[slikom] Re: PRAVO I STVARNOST
- From: Saša Grbić <gsasa@xxxxxxxx>
- To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Fri, 19 Jan 2007 01:10:38 +0100
Å to se tiÄ?e koriÅ¡tenja web stranica, meni je jedini ne premostiv problem kad
trebam unijeti neki kod sa slike. InaÄ?e, za sve ostalo se snaÄ?em.
----- Original Message -----
From: Gradimir Kragic
To: Lista SliKom
Sent: Thursday, January 18, 2007 8:04 AM
Subject: [slikom] PRAVO I STVARNOST
Zdravo svima,
Tekst koji slijedi, može izgledati i kao pohvala a kako ga ja
prenosim, može izgledati i kao samohvalisanje. Sasvim slucajno sam ga
jutros naÅ¡ao a tragajuÄ?i za nekim statistiÄ?kim podacima o web portalu
slikom. Objavljen je u "Danas" od 22. decembra 2006. Prenosim ga zbog nekih
drugih razloga a ne nikako kao hvalisanje ili samohvalisanje.
Gradimir
PRAVO I STVARNOST
Osobe s invaliditetom se svakog dana suoÄ?avaju s druÅ¡tvenim i
arhitektonskim barijerama, predrasudama, infrastrukturnim i nepristupaÄ?nim
formatima
Trnovit put do jednakih Å¡ansi
Jedan od najboljih primera kako Internet stranica treba da bude uraÄ?ena
može se naÄ?i na adresi www.slikom.org/prog
Ivana KljajiÄ?
Organi vlasti dužni su da osobama s invaliditetom obezbede uživanje prava i
sloboda bez diskriminacije - jedna je od prvih odredaba Zakona o
spreÄ?avanju
diskriminacije osoba s invaliditetom, inaÄ?e prvog antidiskriminacionog
zakona u Srbiji. MeÄ?utim, koliko su ljudi s hendikepom zaista i ljudi s
jednakim
Å¡ansama i jednakim moguÄ?nostima u druÅ¡tvu? Pristup informacijama i
komunikacionim tehnologijama kreira Å¡anse za svakoga, a njihove prednosti
imaju izuzetan
znaÄ?aj za osobe s invaliditetom, jer im omoguÄ?avaju prevazilaženje
druÅ¡tvenih barijera, predrasuda, infrastrukturnih i nepristupaÄ?nih formata.
Ipak, mnoge
osobe s invaliditetom nemaju pristup novim informativnim tehnologijama
uopšte.
KAMPANJA DEBLOKADE VEB SAJTOVA
- Nove kompjuterski zasnovane informativne tehnologije imaju potencijal da
otvore Ä?itav svet novih moguÄ?nosti za ljude s hendikepom - poruÄ?io je
nedavno
Sarbuland Khan, izvršni koordinator Sekretarijata Globalna alijansa za
informativne i komunikacione tehnologije i razvoj (Global Alliance for ICT
and Development).
Problem je, kako kaže, u tome Å¡to nove prepreke spreÄ?avaju mnoge osobe s
invaliditetom da dostignu svoje potencijale. Misija ovakvih organizacija je
kreiranje
i promocija kvalitetnog veb dizajna koji Ä?e omoguÄ?iti da ove kategorije
ljudi poÄ?nu da koriste novu tehnologiju.
Dostupnost - dobar poslovni potez
Dostupnost informativnih tehnologija osobama s hendikepom nije samo stvar
ljudskih prava, to je i dobar poslovni potez, poruÄ?uju promoteri novih
dostupnih
formata. MeÄ?utim, mnogi veb sajtovi ostaju nepristupaÄ?ni za osobe
oÅ¡teÄ?enog
vida i osobe koje ne vide. Da to nije samo problem u Srbiji, pokazuje i
nedavna
studija o sto kompanija u Velikoj Britaniji, koja otkriva da oko tri
Ä?etvrtine veb sajtova kompanija ne ispunjava osnovne zahteve
pristupaÄ?nosti. Ove firme
su zbog toga platile kaznu od 80 miliona funti (147 miliona dolara).
KoriÅ¡Ä?enje Interneta za mnoge ljude s hendikepom i dalje je nedostupna
aktivnost, s obzirom na to da mnogi veb sajtovi nisu prilagoÄ?eni
korisnicima oÅ¡teÄ?enog
vida, zahtevaju upotrebu miÅ¡a, a treninzi za obuku Ä?esto se izvode u
nepristupaÄ?nim formatima. PrilagoÄ?enost pretraživanja Internet stranica
slepima i
slabovidima, dakle, podrazumeva da fotografije budu naslovljene i ukratko
objaÅ¡njene. Osobama s oÅ¡teÄ?enim vidom nisu dostupni odreÄ?eni oblici
makromedija
fleša (macromedia flash), HTML, kao ni PDF formati u obliku slike, a
prilikom pretraživanja Interneta ometajuÄ?i efekat stvaraju i animacije na
veb stranama.
Zbog takvih teÅ¡koÄ?a, Udruženje Beli Å¡tap veÄ? izvesno vreme sprovodi neku
vrstu tihe kampanje - Å¡alje dopis veb masterima s jednostavnim smernicama
ka bolje
ureÄ?enom i organizovanom sajtu.
Predsednica Udruženja Beli Å¡tap Vesna NestoroviÄ? za Danas kaže da su u
Srbiji uglavnom velike kompanije i medijske kuÄ?e zainteresovane da poÅ¡tuju
svojevrsni
bonton prilikom kreiranja svojih veb sajtova, dok se kod ostalih rezultati
postižu pomenutim sugestijama.
- I dalje je problem u ljudima koji kreiraju sajtove i koji ne razmišljaju
iz ugla nekoga ko ne može da vidi fotografiju, na primer. Postaviti tekst
ispod
svake fotografije zaista je minimalni zahtev. Neki sajtovi veÄ? na prvoj
strani blokiraju, jer veb dizajneri pre svega gledaju da im sajt lepo
izgleda.
Tako svaki put kad naiÄ?emo na nepristupaÄ?an sajt jednostavno poÅ¡aljemo
sugestiju toj firmi ili instituciji i kažemo da bismo želeli da pod istim
uslovima
pristupimo njihovom sajtu. I to zaista ima efekta, jer se pokazalo da
ljudima samo treba skrenuti pažnju - objaÅ¡njava Vesna NestoroviÄ?.
Ona kaže da se jedan od najboljih primera kako Internet stranica treba da
bude uraÄ?ena da bi bila prilagoÄ?ena slepima i slabovidima može naÄ?i na
adresi
www.slikom.org/prog.
- Sajt je kreirala slepa osoba i on nudi sve stavke koje, ukoliko ih
dizajneri poÅ¡tuju, otklanjaju svaki problem prilikom koriÅ¡Ä?enja naÅ¡ih
govornih softvera.
Isti autor stvorio je i jednu od najboljih mejling lista koja je u jednom
trenutku bila i jedino mesto gde smo svi koji nemamo nikakva iskustva za
rad
na raÄ?unaru mogli da postavimo pitanje i dobijemo odgovor, a da se uputstva
odnose na rad s tastature. Preko te liste komuniciraju ne samo slepi i
slabovidi,
veÄ? i svi koji žele da nam pomognu u vezi s novim tehnologijama -
objašnjava naša sagovornica.
Vlade mnogih zemalja još pre tri godine, na prvom Svetskom samitu o
informativnim društvima u Ženevi, obavezale su se na gradnju informativnog
društva koje
Ä?e biti usmereno na svoje Ä?lanove, razvojno i inkluzivno, u kojem Ä?e svako
moÄ?i da stvara, pristupa, razvija i deli informacije i znanje. Ä?injenica da
je obrazovanje postalo najznaÄ?ajnije i da sve viÅ¡e zavisi od informativne
tehnologije nedvosmisleno ukazuje da je nemoguÄ?nost pristupa Internetu i te
kako
ograniÄ?avajuÄ?i faktor u uÄ?enju osoba s invaliditetom. Zakonska reÅ¡enja i
regulative kojima se od veb sajtova zahteva da budu potpuno pristupaÄ?ni tek
su
u razvoju, kao i svetski standardi i smernice za pristupaÄ?nost stranica na
Internetu.
BANKINA KAO KANJON
Najvidljivije prepreke s kojima se osobe s invaliditetom svakodnevno
susreÄ?u svakako su arhitektonske barijere. Ä?etiri pozoriÅ¡ta, Ä?etiri
bioskopa i dva
muzeja jedine su kulturne ustanove koje mogu da posete osobe s
invaliditetom u Beogradu. Forum mladih s invaliditetom objavio je ove
godine bilten PristupaÄ?nost
koji nudi pregledan popis svih objekata u Beogradu kojima ljudi s
hendikepom mogu da priÄ?u, oko kojih mogu da parkiraju svoje vozilo i u
kojima postoji
adekvatan toalet. Izvršni direktor Foruma mladih s invaliditetom Željko
IliÄ? kaže za Danas da je broj objekata i ustanova koji su dostupni
invalidima u
kolicima i koji su naznaÄ?eni u biltenu priliÄ?no skroman, ali da je važno da
se zna koji su to objekti. Uskoro Ä?e biti objavljeno i izdanje za Novi Sad,
a namera je da se sledeÄ?e godine oba izdanja dopune slikama i listom novih
objekata dostupnih hendikepiranim osobama.
Od sportskih objekata koji imaju adekvatan prilaz i parkiralište su
stadioni Partizana, ObiliÄ?a i Crvene zvezde, Hipodrom i dvorane Pionir,
Ledena dvorana,
Hala sportova, Ada Ciganlija, dok Pinki i Sportski centar Banjica uz to
imaju i pristupaÄ?ne toalete za osobe s invaliditetom. Sva tri uslova
zadovoljavaju
i hoteli Interkontinental, Hajat, Slavija luks, Best Vestern M i Zlatnik.
Jedini restorani u Beogradu koji imaju sreÄ?en prilaz, parking i toalet su
Madera,
Pastuv i Zlatnik.
BANKE RAZOÄ?ARALE
MeÄ?u brojnim beogradskim tržnim centrima, 11 u potpunosti zadovoljava tri
najvažnija standarda pristupaÄ?nosti. Banke su svakako najbrojniji lokali u
gradovima
Srbije i pomalo je razoÄ?aravajuÄ?e da su svega 22 banke u glavnom gradu
prilagodile svoje objekte osobama s invaliditetom.
- Izuzetno mali broj objekata, pre svega državnih, izgraÄ?en je s
pristupaÄ?nim prilazima. NajveÄ?i problem je Å¡to veÄ?ina
turistiÄ?ko-ugostiteljskih objekata,
centara za socijalni rad, zgrada opština, bolnica, domova zdravlja, škola,
fakulteta i ostalih za život osoba s invaliditetom najvažnijih društvenih
ustanova
nema adekvatan prilaz, niti toalet. PrilagoÄ?avanje postojeÄ?ih objekata
takoÄ?e ide teÅ¡ko, najÄ?eÅ¡Ä?e zbog toga Å¡to su mnoge zgrade pod zaÅ¡titom
države, ili
je to nemoguÄ?i posao zbog njihove starosti - objaÅ¡njava IliÄ? za naÅ¡ list.
Zbog svega ovoga izgleda da je pravi potez usvajanje Zakona o planiranju i
gradnji koji propisuje odreÄ?ene standarde prilikom izgradnje, te objekat
koji
ih ne zadovoljava ne može dobiti upotrebnu dozvolu. Tako i svaka
novoizgraÄ?ena ili rekonstruisana ulica mora imati spuÅ¡tene bankine za osobe
s invaliditetom.
Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
--
No virus found in this incoming message.
Checked by AVG Free Edition.
Version: 7.5.432 / Virus Database: 268.16.14/636 - Release Date: 18.1.2007
4:00
Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
Other related posts: