[slikom] PRAVO I STVARNOST
- From: "Gradimir Kragic" <bastono@xxxxxxxx>
- To: "Lista SliKom" <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Thu, 18 Jan 2007 08:04:13 +0100
Zdravo svima,
Tekst koji slijedi, može izgledati i kao pohvala a kako ga ja
prenosim, može izgledati i kao samohvalisanje. Sasvim slucajno sam ga
jutros našao a tragajući za nekim statističkim podacima o web portalu
slikom. Objavljen je u "Danas" od 22. decembra 2006. Prenosim ga zbog nekih
drugih razloga a ne nikako kao hvalisanje ili samohvalisanje.
Gradimir
PRAVO I STVARNOST
Osobe s invaliditetom se svakog dana suočavaju s društvenim i
arhitektonskim barijerama, predrasudama, infrastrukturnim i nepristupačnim
formatima
Trnovit put do jednakih šansi
Jedan od najboljih primera kako Internet stranica treba da bude urađena
može se naći na adresi www.slikom.org/prog
Ivana Kljajić
Organi vlasti dužni su da osobama s invaliditetom obezbede uživanje prava i
sloboda bez diskriminacije - jedna je od prvih odredaba Zakona o
sprečavanju
diskriminacije osoba s invaliditetom, inače prvog antidiskriminacionog
zakona u Srbiji. Međutim, koliko su ljudi s hendikepom zaista i ljudi s
jednakim
šansama i jednakim mogućnostima u društvu? Pristup informacijama i
komunikacionim tehnologijama kreira šanse za svakoga, a njihove prednosti
imaju izuzetan
značaj za osobe s invaliditetom, jer im omogućavaju prevazilaženje
društvenih barijera, predrasuda, infrastrukturnih i nepristupačnih formata.
Ipak, mnoge
osobe s invaliditetom nemaju pristup novim informativnim tehnologijama
uopšte.
KAMPANJA DEBLOKADE VEB SAJTOVA
- Nove kompjuterski zasnovane informativne tehnologije imaju potencijal da
otvore čitav svet novih mogućnosti za ljude s hendikepom - poručio je
nedavno
Sarbuland Khan, izvršni koordinator Sekretarijata Globalna alijansa za
informativne i komunikacione tehnologije i razvoj (Global Alliance for ICT
and Development).
Problem je, kako kaže, u tome što nove prepreke sprečavaju mnoge osobe s
invaliditetom da dostignu svoje potencijale. Misija ovakvih organizacija je
kreiranje
i promocija kvalitetnog veb dizajna koji će omogućiti da ove kategorije
ljudi počnu da koriste novu tehnologiju.
Dostupnost - dobar poslovni potez
Dostupnost informativnih tehnologija osobama s hendikepom nije samo stvar
ljudskih prava, to je i dobar poslovni potez, poručuju promoteri novih
dostupnih
formata. Međutim, mnogi veb sajtovi ostaju nepristupačni za osobe oštećenog
vida i osobe koje ne vide. Da to nije samo problem u Srbiji, pokazuje i
nedavna
studija o sto kompanija u Velikoj Britaniji, koja otkriva da oko tri
četvrtine veb sajtova kompanija ne ispunjava osnovne zahteve
pristupačnosti. Ove firme
su zbog toga platile kaznu od 80 miliona funti (147 miliona dolara).
Korišćenje Interneta za mnoge ljude s hendikepom i dalje je nedostupna
aktivnost, s obzirom na to da mnogi veb sajtovi nisu prilagođeni
korisnicima oštećenog
vida, zahtevaju upotrebu miša, a treninzi za obuku često se izvode u
nepristupačnim formatima. Prilagođenost pretraživanja Internet stranica
slepima i
slabovidima, dakle, podrazumeva da fotografije budu naslovljene i ukratko
objašnjene. Osobama s oštećenim vidom nisu dostupni određeni oblici
makromedija
fleša (macromedia flash), HTML, kao ni PDF formati u obliku slike, a
prilikom pretraživanja Interneta ometajući efekat stvaraju i animacije na
veb stranama.
Zbog takvih teškoća, Udruženje Beli štap već izvesno vreme sprovodi neku
vrstu tihe kampanje - šalje dopis veb masterima s jednostavnim smernicama
ka bolje
uređenom i organizovanom sajtu.
Predsednica Udruženja Beli štap Vesna Nestorović za Danas kaže da su u
Srbiji uglavnom velike kompanije i medijske kuće zainteresovane da poštuju
svojevrsni
bonton prilikom kreiranja svojih veb sajtova, dok se kod ostalih rezultati
postižu pomenutim sugestijama.
- I dalje je problem u ljudima koji kreiraju sajtove i koji ne razmišljaju
iz ugla nekoga ko ne može da vidi fotografiju, na primer. Postaviti tekst
ispod
svake fotografije zaista je minimalni zahtev. Neki sajtovi već na prvoj
strani blokiraju, jer veb dizajneri pre svega gledaju da im sajt lepo
izgleda.
Tako svaki put kad naiđemo na nepristupačan sajt jednostavno pošaljemo
sugestiju toj firmi ili instituciji i kažemo da bismo želeli da pod istim
uslovima
pristupimo njihovom sajtu. I to zaista ima efekta, jer se pokazalo da
ljudima samo treba skrenuti pažnju - objašnjava Vesna Nestorović.
Ona kaže da se jedan od najboljih primera kako Internet stranica treba da
bude urađena da bi bila prilagođena slepima i slabovidima može naći na
adresi
www.slikom.org/prog.
- Sajt je kreirala slepa osoba i on nudi sve stavke koje, ukoliko ih
dizajneri poštuju, otklanjaju svaki problem prilikom korišćenja naših
govornih softvera.
Isti autor stvorio je i jednu od najboljih mejling lista koja je u jednom
trenutku bila i jedino mesto gde smo svi koji nemamo nikakva iskustva za
rad
na računaru mogli da postavimo pitanje i dobijemo odgovor, a da se uputstva
odnose na rad s tastature. Preko te liste komuniciraju ne samo slepi i
slabovidi,
već i svi koji žele da nam pomognu u vezi s novim tehnologijama -
objašnjava naša sagovornica.
Vlade mnogih zemalja još pre tri godine, na prvom Svetskom samitu o
informativnim društvima u Ženevi, obavezale su se na gradnju informativnog
društva koje
će biti usmereno na svoje članove, razvojno i inkluzivno, u kojem će svako
moći da stvara, pristupa, razvija i deli informacije i znanje. Činjenica da
je obrazovanje postalo najznačajnije i da sve više zavisi od informativne
tehnologije nedvosmisleno ukazuje da je nemogućnost pristupa Internetu i te
kako
ograničavajući faktor u učenju osoba s invaliditetom. Zakonska rešenja i
regulative kojima se od veb sajtova zahteva da budu potpuno pristupačni tek
su
u razvoju, kao i svetski standardi i smernice za pristupačnost stranica na
Internetu.
BANKINA KAO KANJON
Najvidljivije prepreke s kojima se osobe s invaliditetom svakodnevno
susreću svakako su arhitektonske barijere. Četiri pozorišta, četiri
bioskopa i dva
muzeja jedine su kulturne ustanove koje mogu da posete osobe s
invaliditetom u Beogradu. Forum mladih s invaliditetom objavio je ove
godine bilten Pristupačnost
koji nudi pregledan popis svih objekata u Beogradu kojima ljudi s
hendikepom mogu da priđu, oko kojih mogu da parkiraju svoje vozilo i u
kojima postoji
adekvatan toalet. Izvršni direktor Foruma mladih s invaliditetom Željko
Ilić kaže za Danas da je broj objekata i ustanova koji su dostupni
invalidima u
kolicima i koji su naznačeni u biltenu prilično skroman, ali da je važno da
se zna koji su to objekti. Uskoro će biti objavljeno i izdanje za Novi Sad,
a namera je da se sledeće godine oba izdanja dopune slikama i listom novih
objekata dostupnih hendikepiranim osobama.
Od sportskih objekata koji imaju adekvatan prilaz i parkiralište su
stadioni Partizana, Obilića i Crvene zvezde, Hipodrom i dvorane Pionir,
Ledena dvorana,
Hala sportova, Ada Ciganlija, dok Pinki i Sportski centar Banjica uz to
imaju i pristupačne toalete za osobe s invaliditetom. Sva tri uslova
zadovoljavaju
i hoteli Interkontinental, Hajat, Slavija luks, Best Vestern M i Zlatnik.
Jedini restorani u Beogradu koji imaju sređen prilaz, parking i toalet su
Madera,
Pastuv i Zlatnik.
BANKE RAZOČARALE
Među brojnim beogradskim tržnim centrima, 11 u potpunosti zadovoljava tri
najvažnija standarda pristupačnosti. Banke su svakako najbrojniji lokali u
gradovima
Srbije i pomalo je razočaravajuće da su svega 22 banke u glavnom gradu
prilagodile svoje objekte osobama s invaliditetom.
- Izuzetno mali broj objekata, pre svega državnih, izgrađen je s
pristupačnim prilazima. Najveći problem je što većina
turističko-ugostiteljskih objekata,
centara za socijalni rad, zgrada opština, bolnica, domova zdravlja, škola,
fakulteta i ostalih za život osoba s invaliditetom najvažnijih društvenih
ustanova
nema adekvatan prilaz, niti toalet. Prilagođavanje postojećih objekata
takođe ide teško, najčešće zbog toga što su mnoge zgrade pod zaštitom
države, ili
je to nemogući posao zbog njihove starosti - objašnjava Ilić za naš list.
Zbog svega ovoga izgleda da je pravi potez usvajanje Zakona o planiranju i
gradnji koji propisuje određene standarde prilikom izgradnje, te objekat
koji
ih ne zadovoljava ne može dobiti upotrebnu dozvolu. Tako i svaka
novoizgrađena ili rekonstruisana ulica mora imati spuštene bankine za osobe
s invaliditetom.
Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
Other related posts: