[slikom] Re: Zapis emisije s radija "Slobodna Evropa"
- From: Sasa Grbic <sasagrbic@xxxxxxxxx>
- To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Sat, 29 Jan 2005 23:22:45 +0100
Pozdrav Viki. Hvala na informaciji. Ja sam malo cackao pa sam uspio
downloadovati ovaj file. Adresa je:
rtsp://realaudio.rferl.org/ss/2005/kultura/branka14.rm tako da svi oni koji bi
htjeli poslusati uzivo zapis mogu to uraditi i odavde. Ja sam to planirao
slusati tada kada je to islo, ali sam slucajno zaspao i propustio.
----- Original Message -----
From: Violeta Pecic
To: Slicica
Sent: Saturday, January 29, 2005 8:15 PM
Subject: [slikom] Zapis emisije s radija "Slobodna Evropa"
Caos svima
Nedavno sam saznala kako je na pomenutom radiju bila zanimljiva emisija o
slepim ljudima s ovih nasih prostora i o njihovom koristenju racunara.
Nazalost nisam je slusala, ali tragajuci za nekim drugim informacijama
ustanovila sam da "Slobodna Evropa" na svom sajtu cuva i zapise nekih
emisija, i tako sam pokusavsi da pronadjem pomenutu emisiju u tome i uspela.
Mozda ce vam biti interesantno da to procitate, a ako neko zeli, moze
pronaci i audio zapis.
Web adresa je:
...::: www.slobodnaevropa.org :::...
Kompjuter - velika pomoc za slepe
Branka MIHAJLOVIC
(Saradnja: Branko VUCKOVIC, Slobodan KOSTIC, Biljana JOVICEVIC, Ankica
BARBIR-MLADINOVIC, Gëzim BAXHAKU)
[ audio ]
realaudio
[ 51:13 min ]
Nove tehnologije, posebno kompjuteri, u svetu su drasticno promenili nacin
zivota osobama koje imaju problema sa vidom, potpuno slepim ili slabovidim.
Koliko
su te nove tehnologije dostupne ljudima na Balkanu? Kako slepi u Srbiji i
Crnoj Gori, na Kosovu, u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj studiraju, kako
citaju
knjige, da li mogu komunicirati preko Interneta, da li su im dostupne zvucne
knjige, omiljeni ili novi pisci, na CD-u?
Sasa Grbic, dvadeset-petogodisnjak iz Banjaluke, zavrsio je studij
knjizevnosti i sada je na postdiplomskim. Za Radio Slobodna Evropa
objasnjava kako je
izgledalo njegovo studiranje pre i posto je nabavio kompjuter:
"Prve tri godine sam studirao uz pomoc oca. On mi je citao svu potrebnu
literaturu, ja sam to snimao na magnetofonske kasete i poslije to
preslusavao i
ucio. Onda sam nabavio kompjutersku opremu, uz pomoc koje sam skeniram
knjige i nakon toga s govornim sintezama i Brailleovim retkom citam. To je
za mene
znacilo puno, jer sam dobio potpunu samostalnost u citanju i pisanju. Mogao
sam da citam sve ono sto zelim, nisam zavisio ni o cijoj pomoci. Znaci kad
god sam htio da citam, mogao sam to da radim."
Sasa Grbic je jedan od malobrojnih slepih ljudi na prostoru bivse
Jugoslavije koji imaju kompjuter sa Brailleovom tastaturom, jer je to
preskupo, izmedu
deset i petnaest hiljada evra. Sasa, medutim, ne koristi samo Brailleovu
tastaturu, vec i govorni program, pa njegov kompjuter moze da mu cita
knjige,
novine, e-mail poruke.
Kragujevcanka Biljana Bosnjakovic je izgubila vid 1991. godine prilikom
eksplozije tromblonske mine koju je profesor doneo na cas istorije. Ona od
tad zivi
u mraku, ali uz pomoc radija, kompjutera, knjiga i casopisa namenjenih
slepima uspeva da prevazide svoj hendikep. Medutim, vecini clanova
kragujevackog
Udruzenja slepih dostupan je samo radio, a Biljana je jedina medu cetiristo
clanova tog udruzenja koja ima kompjuter sa specijalnim programom za slepe:
"Naravno, na zalost, vecina slepih i slabovidih to ne moze sebi da priusti,
za to nemaju finansijske mogucnosti. Od svih slepih u Savezu samo ga ja
imam."
Kakva je prica zagrebacke studentkinje koja je slepa? Kristina Sporcic,
studentkinja je prve godine Filozofskog fakulteta, slepa od rodenja, kaze da
ne
moze ni da zamisli kako su slepi studenti studirali pre pojave kompjutera:
"Upisala sam kroatistiku i komparativnu knjizevnost na Filozofskom
fakultetu. Pratim predavanje pomocu laptopa i uglavnom se oslanjam na
profesora. Kad
mi nesto sto profesor kaze promakne, uglavnom pitam prvog kolegu."
Kako nabavljate literaturu koju trebate?
"To je jako tesko jer literature na Brailleovom pismu nema. Mozda ima koja
knjiga, ali je tesko nabavljiva. Inace, mogu se skenirati knjige u Udruzi
slijepih
studenata ,Sismis'. Damo knjigu koju nam treba skenirati i dobijemo je na
CD-u ili na Brailleovom disku.
Sto je za vas kompjutor?
"U ovoj situaciji mi je prakticki sve. I prije su slijepi ljudi studirali i
zavrsavali fakultete, ali ne mogu da zamislim da knjigu od nekih tisucu i
petsto
stranica dobijem u nekih pedesetak svezaka na Brailleovom pismu."
Kako se zove vas pas vodic i koja je vrsta?
"Zove se Bart. To je labrador retriver zute boje."
Mislite li da ce vam biti tesko na fakultetu?
"Necu reci da ce mi biti lagano, sigurno mi nece biti lagano, ali za sada se
snalazim. Svaki dan pratim predavanja bez problema. Kao i svaki normalan
student.
Mislim, normalan."
* * * * *
Vlada Delic, profesor na Fakultetu Tehnickih nauka u Novom Sadu, sa svojom
ekipom vec desetak godina radi na softveru, govornom programu na srpskom
jeziku.
Tako da odnedavno postoji vrlo kvalitetan program na srpskom:
DELIC: U Srbiji i Crnoj Gori, po nekim mojim saznanjima, ima blizu petnaest
hiljada slepih i slabovidih clanova Saveza slepih i slabovidih, od toga
svega
njih stotinjak je umelo da koristi racunar kada smo pre nepunih godinu dana
zavrsili ovu fazu razvoja, i odonda mislim da je taj broj vec udvostrucen,
a mi se nadamo da cemo kroz nekoliko projekata koje smo organizovali
pokrenuti jedan lanac obuke slepih i slabovidih korisnika racunara i da ce
vrlo brzo
biti deset puta vise slepih i slabovidih na srpskom govornom podrucju koji
ce koristiti blagodati tih novih tehnologija, znaci da ih bude bar hiljadu
medu
tih petnaest, a mozda i vise hiljada vremenom, jer nije cilj da se slepi
covek nauci da koristi racunar do ne znam kojeg nivoa, vec je dovoljno da
nauci
da upali racunar i da pusti da mu cita knjigu, pa je to vec velika stvar. A
dalje ce svako spram nekih svojih mogucnosti i interesovanja nauciti i da
skenira
tekstove, da ode na Internet, da se dopisuje, da pretrazuje tekstove. Znaci
mnogo stvari slepi mogu da rade na racunaru kada imaju govorni softver na
svom
maternjem jeziku.
RSE: Slepi covek na primer ima knjigu i ima kompjuter, kako on onda koristi
taj vas softver?
DELIC: Sve knjige, pre nego sto su stampane u pisanom obliku, bile su u
nekom elektronskom obliku i u tom obliku je potreban tekst racunaru da bi on
mogao
da ga procita naglas kao covek. Ali ako nemate tu elektronsku formu knjige,
nego je imate u stampanoj formi, da li knjigu ili novinski clanak ili bilo
sta, onda to moze da se skenira pomocu klasicnih skenera i postoje takozvani
OCR softveri koji prepoznaju slova na tim stranicama i one potom postaju
dostupne
ovom nasem softveru i onda na taj nacin moze da se procita bilo koji tekst.
Pored toga sto smo najdalje odmakli u razvoju ove govorne tehnologije na
podrucju
juznoslovenskih jezika, takoder smo najdalje odmakli i u razvoju druge
govorne tehnologije, a to je prepoznavanje govora. To je prakticno drugi
smer govorne
komunikacije izmedu coveka i masine. Mi prakticno ucimo racunar da razume i
kad mu covek nesto kaze. Na taj nacin te dve govorne tehnologije zajedno
pruzaju
fantasticne mogucnosti. Onog momenta kad covek moze da se obrati racunaru na
svom maternjem jeziku, da mu zada neku govornu komandu i da mu racunar
usmeno
odgovori na trazeno pitanje, onda on preko tog racunara moze na svom
maternjem jeziku da razgovara i sa aparatima u domacinstvu, moze usmeno
zadati kompjuteru
koje informacije da mu pronade na Internetu i tako dalje.
Karmen Nenadic: Jedno racunalo za videcu osobu u Hrvatskoj mozete nabaviti
za nekih dvije-tri tisuce kuna, sa svom potrebnom opremom, dok jedno
racunalo
prilagodeno za slijepu osobu, sa Brailleovim retkom i sa svim potrebnim,
kosta preko pedeset tisuca. Za taj novac mozete kupiti auto.
RSE: Kolika je cena ovog programa?
DELIC: Neka kalkulacija za prostore Srbije i Crne Gore, gde, rekao sam, ima
sto slepih korisnika racunara u populaciji od petnaest hiljada ljudi sa
ostecenim
vidom, dakle za sve njih koji vec umeju da koriste racunar, ukupna cena tog
softvera je dvadeset hiljada evra. Znaci nekih dvesto evra po primerku tog
softvera. To naravno nije cena koja moze da otplati visegodisnji timski rad
na razvoju ove tehnologije, nego cena koja moze da pokrije te troskove, da
odemo na sto adresa u ovoj drzavi, da instaliramo taj softver tim ljudima,
da im pomognemo, da im pruzimo tehnicku podrsku i tako dalje.
* * * * *
Kakva je situacija u Crnoj Gori? Koliko slepih osoba koristi i moze da
koristi ovaj program. Bozidar Denda, izvrsni direktor buduce prve biblioteke
Crne
Gore za ljude sa ostecenim vidom:
"U Crnoj Gori je, na zalost, sto se tice tehnologije, stanje najlosije od
stanja u svim republikama na prostoru bivse Jugoslavije. Ako vam kazem da od
1
105 slijepih u Crnoj Gori samo sest njih koristi personalni racunar uz pomoc
govornih programa i prate dostignuca i trendove u ovoj oblasti koji su danas
aktualni svugdje u svijetu, onda mozete i sami da pretpostavite kakve su kod
nas prilike. Tome kumuje niz razloga. Izmedu ostalog i to sto drzava nije
spremna da pomogne da osobe bez vida besplatno dobiju racunar. To je
rjesenje koje postoji recimo u Hrvatskoj, Sloveniji i mnogim drugim zemljama
iz okruzenja."
S obzirom da nema jezickih prepreka, da li ce ovaj program pomoci slepima u
susednim zemljama Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini? Ankica Barbir Mladinovic
zabelezila je u Zagrebu:
Kad sjedi i radi za svojim kompjutorom, ravnatelj zagrebackog kazalista
slijepih "Novi zivot", Vojin Peric, nicim ne odaje da ne vidi apsolutno
nista:
"Ispod tastature se nalazi jedna ploca na kojoj je jedan Brailleov redak i
na Brailleovom retku ja mogu procitati ono sto se pojavljuje na ekranu, red
po
red ga pretvara u Brailleovo pismo i ja ga normalno citam na Brailleovom
retku ili ga slusam kad pustim govorni program. Malo ga je tesko razumjeti,
jer
je program njemacki, treba se priviknuti, ali ja sam se vec priviknuo i
normalno citam knjige."
Cuo je za kompjutorski govorni jezik za slijepe iz radionice novosadskog
profesora Delica:
"Navodno je odlican i navodno je puno razumljiviji od ovog koji su radili na
hrvatskom jeziku ovdje u Zagrebu."
Karmen Nenadic, uz Danka Butorca i Maria Persinica, najstrucnije su osobe za
to pitanje u Hrvatskoj i vec suraduju s novosadskom ekipom profesora Delica.
Trenutno obavljaju posljednje pripreme za prilagodbu "Anridera", srpskog
govornog kompjutorskog jezika, hrvatskom jeziku:
",Anrider' ima dvije prednosti. Prvu sto je srpski jezik blizi hrvatskom
nego bilo koji drugi jezik, a druga je stvar to sto oni rade na tom da se
ide na
sintezu govora koji je slican prirodnom govoru."
Ali to je na srpskom. Da li se to osjeti?
"Ako je dobro radeno s akcentima, ako je napravljeno dobro, s jasnocom
govora, nema nikakvog razloga da nekom smeta sto je to radeno u Srbiji, zato
sto
on cita tocno ono sto je na ekranu i to je najbitnije. Prema tome, ako pise
,lijepo', onda on to cita ,lijepo', nece citati ,lepo' samo zbog tog sto je
radeno u Srbiji."
Karmen Nenadic:
"Oni imaju naglasak na prvom slogu, a mi na zadnjem, u tome je razlika i to
ce se prilagodavati. Onda u danom momentu racunalu morate dati komadu da
kaze
,tocka', u srpskom jeziku se kaze ,tacka' i takve stvari. To je minimalna
razlika, ali jednostavno kad to dugo slusate, pocne vam smetati, zato se ide
na te prilagodbe."
Do kraja sijecnja se ocekuje prva verzija tog programa za Hrvatsku:
"Ovih dana bi trebala izaci prva prilagodena ta novosadska verzija za
hrvatski, negdje krajem prvog mjeseca. Ne sa nasim govornikom, nego sa
njihovim, a
u sljedecih sest mjeseci bi se islo na snimanje s nasim spikerima. To ce
raditi ljudi iz Novog Sada, u suradnji sa nama, mi cemo im naci govornike,
tu
kod nas ce se snimati, u tom smislu. Krajem godine bi trebala izaci
kompletna hrvatska verzija ,Anridera', tako je dogovoreno sa Novosadanima."
A do tad, preko Saveza slijepih, od studenog prosle godine i u Hrvatskoj se
moze kupiti originalna srpska verzija ,Anridera' i dobro se prodaje:
"Za nekih dva mjeseca vec nekih desetak komada, sto je vrlo solidno."
Koliko to kosta?
"Dvije tisuce sesto i pedeset kuna."
To je zapravo skupo.
"Sva pomagala za slijepe su izrazito skupa."
"Jedan Brailleov redak kosta deset do petnaest tisuca eura, jedan govorni
softver oko tisucu i pol eura, sto je jako skupo, tako da pojedinac to jako
tesko
sebi moze nabaviti."
"Jedno racunalo za videcu osobu u Hrvatskoj mozete nabaviti za nekih
dvije-tri tisuce kuna, sa svom potrebnom opremom, dok jedno racunalo
prilagodeno za
slijepu osobu, sa Brailleovim retkom i sa svim potrebnim, kosta preko
pedeset tisuca. Za taj novac mozete kupiti auto."
* * * * *
Mithat Bjelosevic, predsednik Udruzenja slepih Bosne i Hercegovine:
BJELOSEVIC: Nama su do sad bili dostupni govorni programi koji su se mogli
"piratovati", tako da kazem, "krekovati", sto je zabranjeno zakonom, ali kad
covjek nema drugog nacina, onda posegne i za takvim stvarima, u nevolji,
zeleci da bude u trendu. Na nasem govornom podrucju se pojavio program
"Anrider",
ciji je autor gospodin Delic, profesor iz Novog Sada, i on bi mogao jako da
zadovolji potrebe srpskohrvatskog govornog podrucja. Kosta oko tristo
pedeset
eura.
RSE: Koliko slepih ljudi u Bosni uopste ima kompjutere?
BJELOSEVIC: Mislim da taj broj ne prelazi 25-30 ljudi. Vecina njih je
kompjutere dobila iz donacija, a to su pretezno masine koje su vec
zastarjele.
RSE: A koliko je slepih?
BJELOSEVIC: Racunamo da u Bosni i Hercegovini ima oko pet hiljada slijepih.
RSE: A samo 25-30 njih ima kompjuter?
BJELOSEVIC: Mislim da ih sigurno nema vise. Skoro bih ih mogao i po imenu
nabrojati.
* * * * *
Slepe osobe s engleskog govornog podrucja koriste govorni program jos od
pocetka devedesetih. Od sredine devedesetih je dostupan i na jos nekoliko
svetskih
jezika. Autor govornog kompjuterskog programa na srpskom jeziku, Vlado
Delic, o saradnji u regionu:
Osobe sa specijalnim potrebama, bilo da je rec o slabovidim ili slepim
licima, najcesce su prepustene same sebi kada je rec o njihovoj potrebi da
se upoznaju
sa novim knjizevnim delima. U knjizarama je gotovo nemoguce naci savremene
domace ili strane autore na Brailleovom pismu ili u formi knjiga za
slusanje.
Stoga delo Lazara Ristovskog "Kako sam dobio Oskara", koje je nedavno
objavila Narodna knjiga u audio formatu, predstavlja neku vrstu izuzetka.
"Mi smo imali prezentacije u nekim centrima, i u Zagrebu i u Premanturi kod
Pule, za hrvatske clanove Saveza slepih, onda u Podgorici i jos nekoliko
mesta
u Crnoj Gori, onda u Skopju na Dan belog stapa. U Sarajevu jos nismo bili,
ali vodimo sad neke razgovore i pregovore da dodemo i tamo da prezentujemo.
Bili smo u Tuzli, bili smo u Banjaluci i tako dalje. Sada se upravo radi
adaptacija hrvatskog govornog podrucja. Znaci, u principu, kada je jedanput
napravljen
kvalitetan govorni softver za neke od juznoslovenskih jezika, onda je to
puno lakse prepraviti na neki srodni jezik nego prepravljati neki potpuno
nama
strani jezik."
* * * * *
S obzirom na mali broj ljudi koji imaju problema s vidom a imaju kompjuter,
za vecinu je zanimljivije sta se dogada sa izdavanjem knjiga koje se
slusaju,
sta je s literaturom za studente. Evo sta je za Radio Slobodna Evropa rekao
Uros Cubrovic, slepi student filologije u Beogradu, Odeljenje za albanski
jezik:
"Sto se tice slepih i slabovidih osoba, ne postoji adekvatna literatura ni
na Brailleovoj azbuci, niti snimljena na kasete i CD-ove, niti skenirana u
elektronskoj
formi, jos uvek se ne izdaju udzbenici ni na jednom od tih nacina. A mislim
da to za izdavace ne bi bilo tako tesko. Oni vec imaju knjigu u elektronskoj
formi u samom procesu i verujem da im ne bi bio problem da narezu nekoliko
CD-ova za slepe i slabovide osobe. To je nesto iz cega oni sigurno ne bi
mogli
da profitiraju, ali bi ucinili veliku stvar za nas. Posto trenutno ne
postoje adekvatni udzbenici za nas, mi smo resili da ne sedimo skrstenih
ruku, vec
da taj problem koji imamo resavamo i pokrenuli smo akciju ,Nasa knjiga'.
Snimamo knjige za slepe i slabovide osobe, studente - oni donesu kupljene
knjige,
mi ih snimimo na kasete ili ih skeniramo i posle prebacujemo na CD-ove i
damo korisniku. Oni cim zavrse da koriste tu knjigu, vrate je i onda moze da
je
koristi i sledeci student kojem je takoder ta knjiga potrebna."
Govorni program otvorio je mogucnost i za jos jedan projekat na kome radi
novosadska ekipa - biblioteka za slepe, koju oprema profesor Vlado Delic:
"Radimo sada jedan projekat u skoli u Zemunu za ucenike ostecenog vida. To
je prakticno jedina specijalizovana ili najveca specijalizovana skola za
ucenike
ostecenog vida, ima 205 slepih i slabovidih ucenika osnovne i srednje skole,
dakle tamo pravimo audio biblioteku. Sve njihove racunare smo povezali u
jednu
mrezu i jednu bazu podataka punimo upravo knjigama, lektirom, casopisima u
elektronskoj formi. To naravno dobavljamo od izdavaca. Tako da ce svaki
slepi
ili slabovidi ucenik moci da stavi slusalice, pronade lekciju koju zeli i da
mu masina to cita dok ne nauci. U toku proleca, kada pocnemo da punimo tu
bazu podataka, obraticemo se svim izdavackim kucama sa prostora bivse
Jugoslavije da bi bilo na raspolaganju sto vise tekstova toj deci, a onda
kasnije
i drugim osobama sirom Jugoslavije."
* * * * *
Projekat "Knjige koje se slusaju", za koji nije neophodan kompjuter, vec
mnogo jeftiniji CD uredaj, poceo je da se realizuje u Beogradu.
Osobe sa specijalnim potrebama, bilo da je rec o slabovidim ili slepim
licima, najcesce su prepustene same sebi kada je rec o njihovoj potrebi da
se upoznaju
sa novim knjizevnim delima. U knjizarama je gotovo nemoguce naci savremene
domace ili strane autore na Brailleovom pismu ili u formi knjiga za
slusanje.
Stoga delo Lazara Ristovskog "Kako sam dobio Oskara", koje je nedavno
objavila Narodna knjiga u audio formatu, predstavlja neku vrstu izuzetka.
Tako da
o projektu "Knjiga za slusanje" razgovaramo sa njegovim inicijatorom,
novinarkom Isidorom Sekulic:
"Citav smisao tog projekta jeste da se ljudima koji su hendikepirani utoliko
sto ne mogu da citaju, dakle slepim ili slabovidim ljudima, omoguci da mogu
da slusaju knjige. Da napravimo CD koji ce biti pristupacan svima onima koji
ne mogu da citaju, a na CD-u bi bile najnovije knjige ili stare knjige ili
klasika, nije bitno. Kad je rec o ljudima koji bi to koristili, nije rec
samo o onima koji ne mogu da citaju, nego cak mozda i o nekim umornim
ljudima
koji dodu s posla, pa mogu u nekakvom svom omiljenom polozaju, ne da drze
knjigu, vec da puste CD i da prosto uzivaju."
Direktor Narodne knjige Milicko Mijevic kaze da ce do kraja godine izaci
deset naslova u okviru projekta "Knjiga za slusanje":
"Ljudi sa ostecenim vidom veoma tesko dolaze do knjiga, nema uopste
literature za njih, a postoji velika potreba. To je jedini razlog zbog kojeg
zelimo
da pomognemo. Napravili smo cenu koja pokriva samo troskove i deo honorara,
da bude sto pristupacnija. Nadamo se da cemo u 2005. godini uraditi oko
deset
knjiga."
Time ce se bar delimicno resiti problemi osoba sa vizualnim nedostatcima oko
nalazenja knjizevnih dela, o cemu razgovaramo sa predsednikom Udruzenja
slepih
i slabovidih Srbije "Beli stap", Vesnom Nestorovic:
"Mogu reci da je situacija jako losa. Ne da nema dovoljno, nego nema uopste.
Na prvom mestu pricam o mladim ljudima, ne postoji nacin da se kroz svoje
skolovanje
u srednjoj skoli, a pogotovo na fakultetima, mlad covek snade i da ima
recimo na CD-u literaturu koja mu je potrebna. Da nade recimo knjigu koja mu
je
namenjena za fakultetsko ili bilo koje drugo obrazovanje, a koju bi videci
ljudi recimo mogli da slusaju dok se voze autom ili idu na put ili kad
jednostavno
obavljaju neki posao u kuci."
Predsednik Saveza slepih Srbije, Ranko Buric, ipak primecuje da slepa lica
nisu sasvim zapostavljena u ovom drustvu i da su im dostupna bazicna izdanja
iz razlicitih oblasti:
"Tradicija sistematskog skolovanja slepih, pa na neki nacin i citanja slepih
u Srbiji, ima vise od osamdeset i pet godina. Ali naravno da je jasno da se
sve potrebe ne mogu zadovoljiti. Postoji autenticno pismo za slepe,
tackasto, Brailleovo pismo, i pravi dozivljaj citanja jeste ustvari
prevlacenje prstima
preko tih redaka. Medutim, zbog glomaznosti i skupoce, uprkos sredstvima
koja nisu mala i koja se u drzavi Srbiji ulazu u te knjige, knjiga i
casopisa
na Brailleovom pismu nema mnogo, iako sva osnovna literatura, mnoga
filozofska dela, mnoga dela iz oblasti beletristike, i za decu i za odrasle,
dela iz
oblasti drustvenih nauka (sociologije, etnologije.), ponesto iz oblasti
prava, na Brailleovom pismu postoje. Medutim, zbog te glomaznosti koju sam
pomenuo,
ne uzivaju popularnost kod mnogih slepih ljudi i Brailleovo pismo sve vise
potiskuje takozvana zvucna knjiga."
Licima koja imaju problema sa vidom dostupna je, kako kaze Vesna Nestorovic,
i jedna specijalna biblioteka:
"Postoji nasa biblioteka pri Savezu slepih Srbije i svi ti zapisi su uradeni
na kasetama koje su cetverokanalne. Tu imamo srecu da mozemo da cujemo
glasove
spikera koji su to radili recimo pre trideset godina, ali problem je u tome
sto su te kasete bas tad i radene, pa dolazi do pucanja i do svega. Sto se
tice nove tehnike, zapoceli su nesto i kod nas, ali je u svetu sasvim
normalno da vi na trafici kupite recimo audio izdanje ,Majstora i Margarite'
ili
bilo koje delo."
S obzirom da izbor knjiga za slepa i slabovida lica u Srbiji ipak ne
zadovoljava citalacke potrebe, osobe sa ovom vrstom nedostatka upucene su na
izdanja
koja izlaze u zemljama bivse Jugoslavije, s obzirom da je to jezik koji jos
uvek svi dobro razumeju. Predsednik Udruzenja "Beli stap", Vesna Nestorovic:
Tu smo prezadovoljni. Znaci pri Udruzenju ,Beli stap' postoji jedna lista
koja se takoder zove ,Beli stap'. Studenti su pokrenuli akciju ,Nasa knjiga',
ne samo iz gradova Srbije, vec su se tu ukljucili i predstavnici iz
Republike Srpske i iz Hrvatske i iz dosta zemalja. Svi ti ljudi koji su na
bilo koji
nacin obezbedili skeniranje knjiga, napravili su tu jednu zajednicku listu i
postoji saradnja i velika uzajamna pomoc. Za nas ne postoje granice.
* * * * *
Slepi u Crnoj Gori do sada nisu imali adresu na koju bi se obratili kada im
zatreba neka knjiga. Crna Gora je, naime, jedina drzava u regionu koja jos
uvek
nema biblioteku za ljude sa ostecenim vidom.
Crnogorska Vlada tek je oktobra prosle godine donijela odluku o formiranju
posebne biblioteke za slijepe u Crnoj Gori. Medutim, proci ce jos jedan
period
dok gradani sa ostecenim vidom budu u prilici da je koriste. Bozidar Denda:
"Trebalo je da vec tokom decembra prosle godine republicki trezor u Crnoj
Gori obezbijedi isplatu 25 hiljada eura, koliko je odlukom Vlade precizirano
da
se izdvoji za adaptaciju prostora u Njegosevoj 6, gdje ce biblioteka biti
smjestena. Cim pocne adaptacija, onda je vec moguce praviti neke preciznije
planove
u vezi s pocetkom rada te biblioteke. Ovako je stvarno nezahvalno tako nesto
prognozirati. Ali nadam se ipak da ce to biti u prvoj polovini ove godine."
Mithat Bjelosevic: Mi u Bosni i Hercegovini smo putem ove nase biblioteke
snimili 30-40 knjiga na CD, nesto u MP3 formatu, nesto u obicnom formatu.
Problem
je, medutim, u tome sto ljudi nemaju uredaje za koristenje tih CD-ova,
pogotovo kad je u pitanju MP3 format. Bas nedavno sam citao Salingerov roman
,Lovac
u zitu'. Ovdje su pretezno poceli da snimaju neka religiozna djela -
Bibliju, Kur'an i jos nekakve vjerske knjige i neke sadrzaje koji nisu bas
tako interesantni,
ali to su bili zahtjevi onih koji su davali sredstva. Mi u Bosni imamo jednu
biblioteku.
U meduvremenu, prema rijecima Dende, poceo je rad na prikupljanju buduceg
biblioteckog fonda. Vec su im kolege iz drzava bivse Jugoslavije najavili
donacije:
"Sigurni smo da to nisu prazna obecanja i od kolega u Savezu slijepih
Srbije, potom smo dobili obecanja iz sarajevske biblioteke, one u Novom
Sadu, dobre
vibracije dolaze i iz Saveza slijepih Hrvatske, da cemo, kad biblioteka bude
otvorena, dobiti donaciju, dakle jedan broj njihovih izdanja kao poklon.
Tako
da se nadamo da cemo, zahvaljujuci svim tim donacijama, u startu imati
nekoliko stotina naslova u audio formatu i jedan manji broj na Brailleovom
pismu,
sto ce biti dovoljno za pocetak. Planiramo da odmah po pokretanju biblioteke
startamo sa izdavackom djelatnoscu i nadamo se da cemo vec poslije prvih
godinu
dana rada te biblioteke imati udvostrucen ili utrostrucen knjizni fond u toj
biblioteci."
Pravnica po struci, Mirjana Mugosa, jedna od rijetkih osoba sa ostecenih
vidom u Crnoj Gori koja je imala mogucnost da koristi savremene tehnoloske
mogucnosti,
clan je novosadske biblioteke:
"Potpuno mi je dostupna ta vrsta literature, znaci na CD-u, disketi,
literatura koja se salje mailom i tako dalje. Ali ja trenutno nisam u
mogucnosti da
od bilo koje izdavacke kuce - ne znam, recimo Sluzbenog lista, obzirom da
sam pravnik svakodnevno mi je potrebna ta vrsta literature - dobijem ta
izdanja
u elektronskoj formi. Hocu da kazem da se vodi jako malo racuna o potrebama
osoba ostecenog vida u tom pogledu."
* * * * *
Kakva je u Bosni i Hercegovini ponuda knjiga koje se slusaju? Predsednik
Udruzenja slepih Mithat Bjelosevic:
"Mi u Bosni i Hercegovini smo putem ove nase biblioteke snimili 30-40 knjiga
na CD, nesto u MP3 formatu, nesto u obicnom formatu. Problem je, medutim, u
tome sto ljudi nemaju uredaje za koristenje tih CD-ova, pogotovo kad je u
pitanju MP3 format. Bas nedavno sam citao Salingerov roman ,Lovac u zitu'.
Ovdje
su pretezno poceli da snimaju neka religiozna djela - Bibliju, Kur'an i jos
nekakve vjerske knjige i neke sadrzaje koji nisu bas tako interesantni, ali
to su bili zahtjevi onih koji su davali sredstva. Mi u Bosni imamo jednu
biblioteku. Postoji nastojanje da se osnuje jos jedna u Banjaluci. Licno
smatram
da je to rasipanje para i da to nije dobro. Neki nasi ljudi su trazili od
Kanade da pomogne osnivanje tog centra u Banjaluci, medutim Kanadani su
odgovorili
da i oni, kao velika i bogata zemlja i u odnosu na BiH daleko ispred, imaju
samo jedan centar za slijepe, a u okviru njega i tu biblioteku. Meni je
jedno
takvo razmisljanje sasvim logicno. Neke institucionalne saradnje izmedu
nasih biblioteka koje ste pomenuli nema, ali ljudi pojedinacno mogu
koristiti knjige
u Beogradu, u Novom Sadu i u Zagrebu."
* * * * *
Zagrebacka biblioteka za slepe je adresa na koju se, izgleda, treba
obratiti, jer je najopremljenija.
Hrvatska knjiznica za slijepe objavila je u 2004. godini oko 150 zvucnih
knjiga na CD-ima, istice ravnateljica knjiznice Sanja Frajtag:
"Nastojimo pokriti sva podrucja - lijepu knjizevnost, domacu, stranu,
popularnu znanost i sve ostalo."
U jednom od dva studija zatjecemo profesora knjizevnosti Zvonka Jurcica sa,
kako sam kaze, tek dva do tri posto preostalog vida, ali istancanog sluha i
poznavanja racunala, pa bez problema snima Snjezanu Begic dok cita jednu od
zvucnih knjiga:
"Knjiga se zove ,Niz vrijeme" Michaela Crichtona. Trenutno radimo petu-sestu
kazetu, sto je neki deseti sat snimanja, a cijela knjiga ce biti negdje oko
trideset sati, ima oko petstotinjak stranica."
Na kazetama i CD-ima glasovi su poznatih hrvatskih spikera i glumaca.
Profesor Jurcic:
"Dolaze nam s radija ljudi kao sto su Dubravko Sidor, Vjekoslav Madunic,
Vlatka Bijegovic, od glumaca Zeljko Duvnjak, Oto Levaj. Na CD snimamo jedno
dvije-tri
godine, to se polako uhodava, trebali su se raditi novi programi, trazili
smo da nam neke firme malo izadu u susret i da nam to naprave i to je
trajalo.
S kazetama radimo dvadesetak godina, a prije toga su bile magnetofonske
vrpce koje se koriste vec nekih cetrdeset godina."
U samoj knjiznici Zagrepcanka Mirjana Mikac sa sinom Tomislavom. Oboje vrlo
lose vide i upravo posuduju jedan od CD-a:
"Imate li ,Grupu Pere Kvrzice'? To moramo naci za lektiru, a nigdje ne
mozemo pronaci."
"Nego sto nego imamo."
"Ja znam recimo prati sude i pustiti si na glas zvucnu knjigu i lijepo
slusati na taj nacin. Sve mogu raditi i slusati."
"Puno citaju, to im je zapravo izgleda najveca razonoda. Najveca razonoda i
najveci hobi. Iznajmljuju po dvije-tri knjige tjedno. Znatno vise nego
videci.
Puno vise nego recimo moji decki i cura doma koji bi mogli normalno citati."
* * * * *
Prica o polozaju slepih na Kosovu:
Predsednik Regionalnog udruzenja slepih lica u Pristini Ejup Rasica,
organizacije koja ima trista organizovanih clanova, istice kako je polozaj
ovih lica
na marginama drustvenog interesovanja i angazovanja:
"Slobodno mozemo reci da je materijalni, ali i zdravstveni polozaj nasih
clanova nezavidan i mogu reci izuzetno tezak. Vecina od njih zivi od
socijalne
pomoci, iako nije ni mali broj onih koji ni to nemaju. Ili da budem jos
jasniji, sve im nedostaje i za sve postoji potreba."
Mentor Mripa, jedan od najpoznatijih radio moderatora i pevaca na Kosovu,
slep je od rodenja. Prosao je samo kroz jednu instituciju koja se bavi
obrazovanjem
slepih lica - Specijalnu skolu za slepe u Peci, u kojoj u ovom trenutku
nastavu pohada 56 osoba:
"Verujte mi da ima slepih osoba koje otkada su zavrsile skolu nisu izasle iz
svojih kuca."
Na Kosovu u poslednjih sest godina, prema recima nasih sagovornika, nisu
izdate knjige za potrebe slepih osoba. Sada zahvaljujuci jednoj donaciji iz
Holandije,
pri Skoli za slepe u Peci je obezbedena jedna stamparija i zapocelo se sa
pripremama izdavanja knjiga za slepe osobe. Inace do prije poslednjeg sukoba
na Kosovu mogla se bez problema obezbediti literatura na albanskom jeziku,
ali je znacajan deo toga unisten tokom sukoba, a najvrednije stvari odnete
van
Kosova.
Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
Other related posts: