblasti. Tekst je dobrim delom
ostao neusaglašen:
»(a) Osobama sa invaliditetom ne bude uskraćena jednaka mogućnost da (iskuse
svoju seksualnost,) imaju seksualne i druge intimne odnose (u okviru
zakonitog braka) i iskuse roditeljstvo (u skladu sa nacionalnim
zakonodavstvom, običajima i tradicijom u svakoj zemlji).«
Predstavnik Srbije i Crne Gore je kao formu iznalaženja kompromisa ponudio
predlog koji je Japan podneo na prethodnim zasedanjima Ad hok
komiteta »poštovanje seksualnosti osoba sa invaliditetom na osnovama
jednakosti sa drugima«. Norveška je tokom diskusije podržala ovaj predlog a
Japan se zahvalio Srbiji i Crnoj Gori na podršci, no usled otpora grupe
zemalja samom pominjanju termina »seksualnost«, predlog nije dobio dovoljnu
podršku.
Tokom rasprave o predlogu odeljka (b) bilo je manje razlika ali konačan
tekst nije u celini usaglašen- delegacije će dalje razmatrati delove u
zagradama u saradnji sa facilitatorom Entoni Mijenijem (Južna Afrika):
»(b) Pravo svih (muškaraca i žena) (osoba) sa invaliditetom koji su u
uzrastu u kome se može stupiti u brak da stupaju u brak i zasnivaju porodicu
na osnovu punog i slobodno izraženog pristanka budućih supružnika bude
priznato (a muž i žena biće jednaki partneri).«
Tokom rasprave Srbija i Crna Gora podržala je predlog EU o odeljku (b).
Državne delegacije postigle su saglasnost o tekstu prvog dela odeljka (c)
ali ne i o drugom
»(c) Prava osoba sa invaliditetom da slobodno i odgovorno odlučuju o broju
svoje dece i razmaku između njih na jednakim osnovama sa drugima (i da imaju
pristup informacijama, obrazovanju o reprodukciji i planiranju porodice i
sredstvima potrebnim kako bi bile u stanju da ostvaruju dotična prava i
imaju jednake mogućnosti da očuvaju svoju plodnost u meri u kojoj je to
dozvoljeno nacionalnim zakonodavstvom opšte prirode) budu priznata.«
Tokom diskusije Srbija i Crna Gora je podržala nacrt teksta Radne grupe, uz
predlog da se u odeljku (c) govori o očuvanju plodnosti osoba sa
invaliditetom, što je kasnije podržao Jemen.
Tokom diskusije o stavu 2 člana 14 bis delegacije su postigle saglasnost o
mnogim pitanjima ali konačna verzija teksta ovog stava nije u potpunosti
usaglašena:
» 14 bis (2) Države potpisnice ove Konvencije osiguraće da (prava i
odgovornosti) (ne postoji diskriminacija prema) osoba sa invaliditetom u
odnosu na hraniteljstvo, starateljstvo i usvojenje dece i druge slične
ustanove u nacionalnim zakonodavstvima gde takve ustanove postoje (budu
poštovana) a da interes deteta u svakom slučaju bude vrhovni. (Države
potpisnice će osobama sa invaliditetom pružati odgovarajuću podršku u
njihovom podizanju dece).«
Mnoge države izrazile su rezerve da li će potpisnice biti u stanju da
odgovore obavezama pružanja podrške, imajući u vidu ekonomsko- socijalnu
situaciju u mnogim zemljama u razvoju.
Tokom rasprave o stavu 4 člana 14 bis delegacije su uspele da dođu do
usaglašenog teksta koji će poslužiti kao osnova za dalju raspravu:
»14 bis (3) Države potpisnice će osigurati da dete ne bude odvojeno od
svojih roditelja protiv njihove volje, osim kada nadležni organi donesu
odluku u skladu sa primenljivim pravom i postupcima, koja može biti
podvrgnuta sudskoj ili drugim oblicima administrativne revizije propisane
zakonom, da je odvajanje u najboljem interesu deteta. Ni u kom slučaju dete
neće biti odvojeno od roditelja sa invaliditetom na osnovu invalidnosti bilo
deteta, bilo roditelja.«
Iako je veći broj delegacija izrazilo sumnju u opravdanost postojanja
posebnog paragrafa o podizanju nivoa svesti o seksualnosti, bračnim i
porodičnim odnosima osoba sa invaliditetom pošto već postoji član 5. Nacrta
Konvencije koji govori o podizanju nivoa svesti, preovladao je stav da treba
zadržati stav 4 člana 14 bis u nekom obliku. Delegacije nisu uspele da
usaglase tekst
»14 bis (4) Države potpisnice će preduzeti (sve) odgovarajuće i efektivne
mere radi promovisanja i podizanja nivoa svesti, pružanja obrazovanja i
informacija javnosti u pristupačnim formatima, usmerenih na menjanje
negativnih percepcija i društvenih predrasuda prema (seksualnosti, braku i
roditeljstvu) (svim pitanjima vezanim za bračne i porodične odnose) osoba sa
invaliditetom.«
U svom izlaganju predstavnik Srbije i Crne Gore je podržao stavove
Kostarike, Japana i Meksika da ovaj stav člana 14 bis nije potreban, upravo
zbog konzistentnog pristupa Konvenciji i zalaganja za što jednostavniji i
efektniji tekst bez nepotrebnih ponavljanja. Delegacija Južne Afrike je u
kasnijoj debati podržala ovaj stav Srbije i Crne Gore!
Državne delegacije započele su diskusiju o članu 15. Nacrta Konvencije koje
će biti nastavljene tokom 6. zasedanja Ad hok komiteta u avgustu 2005. Tokom
debate predstavnik Srbije i Crne Gore podržao je predloge EU, Novog Zelanda,
Kostarike.
Neformalne diskusije su dva puta prekidane i nastavljano je formalno
zasedanje Ad hok komiteta 27. januara i 3. februara, kako bi se
organizacijama osoba sa invaliditetom, koje nemaju pravo na izlaganja u toku
neformalnih konsultacija, pružila prilika da iznesu svoje stavove o
članovima nacrta o kojima se vodi diskusija, što su one i učinile u oba
navrata.
Pre završetka neformalnih konsultacija državne delegacije su razmatrale
Izveštaj koordinatora koji će biti podnet Ad hok komitetu. Tokom rasprave
Australija i Srbija i Crna Gora su podnele predlog za izmenu dela teksta
paragrafa 40 tako da vernije odrazi deo rasprave opisan u tom paragrafu, što
je koordinator prihvatio!
Na početku formalnog zasedanja Ad hok komiteta 4. februara Nj. E. g.
Galjegos Ćiriboga se zahvalio koordinatoru, Nj. E. g. Mekkeju na uspešnom
vođenju neformalnih pregovora. Potom je g. Galjegos Ćiriboga obavestio
prisutne da se zbog naimenovanja na novu diplomatsku dužnost – ambasador
Ekvadora u Australiji- povlači sa mesta predsedavajućeg Ad hok komiteta.
Zahvalio se svim koleginicama i kolegama iz Komiteta i poželeo sreću u
daljem radu.
Ad hok komitet je usvojio Zaključke jednoglasno ali je prilikom usvajanja
Izveštaja došlo je do neočekivane krize! Argentina se, u ime Latinoameričke
grupe, usprotivila predloženom tekstu Izveštaja, koji je prethodno bio
usaglašen u regionalnim grupama i na Birou Komiteta, u delu koji izričito
apostrofira princip rotacije kao jedno od načela na kojima će se vršiti
budući izbor rukovodstva Ad hok komiteta. Desetak latinoameričkih i
karipskih zemalja je podržalo izlaganje Argentine dok su se Švedska, Češka
Republika i Luksemburg kao predsedavajući EU odlučno založili za usvajanje
predloženog teksta Izveštaja.
U trenutku kada je posle ovih izlaganja postalo očito da će biti nemoguće
usvajanje Izveštaja Ad hok komiteta konsensusom, kao što je to bila praksa
na ranijim zasedanjima, predstavnik Srbije i Crne Gore, g. Tatić je zatražio
reč od predsedavajućeg i dobio je. G. Tatić je izrazio razočaranost krizom u
radu Komiteta koja se javila u trenutku kada je značajan progres ostvaren
tokom dve nedelje napornog rada trebalo krunisati jednoglasnim usvajanjem
Izveštaja! Pozvao je predsedavajućeg, g. Ćiribogu, da iskoristi proceduralne
mogućnosti i odredi pauzu kako bi se strasti malo smirile a delegacije
dobile priliku da u neformalnim pregovorima dođu do teksta koji će biti
prihvatljiv za sve. G. Galjegos Ćiriboga zahvalio se predstavniku Srbije i
Crne Gore na ovom predlogu, uz opasku da je i sam upravo nameravao da
iskoristi ovu proceduralnu mogućnost, dozvolio preostalim dvema prijavljenim
delegacijama da govore a potom odredio pauzu. Tokom pauze i neformalnih
pregovora dogovorene su izmene teksta Izveštaja prihvatljive za sve
delegacije i Izveštaj je posle pauze usvojen jednoglasno!
Nastup delegacije Srbije i Crne Gore na 5. zasedanju Ad hok komiteta bio je
izuzetno uspešan! Predstavnik Srbije i Crne Gore, mr Damjan Tatić imao je
niz bilateralnih kontakata i razgovora sa predsedavajućim Ad hok komiteta,
ambasadorom Galjegosom Ćiribogom (Ekvador), potpredsednicama Ad hok komiteta
Ivanom Grolovom (Češka Republike) i Karinom Martenson (Švedska), ostalim
članovima Biroa i Sekretarijata, koordinatorom, ambasadorom Mekkejom (Novi
Zeland), facilitatorima, sa Specijalnim izvestiocem za nadzor nad
sprovođenjem Standardnih pravila UN, Šeihom Al Tani (Katar), kojoj je predao
izveštaj o sprovđenju Standardnih pravila u Srbiji. Ekspert S i CG imao je i
uspešne bilateralne kontakte sa predstavnicima državnih delegacija Novog
Zelanda, Kanade, Australije, SAD, Nemačke, Velike Britanije, Italije,
Holandije, Finske, Češke Republike, Slovenije, Hrvatske, Bosne i
Hercegovine, Norveške, Lihtenštajna, Južne Afrike, Zambije, Ugande, Maroka,
Jemena, Japana, Tajlanda, Južne Koreje, Indonezije, Trinidada i Tobaga,
Meksika, Kostarike, Jamajke, Čilea. Intenzivni su bili i kontakti sa
predstavnicima nevladinih organizacija osoba sa invaliditetom okupljenim u
Međunarodnom invalidskom kaukusu- Svetskom federacijom gluvih WDF, »Handicap
Internatioonal«, Mrežom žrtava nagaznih mina LSN, Evropskim forumom za
pitanja invalidnosti EDF, Svetskom federacijom osoba sa invaliditetom DPI a
g. Tatić je imao kontakte i sa predstavnicima Koalicije za život, koje
okupljaju različite nevladine organizacije.
Posebnu pažnju izazvala je intervencija predstavnika S i CG, g. Tatića,
poslednjeg dana zasedanja Komiteta, kada je inicirao određivanje pauze tokom
koje su delegacije latinoameričkih i evropskih država uspele da prevaziđu
razlike oko teksta Izveštaja i na taj način doprineo uspešnom završetku 5.
zasedanja Ad hok komiteta, na čemu su mu čestitali predsedavajući Ad hok
komiteta i članovi mnogih državnih delegacija i organizacija osoba sa
invaliditetom!
Pored učešća na zasedanjima Ad hok komiteta i neformalnim pregovorima
državnih delegacija vođenim u plenumu, predstavnik S i CG, g. Tatić je
prisustvovao i neformalnim brifinzima međunarodnog invalidskog kaukusa,
prezentaciji Svetske federacije gluvih o gestovnim jezicima i prezentaciji
Kancelarije gradonačelnika Njujorka za osobe sa invaliditetom o servisima
koje Grad Njujork obezbeđuje kako bi omogućio samostalni život ovih osoba.
Kao i tokom ranijih zasedanja Radne grupe i Ad hok komiteta, celokupno
osoblje Misije S i CG pri UN, na čelu sa ambasadorom Kaluđerovićem, pružilo
je izuzetnu podršku učešću predstavniku naše zemlje, mr Tatiću na 5.
zasedanju Ad hok komiteta.
S obzirom da aktivno učešće delegacije Srbije i Crne Gore doprinosi
poboljšanju ugleda Srbije i Crne Gore u izuzetno osetljivoj materiji zaštite
ljudskih prava, neophodno je da naša zemlja nastavi intenzivno učešće u radu
na trenutno najznačajnijem dokumentu u sferi ljudskih prava na sledećim
zasedanjima Ad hok komiteta tokom 2005. godine. Do početka novog zasedanja
Ad hok komiteta, koje je zakazano u Njujorku od 1. do 12. avgusta 2005,
neophodno je dalje popularisati Konvenciju u zemlji, upoznati sve nadležne
državne organe, same osobe sa invaliditetom i njihove organizacije, ali i u
stručnu i najširu javnost sa sadržajem nacrta Konvencije i njenim značajem
za sferu zaštite ljudskih prava. U tom pogledu od koristi će biti i internet
sajt Ujedinjenih nacija na kome se nalaze svi materijali sa 5. i svih
prethodnih zasedanja Ad hok komiteta
http://www.un.org/esa/socdev/enable/rights/
Član delegacije- ekspert S i CG na 5.
zasedanju Ad hok komiteta
mr
Damjan Tatić
Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
Other related posts:
- » [slikom] izvestaj ad Hok komiteta Mr.damjan tatic