[slikom] RE: [slikom] Re: [slikom] RE: [slikom] Dan bezbednog interneta - kako se zaštititi na internetu
- From: "Betim Gjonbalaj" <gjonbalajbetim@xxxxxxxxx>
- To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Thu, 13 Feb 2014 13:42:38 +0100
Iskreno Milose bas me cudis na nameri da eazdvajas kontrolu I bezbednost .
Pa bas u ime bezbednosti se vrsi kontrola od vlasti sa ciljem da bih se
sacuvao jacina pre svega komercijalnih interesnih grupa ,eto zasto su povezane
bezbednost I kontrola .
U ovom slucaju tehnologija je samo medijum I instrument pa valjda zbog toga
je posle 2001 administracija Bus se provukla da bih donela zakon za cyber
nadgledanje ili sad u Turskoj da se legalizuje pravo da se zatvori sajt koji
moze nepodoban ,prosto kako mozes biti bezbedan ako si kontrolisan ?Inace sta
ce im vlastima sve informacije ,valjda nemaju viska harddiska pa ih moraju
nekako popuniti ,sta ce im onda ?
Nije mi namera da reprezentujem banalne ideje a la David Icke zato sto su npr.
Njegovi osnovi banalni I rasisticki .
Mislim da je stvar komercijale i klasnog sukoba.Zasto marketing u ovom slucaju
I pismu ?
Zato sto ako je 89 posto mail protoka godisnje iliti skoro trillion spam onda
najveci broj spamova imaju marketinski sadrzaj .
A veza izmedju vlasti ,komercijale,kontrole I bezbednosti je javno marketinsko
mnjenje posto si tretiran kao veliki korpus klijenta I potrosaca a roba I
prenos je digitalni koji se promovise spamovanjem .
Inace juce sam slusao da se i na Kosovu ovaj dan obelezio I onaj security
expert pricao jedan sat samo za odbranu kompanija I tek dva minuta kako da
za svaki nalog ima I poseban pass ali uopste ne o tome da taj isti sadrzaj na
Facebook-u ostaje tamo .
Pa naravno da nema kontrolor za svaki mail haha to je nemoguce ,to je bio
arhetipski vic ali preko kljucnih reci se to moze uraditi ako si nepodoban
.Pa trudi se da se zalazes za fundamentalne stvari kao eto naprimer od
slobodnog internet do slobodnog skolstva pa ces saznati koliko mogu znati o
tebi ,meni izmedju ostalog I preko net aktivnosti I bezbednosti .
Da bih ovo potvrdio ,prosledjujem link o coveku koji je izmislio RSS ,Aronu
Svarcu :
http://www.rtv.rs/sr_lat/svet/obesio-se-aron-svarc-borac-za-internetske-slobode_363775.html
Zao mi je da ova prica umesto da sluzi da savest ljudi se probudi da ovo daje
suprotni utisak tipa : sta cemo ,mi smo jadni I mali ,bog je tako hteo itd .
Izvini ali se ne slazem sa pristupom : moja bezbednost su moje pare jer navodi
na to da : samo mi ne diraj ziro-racun a za sve ostalo samo napred .
I samo posldenja stvar za koju se izvinjavam sto nije direktno povezana sa ovom
temom ali posto je spominjana :ima puno,puno banaka za koje drzava i drzave ne
mogu ni legalno a nikako da imaju uvid u kapital tih istih .
Hvala i pozdrav ,
Betim
-----Original Message-----
From: slikom-bounce@xxxxxxxxxxxxx [mailto:slikom-bounce@xxxxxxxxxxxxx] On
Behalf Of Milos Przic
Sent: Wednesday, February 12, 2014 9:54 PM
To: slikom@xxxxxxxxxxxxx
Subject: [slikom] Re: [slikom] RE: [slikom] Dan bezbednog interneta - kako se
zaštititi na internetu
Tekst je zanimljiv sam po sebi ali nisam siguran koliko ovo sve treba povezati
sa bezbednošću. Ja bih ovde povukao crtu između bezbednosti i kontrole.
Kontrole, prisluškivanja i sličnog je oduvek bilo i biće bez obzira na vreme i
doktrinu ili ideologiju kojom nas tove, zvali mi to apsolutizmom, komunizmom,
demokratijom ili kako god. Ali eto od toliko poslatih mejlova, slika, poziva
preko skajpa (samo pogledajte koliko je u svakom trenutku online korisnika na
skajpu)... Pa kad bi se sve prisluškivalo kao u ovom Betimovom vicu, na dvoje
ljudi koji razgovaraju bi morao da sluša jedan čovek... Koliko zaposlenih? Da,
razumem, kažete snima se razgovor i beleži šta sam napisao. Ali šta mene briga
da li će neki Amerikanac da zna da sam ja rođen 29 januara 1989. godine kao što
jesam, u Smederevu, da sam završio osnovnu i srednju tamo gde jesam itd, ili da
sam nazvao devojku preko skajpa iz Trsta... Ali mi je i te kako bitno da neko
moju sliku ne uzme i ne iskoristi u neke spamerske svrhe, a još bitnije da broj
moje kreditne kartice ne dospe u ruke nekog ko će da mi makne svu ušteđevinu sa
računa. Ako to zna država, ona neće da se služi tim metodama.
Ako država hoće da ti uzme, naći će druge načine. Može da iskoristi podatke o
tebi kojima raspolaže jer si ih ostavio na netu, ali je mogla da ih nađe i pre
interneta. Ne treba državi internet da vidi koliko imaš u banci nego je
dovoljno da konsultuje tu istu banku. Ali ako ja postavim skrimer na bankomat,
ti se upecaš i ja ti maknem pare, to je već druga priča, ili šta ako ti upadnem
na fejsbuk pa napišem polovini tvojih prijatelja sa tvog naloga na zidu neku
vulgarnost koju će oni lično da shvate? A to osećamo mnogo jače i konkretnije
nego kontrolu Velikog Brata u vidu CIA, BIA, slobodnih zidara i ostalih.
Zato je meni čudno kad pročitam u tekstovima kao što je ovaj koji je poslao
gradimir da je spam to što je i da pazimo da ne kliknemo, i zapitam se, aman
koja još budala ovo ne zna? A onda se okrenem, pogledam i vidim šta se dešava,
pa shvattim da kada bi svi pazili makar ovoliko kao ja (a ne kažem da je
dovoljno jer opreza nikad dosta) ko zna koliko bi manje bilo incidenata poput
krađe identiteta i ko zna čega još... A kontrola i prisluškivanje? Pa da ne bi
onog Snoudena mnogo bismo manje konkretnih stvari znali a ipak bismo nagađali
kao i dok se on nije pojavio... A ko zna šta sve još o tome ne znamo pa ipak
evo pišemo bez mnogo brige šta će na to da kaže jedan radnik u BIA koji može da
pročita ovu poruku čim je pustim na net ako ne i pre toga...
Pozdrav!
Miloš Pržić
Twitter: MilosPrzic
Skype: Milosh-hs
----- Original Message -----
From: "Betim Gjonbalaj" <gjonbalajbetim@xxxxxxxxx>
To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
Sent: Wednesday, February 12, 2014 8:48 PM
Subject: [slikom] RE: [slikom] Dan bezbednog interneta - kako se zaštititi na
internetu
> Pozdrav Gradimire ,postovanje svima ,
> Hvala na tekstu .
> A sta ako je problem u samom sistemu koji omogucava kontrolu pod
> obrazlozenjem bezbednosti ?
> Ako sam Microsoft ima memorandum sa NSa a ako postoji sa tom tajnom
> sluzbom onda postoji sa svakom onda problem nije u pojedinacnom
> performansu jedne strane vec u samom sistemu .
> Naprimer jedna izdavacka kuca tretira kao podatak knjigu pa sad kad mi
> skeniramo jednu I pustamo je na mailing listi onda je to prekrsaj "
> sluzbeni " naravno pod navodnicima bezbednosti protoka podataka sto
> znaci da sin a jednoj strain bas zapravo od strane pogovornika
> podataka koja je trudi da brani komecijalne interese a za sve
> ostalo tipa ime,datum ,broj pod kojim informacijama vlade I drzave (
> bez iznimke ) omogucuju pristup komercijalnoj sekciji nad ljudima ili
> kako to zovu klijentima zbog trenda I marketinga .
> Mozda najzalosnije u svemu ovome je cinjenica dobrovoljnog davanja
> informacija kao samspijun negde kao Facebook ili slicno gde bi
> moralo biti in ako sve predstavljeno ,s kim si ,gde si ,zasto si pa
> tako stvaras laksi posao I sluzbama I biznisima ali stat e tera ?
> Molim vas dopustite mi dva turbo viceva u vezi s ovime :
> 1. Pricaju jedan zaljubljeni par i kako ono ide :hajd ti prvi prekini
> ,hajd ti prvi ,ne hajd ti i sve ovako sve dok se cuje glaz zbira iz
> neke sluzbe :
> Pa hajde bre ljudi prekinite vec vise :D
>
> 2. Nekom tipu ide Harddisk ali on kaze :
> Pa nema veze ionako sluzba ima kopiju pa ...
>
> Zak raj ,molim vas da procitate sjajan tekst Davida Albaharija s cime
> vas pozdravljam Betim bez autocenzure a autocenzura je jedan od
> ciljeva vlada
> :
> David Albahari
>
> Gore li kompjuteri?
>
> Ljudi su verovali da se Orvelov svet krije u ideologiji totalitarizma,
> a on se zapravo sakrivao u svetu tehnološkog razvoja
>
>
>
>
> Brojevi su neverovatni i gotovo da su nepojmljivi, jer ne možemo ni sa
> čim da ih uporedimo. Već prvi podatak zvuči neverovatno – da je prošle
> godine u svetu poslato sto sedam triliona elektronskih poruka, odnosno
> dvesta devedeset četiri milijarde dnevno. Pokušavam danima da zamislim
> tu količinu teksta i informacija, ali to mi uopšte ne polazi za rukom.
> Međutim, ono što je najstrašnije u tome jeste podatak koji kaže da je
> čak
> 89 odsto tih pošiljki zapravo reklamno đubre, zlokobni spam, koji
> neželjeno stiže do naših kompjutera. Tek svaka deseta poruka je prava
> poruka, ostalo zapravo nije ništa.
>
> Ali i ostali brojevi su na neki način zastrašujući. Recimo, podatak da
> se trideset šest milijardi fotografija godišnje postavi na Fejsbuku
> ili, pak, da se svakog dana na Jutjubu pogledaju dve milijarde raznih
> video-zapisa.
> To je neverovatna količina energije koja je upotrebljena za puku
> zabavu, a koja se najviše koristi – ili kako neki kažu –
> zloupotrebljava tokom radnog vremena.
>
> Iza tih brojeva stoji armija od skoro dve milijarde korisnika
> Interneta koja koristi nešto manje od tri milijarde elektronskih
> adresa. U isto vreme oni mogu da posećuju oko dve stotine sedamdeset
> miliona veb-sajtova i oko sto pedeset miliona blogova.
>
> Broj koji najviše opčinjava je podatak da Fejsbuk trenutno koristi
> šest stotina miliona ljudi! Šeststo miliona ljudi koji svoj društveni
> život zamenjuju virtuelnim društvenim životom u kojem sve više pucaju
> granice intime i privatnosti jer je stalno potrebno da se uradi nešto
> novo, nešto neponovljivo, nešto što još niko nije video. Recimo,
> fascinantan je podatak da je osam miliona ljudi pratilo Ledi Gagu na
> Tviteru. Osam miliona! To je nešto manje od broja stanovnika Srbije.
> Doduše, ne verujem da bi svi stanovnici Srbije dali podršku Ledi Gagi,
> ali živimo u neobičnom vremenu i sve je moguće.
>
> I dok mi glava puca od svih tih brojeva, pokušavam da zamislim samoću
> koja okružuje jednog slikara, muzičara ili pisca. Koliko ljudi će
> videti slikarevu sliku, čuti muzičarevu kompoziciju ili pročitati piščevu
> knjigu?
> Početni tiraž knjiga danas kod nas iznosi između petsto i hiljadu
> primeraka. Ako završi u nekom muzeju savremene umetnosti, slikarevu
> sliku videće nekoliko hiljada ljudi. A ako je u pitanju savremeni
> kompozitor tzv. ozbiljne muzike, njegova kompozicija biće izvedena
> nekoliko puta u polupraznim koncertnim dvoranama i možda će se –
> doista možda – naći na nekom kompakt disku.
>
> Brojevi se radikalno razlikuju, ali ipak taj samotni napor, ta
> spremnost da se veruje u sposobnost drugih ljudi da postanu svojevrsni
> prijemnici umetničkog nadahnuća budi u mnogima osećaj
> strahopoštovanja. Da, kako je to lepo rekla Karson Mekalers u naslovu
> svog romana, „Srce je usamljeni lovac”. Ali danas je sve manji broj
> ljudi koji imaju strpljenja za samoću ili koji su voljni da se posvete
> samoći. U modi su veliki brojevi i sklonost pripadanju masi. Biti
> jedan od šest stotina miliona čini čoveka mrvicom, nesposobnim da
> stvara svoj svet jer ga to čini različitim, osobom koja štrči i ne
> uklapa se u „vrli novi svet” koji mu tehnologija nudi, insistirajući
> na brzini kao na glavnoj odlici kvaliteta. Što brže dobiti
> informaciju, što brže skinuti neki video ili sliku, što ranije doznati
> i proslediti dalje neki krajnje beznačajan podatak, kao što je mustra čipke
> na gaćama Ledi Gage.
>
> Nisam ludista, ne zalažem se za uništavanje i ometanje tehnološkog
> razvoja, već sam začuđen spremnošću ljudi da pod parolom izražavanja
> sebe i svojih individualnosti zapravo postanu bezličniji nego što su
> ikada bili.
>
> Kada samo pomislim koliko ljudi je decenijama verovalo da se Orvelov
> svet krije u ideologiji totalitarizma, a on se zapravo sakrivao u
> svetu tehnološkog razvoja. Ono za šta se u početku verovalo da najviše
> doprinosi oslobađanju čoveka i slobodi govora pokazalo se kao sredstvo
> koje omogućava najveću meru kontrole. Pitanje je dana kada će se
> velike svetske sile, i to bez obzira na njihove različite ideologije,
> ujediniti da bi donele propise i smislile načine efikasne kontrole
> Interneta i raznih programa.
>
> Nekada su se totalitarni lideri plašili knjiga i spaljivali ih na
> lomačama. Izgleda da ista sudbina kad-tad čeka kompjutere. Jedina je
> razlika u tome što niko nije razmišljao o ekologiji u vreme kada su
> knjige gorele. Novi diktatori moraće prvo da obrade kompjutere i
> odvoje toksične od netoksičnih delova kako taj plamen ne bi načinio
> još veću štetu. S druge strane, što su starije, knjige sve lepše gore.
> Ne znam kako je sa kompjuterima. Gore li oni uopšte? I ako gore,
> razvijaju li neke otrovne dimove koji mogu da nam naude? I ima li
> razlike između vatre od starih i novih računara?
>
> Po svemu sudeći, sa kompjuterima neće biti tako veselo kao sa
> knjigama. Uz veliku lomaču knjiga mogao je čovek da se ogreje, popije
> pivo i pojede kobasicu. Uz smrdljivu vatru zapaljenih kompjutera neće
> moći ni da se sedne, a kamoli da se nazdravi novim vremenima. Eto
> jedne male ali korisne sugestije onima koji nam određuju budućnost –
> čuvajte knjige, one bolje gore.
>
>
> David Albahari
>
>
> -----Original Message-----
> From: slikom-bounce@xxxxxxxxxxxxx [mailto:slikom-bounce@xxxxxxxxxxxxx]
> On Behalf Of Gradimir Kragic
> Sent: Wednesday, February 12, 2014 6:46 AM
> To: Lista SliKom
> Subject: [slikom] Dan bezbednog interneta - kako se zaštititi na
> internetu
>
>
>
> Zdravo svima,
>
> Ovaj članak prenosim sa bezbednog ili manje bezbednog interneta.
> Ovo je mali doprinos ove liste da o bezbednosti na internetu
> razmišljate malo više, ne samo na dan bezbednog interneta nego uvek kada
> koristite računar.
>
> Vesti: 11.02.2014.
>
> Dan bezbednog interneta: Kako se zaštititi na internetu
>
> Danas se u svetu deseti put obeležava
> Dan bezbednog interneta
> (Safer Internet Day, SID2014) pod sloganom “Stvorimo zajedno bolji
> internet”.
>
> Bez obzira na to koliko godina imaju, jedan od troje ljudi u svetu je
> na internetu. Iako je internet već dugo sveprisutan u našim životima,
> mnogi korisnici još uvek nisu upoznati sa rizicima i opasnostima koje
> vrebaju na internetu.
> Bezbrižan pristup koji ima većina korisnika interneta ih ozbiljno
> ugrožava.
> Pod sloganom “Stvorimo zajedno bolji internet”, deseti Dan bezbednog
> interneta treba da podigne svest o opasnostima interneta.
>
> “Internet korisnicima treba objasniti opasnosti interneta”, kaže Edi
> Vilems iz nemačke kompanije G Data. “Jedini način da se zaštite od
> prevara i trikova koje sajber kriminalci koriste je da znaju za njih.”
>
> Kriminalci na internetu traže informacije koje mogu iskoristiti
> prodajući ih na crnom online tržištu. Žrtve njihovih napada su
> korisnici koji su toga nesvesni, a motivi napada su uglavnom krađa
> ličnih podataka korisnika kao što su lozinke za online prodavnice, bankovne
> račune ili email naloge.
>
> Žrtve nisu samo odrasli, podsećaju iz G Data. Deca su takođe unosna
> meta za sajber kriminalce.
>
> “Roditelji ne bi trebalo da razmišljaju samo o sopstvenoj bezbednosti,
> već i o bezbednosti svoje dece. Osim korišćenja sigurnosnog rešenja i
> instaliranja objavljenih ispravki softvera, oni takođe treba da budu
> oprezni kada koriste internet kao medij.”
> Dan bezbednog interneta je pravi trenutak da se korisnici podsete na
> to da je njihova bezbednost u njihovim rukama. Bez obzira da li ste
> mlađi ili stariji korisnik interneta, evo saveta stručnjaka G Data
> kako da zaštitite svoje uređaje i sebe na internetu:
>
> Antivirusni softver: Sveobuhvatno sigurnosno rešenje treba da bude deo
> osnovne opreme svakog računara koji ima pristup internetu. Prisustvo
> takvog rešenja na računaru ne znači samo zaštitu od virusa, već
> uključuje i spam filter, firewall i zaštitu u realnom vremenu od online
> pretnji.
>
> Sigurnosne ispravke: Ažuriranje operativnog sistema, programa i
> aplikacija je način da se zaštitite od kriminalaca koji mogu
> iskoristiti sigurnosne propuste za napade.
>
> Spam: Obrišite spam email bez oklevanja i ne otvarajte linkove ili
> fajlove u prilogu ni u kom slučaju.
>
> Lozinke: Za sve online naloge, one na društvenim mrežama i email
> servisima, koristite različite lozinke, koje treba da budu nelogična
> kombinacija brojeva i malih i velikih slova.
>
> Back up: Postarajte se da imate kopiju važnih podataka tako da ih
> možete povratiti i nakon infekcije ili pada sistema. Sveobuhvatna
> sigurnosna rešenja često imaju i backup modul.
>
> Mislite na bezbednost svoje dece: Roditelji bi trebalo da nauče decu
> kako da bezbedno koriste internet. Roditeljske kontrole sprečavaju da
> deca posećuju web sajtove koji su povezani sa drogom i nasiljem, kao i
> sajtove sa seksualno eksplicitnim sadržajem.
>
> Smart telefoni i tableti su takođe na meti sajber kriminalaca. Oni
> sadrže važne podatke i pristup korisnika treba da bude isti kao i kada
> koriste računare.
>
> Instalirajte sigurnosno rešenje: Android smart telefoni i uređaji
> takođe moraju imati sigurnosno rešenje kao deo osnovne opreme.
> Sigrunosna aplikacija treba da ponudi sveobuhvatnu zaštitu od malvera
> i malicioznih aplikacija.
>
> Pouzdanost aplikacija: Aplikacije treba preuzimati samo iz pouzdanih
> izvora kao što je Google Play market. Kada birate aplikacije, obratite
> pažnju na dozvole koje traže i razmislite da li vam je aplikacija
> zaista neophodna.
>
> Bluetooth i GPS: WiFi, GPS i Bluetooth treba da budu uključeni samo
> kada su vam potrebni a nakon toga ih treba isključiti.
>
> Sigurnosna podešavanja: Treba uključiti opciju za unos lozinke i
> zameniti dodeljenu lozinku nekom koju ćete sami osmisliti.
>
> Društvene mreže su za mnoge korisnike postale sinonim za internet.
> Kriminalci koriste njihovu popularnost među korisnicima pa mnoge
> opasnosti interneta vrebaju korisnike baš na društvenim mrežama. Dobro
> bi bilo uvek imati na umu da:
>
> Nemaju svi prijateljske namere: Trebalo bi da prihvatate samo zahteve
> za prijateljstvo koji dolaze od ljudi koje inače poznajete.
>
> Skraćeni linkovi mogu biti zamka: Skraćeni linkovi često su prečica do
> nevolje. Trebalo bi da budete oprezni i da ne otvarate linkove koje
> vam šalju nepoznate osobe.
>
> Na društvenim mrežama ne treba otkrivati previše o sebi: Privatni
> podaci kao što su broj telefona ili adresa ne bi trebalo da budu na
> internetu, posebno ne na profilima korisnika društvenih mreža.
>
> Pojedinačno ali i zajedničkim naporima možemo učiniti internet boljim
> i bezbednijim mestom. Srećan vam Dan bezbednog interneta!
>
>
>
> __________
>
> Podaci o listi:
>
> 1. Web strana: http://www.slikom.info/ml/sl.html 2. Adresa za prijavu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati:
> subscribe
> 3. Adresa za odjavu: slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati:
> unsubscribe
> 4. RSS/feed: http://www.slikom.info/feed.xml 5. Podcast:
> http://www.audio.slikom.info/feed.xml
> 6. Adresa moderatora: SliKom-Moderators@xxxxxxxxxxxxx
>
> __________
>
>
>
>
>
>
> __________
>
> Podaci o listi:
>
> 1. Web strana: http://www.slikom.info/ml/sl.html 2. Adresa za prijavu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati:
> subscribe
> 3. Adresa za odjavu: slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati:
> unsubscribe
> 4. RSS/feed: http://www.slikom.info/feed.xml 5. Podcast:
> http://www.audio.slikom.info/feed.xml
> 6. Adresa moderatora: SliKom-Moderators@xxxxxxxxxxxxx
>
> __________
>
>
>
---
This email is free from viruses and malware because avast! Antivirus protection
is active.
http://www.avast.com
__________
Podaci o listi:
1. Web strana: http://www.slikom.info/ml/sl.html 2. Adresa za prijavu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati: subscribe 3. Adresa za odjavu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati: unsubscribe 4. RSS/feed:
http://www.slikom.info/feed.xml 5. Podcast:
http://www.audio.slikom.info/feed.xml
6. Adresa moderatora: SliKom-Moderators@xxxxxxxxxxxxx
__________
__________
Podaci o listi:
1. Web strana: http://www.slikom.info/ml/sl.html
2. Adresa za prijavu: slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati: subscribe
3. Adresa za odjavu: slikom-request@xxxxxxxxxxxxx u subjektu upisati:
unsubscribe
4. RSS/feed: http://www.slikom.info/feed.xml
5. Podcast: http://www.audio.slikom.info/feed.xml
6. Adresa moderatora: SliKom-Moderators@xxxxxxxxxxxxx
__________
Other related posts: