[slikom] Re: Zapis emisije s radija "Slobodna Evropa"
- From: "natalija mijic" <natali-igor@xxxxxxxx>
- To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Sun, 30 Jan 2005 16:44:46 +0100
Pozdrav svima! Davide, hvala na tako lepom mišljenju. Baš sam se sve vreme
pitala po kom su kriterijumu birani govornici u ovoj emisiji. Lično znam da
Biljana Bošnjaković nije jedina koja ima kompjuter i ume da radi na njemu.
Otprilike prošle godine u ovo doba sama sam edukovala za rad na računaru
Vericu Živadinović iz Kragujevca. Upoznaću sa ovim podacima Milana Stošića
iz Kragujevca,
predsednika Saveza slepih Srbije. Da li je slučajno, ili
greškom, ----- ----- ili zbog nekih tajanstvenih razloga, u emisiji ta
funkcija pripisana magistru Ranku Buriću? O, ta moja preopširnost! Rekla sam
da neću da dam širi komentar, a evo kako mi se on sam otima.
Sve vas pozdravljam, a neke skoro , da čak i volim zato što su
ponekad tako neodoljivi u svojoj lucidnosti.
Natalija Mijić
From: "DAVID PODREKA" <david_podreka@xxxxxxxxxxxx>
To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
Sent: Sunday, January 30, 2005 4:35 AM
Subject: [slikom] Re: Zapis emisije s radija "Slobodna Evropa"
> Ima tu jos toga sto je steta da se nije o tome malo detaljnije i strucnije
s tehnicke strane progovorilo.
>
>
>
> Npr. Zbog jeftinoce samih medija, danas je proizvodnja CD-ova definitivno
najjeftinija. MP3 Playera da se vec ovdje u HR nabaviti za nekih 150 Kn a
ima vec i HI-FI linija za nekih 300 Kn koje nude mogucnost reprodukcije i
.mp3 Fileova. Zato mislim da je trebalo dati naglasak na tu cinjenicu, te da
se shodno tome dalje u tom pravcu i djeluje.
>
>
>
> Ova tvoja primjedba oko Biblioteka u Novom Sadu i Beogradu stoji, a zaista
je prava steta da nije bila pozvana G. Natalija Mijic koja je jos k tome i
Knjizevnica i koja bi imala ovdje mislim itekako sto reci zanimljivoga i
aktualnoga.
>
>
>
> Pozdrav,
>
>
>
> David
>
>
>
>
>
>
> ----- Original Message -----
> From: Saša Grbić
> To: slikom@xxxxxxxxxxxxx
> Sent: 30. siječanj 2005 02:57
> Subject: [slikom] Re: Zapis emisije s radija "Slobodna Evropa"
>
>
> Ja imam jednu malu zamjerku, a to je da nisu nikoga kontaktirali iz
Novosadske biblioteke Omer Marinkov, mislim da su ljudi imali sta reci, i
beogradske biblioteke dr Milan Budimir, ali kao sto ti Davide rece, Emisija
je super. No, file nije predvidjen za download, ali sam ja malo skresavsi
url uspio da ga skinem.
> ----- Original Message -----
> From: DAVID PODREKA
> To: slikom@xxxxxxxxxxxxx
> Sent: Sunday, January 30, 2005 1:52 AM
> Subject: [slikom] Re: Zapis emisije s radija "Slobodna Evropa"
>
> Radi, ja sam upravo skinuo taj materijal. Doduse, nesto je slabja tonska
kvaliteta zapisa, vjerovatno stoga da se ustedi na samom prostoru na serveru
i da se dobije na samoj brzini kod downloudiranja. Dakle, pokusaj jos
jednom.
>
>
>
> U svakom slucaju vrlo zanimljiva i odlicna emisija napravljena i veoma
profesionalno prema dobro poznatoj kvaliteti zvanoj Radio Slobodna Europa!
Nema sta, svaka cast!!! I naravno kamo srece kad bi ovakvih emisija bilo
vise na ovim nasim prostorima.
>
>
> Veliki pozdrav iz ocajno hladne Opatije,
>
>
>
> David
>
>
>
>
> ----- Original Message -----
> From: Aleksandar Đurić
> To: slikom@xxxxxxxxxxxxx
> Sent: 30. siječanj 2005 01:22
> Subject: [slikom] Re: Zapis emisije s radija "Slobodna Evropa"
>
>
> taj link ne radi. Proveri još jednom.
> ----- Original Message -----
> From: "Sasa Grbic" <sasagrbic@xxxxxxxxx>
> To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
> Sent: Saturday, January 29, 2005 11:22 PM
> Subject: [slikom] Re: Zapis emisije s radija "Slobodna Evropa"
>
>
> Pozdrav Viki. Hvala na informaciji. Ja sam malo cackao pa sam uspio
> downloadovati ovaj file. Adresa je:
> rtsp://realaudio.rferl.org/ss/2005/kultura/branka14.rm tako da svi oni
koji
> bi htjeli poslusati uzivo zapis mogu to uraditi i odavde. Ja sam to
planirao
> slusati tada kada je to islo, ali sam slucajno zaspao i propustio.
> ----- Original Message -----
> From: Violeta Pecic
> To: Slicica
> Sent: Saturday, January 29, 2005 8:15 PM
> Subject: [slikom] Zapis emisije s radija "Slobodna Evropa"
>
> Caos svima
>
>
>
> Nedavno sam saznala kako je na pomenutom radiju bila zanimljiva
emisija o
> slepim ljudima s ovih nasih prostora i o njihovom koristenju racunara.
> Nazalost nisam je slusala, ali tragajuci za nekim drugim informacijama
> ustanovila sam da "Slobodna Evropa" na svom sajtu cuva i zapise nekih
> emisija, i tako sam pokusavsi da pronadjem pomenutu emisiju u tome i
uspela.
> Mozda ce vam biti interesantno da to procitate, a ako neko zeli, moze
> pronaci i audio zapis.
>
> Web adresa je:
>
>
>
> ...::: www.slobodnaevropa.org :::...
>
>
>
> Kompjuter - velika pomoc za slepe
>
> Branka MIHAJLOVIC
>
> (Saradnja: Branko VUCKOVIC, Slobodan KOSTIC, Biljana JOVICEVIC, Ankica
> BARBIR-MLADINOVIC, Gëzim BAXHAKU)
>
> [ audio ]
>
> realaudio
>
> [ 51:13 min ]
>
> Nove tehnologije, posebno kompjuteri, u svetu su drasticno promenili
nacin
> zivota osobama koje imaju problema sa vidom, potpuno slepim ili
slabovidim.
> Koliko
>
> su te nove tehnologije dostupne ljudima na Balkanu? Kako slepi u
Srbiji i
> Crnoj Gori, na Kosovu, u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj studiraju,
kako
> citaju
>
> knjige, da li mogu komunicirati preko Interneta, da li su im dostupne
zvucne
> knjige, omiljeni ili novi pisci, na CD-u?
>
> Sasa Grbic, dvadeset-petogodisnjak iz Banjaluke, zavrsio je studij
> knjizevnosti i sada je na postdiplomskim. Za Radio Slobodna Evropa
> objasnjava kako je
>
> izgledalo njegovo studiranje pre i posto je nabavio kompjuter:
>
> "Prve tri godine sam studirao uz pomoc oca. On mi je citao svu
potrebnu
> literaturu, ja sam to snimao na magnetofonske kasete i poslije to
> preslusavao i
>
> ucio. Onda sam nabavio kompjutersku opremu, uz pomoc koje sam skeniram
> knjige i nakon toga s govornim sintezama i Brailleovim retkom citam.
To je
> za mene
>
> znacilo puno, jer sam dobio potpunu samostalnost u citanju i pisanju.
Mogao
> sam da citam sve ono sto zelim, nisam zavisio ni o cijoj pomoci. Znaci
kad
>
> god sam htio da citam, mogao sam to da radim."
>
> Sasa Grbic je jedan od malobrojnih slepih ljudi na prostoru bivse
> Jugoslavije koji imaju kompjuter sa Brailleovom tastaturom, jer je to
> preskupo, izmedu
>
> deset i petnaest hiljada evra. Sasa, medutim, ne koristi samo
Brailleovu
> tastaturu, vec i govorni program, pa njegov kompjuter moze da mu cita
> knjige,
>
> novine, e-mail poruke.
>
> Kragujevcanka Biljana Bosnjakovic je izgubila vid 1991. godine
prilikom
> eksplozije tromblonske mine koju je profesor doneo na cas istorije.
Ona od
> tad zivi
>
> u mraku, ali uz pomoc radija, kompjutera, knjiga i casopisa namenjenih
> slepima uspeva da prevazide svoj hendikep. Medutim, vecini clanova
> kragujevackog
>
> Udruzenja slepih dostupan je samo radio, a Biljana je jedina medu
cetiristo
> clanova tog udruzenja koja ima kompjuter sa specijalnim programom za
slepe:
>
> "Naravno, na zalost, vecina slepih i slabovidih to ne moze sebi da
priusti,
> za to nemaju finansijske mogucnosti. Od svih slepih u Savezu samo ga
ja
> imam."
>
> Kakva je prica zagrebacke studentkinje koja je slepa? Kristina
Sporcic,
> studentkinja je prve godine Filozofskog fakulteta, slepa od rodenja,
kaze da
> ne
>
> moze ni da zamisli kako su slepi studenti studirali pre pojave
kompjutera:
>
> "Upisala sam kroatistiku i komparativnu knjizevnost na Filozofskom
> fakultetu. Pratim predavanje pomocu laptopa i uglavnom se oslanjam na
> profesora. Kad
>
> mi nesto sto profesor kaze promakne, uglavnom pitam prvog kolegu."
>
> Kako nabavljate literaturu koju trebate?
>
> "To je jako tesko jer literature na Brailleovom pismu nema. Mozda ima
koja
> knjiga, ali je tesko nabavljiva. Inace, mogu se skenirati knjige u
Udruzi
> slijepih
>
> studenata ,Sismis'. Damo knjigu koju nam treba skenirati i dobijemo je
na
> CD-u ili na Brailleovom disku.
>
> Sto je za vas kompjutor?
>
> "U ovoj situaciji mi je prakticki sve. I prije su slijepi ljudi
studirali i
> zavrsavali fakultete, ali ne mogu da zamislim da knjigu od nekih
tisucu i
> petsto
>
> stranica dobijem u nekih pedesetak svezaka na Brailleovom pismu."
>
> Kako se zove vas pas vodic i koja je vrsta?
>
> "Zove se Bart. To je labrador retriver zute boje."
>
> Mislite li da ce vam biti tesko na fakultetu?
>
> "Necu reci da ce mi biti lagano, sigurno mi nece biti lagano, ali za
sada se
> snalazim. Svaki dan pratim predavanja bez problema. Kao i svaki
normalan
> student.
>
> Mislim, normalan."
>
> * * * * *
>
> Vlada Delic, profesor na Fakultetu Tehnickih nauka u Novom Sadu, sa
svojom
> ekipom vec desetak godina radi na softveru, govornom programu na
srpskom
> jeziku.
>
> Tako da odnedavno postoji vrlo kvalitetan program na srpskom:
>
> DELIC: U Srbiji i Crnoj Gori, po nekim mojim saznanjima, ima blizu
petnaest
> hiljada slepih i slabovidih clanova Saveza slepih i slabovidih, od
toga
> svega
>
> njih stotinjak je umelo da koristi racunar kada smo pre nepunih godinu
dana
> zavrsili ovu fazu razvoja, i odonda mislim da je taj broj vec
udvostrucen,
>
> a mi se nadamo da cemo kroz nekoliko projekata koje smo organizovali
> pokrenuti jedan lanac obuke slepih i slabovidih korisnika racunara i
da ce
> vrlo brzo
>
> biti deset puta vise slepih i slabovidih na srpskom govornom podrucju
koji
> ce koristiti blagodati tih novih tehnologija, znaci da ih bude bar
hiljadu
> medu
>
> tih petnaest, a mozda i vise hiljada vremenom, jer nije cilj da se
slepi
> covek nauci da koristi racunar do ne znam kojeg nivoa, vec je dovoljno
da
> nauci
>
> da upali racunar i da pusti da mu cita knjigu, pa je to vec velika
stvar. A
> dalje ce svako spram nekih svojih mogucnosti i interesovanja nauciti i
da
> skenira
>
> tekstove, da ode na Internet, da se dopisuje, da pretrazuje tekstove.
Znaci
> mnogo stvari slepi mogu da rade na racunaru kada imaju govorni softver
na
> svom
>
> maternjem jeziku.
>
> RSE: Slepi covek na primer ima knjigu i ima kompjuter, kako on onda
koristi
> taj vas softver?
>
> DELIC: Sve knjige, pre nego sto su stampane u pisanom obliku, bile su
u
> nekom elektronskom obliku i u tom obliku je potreban tekst racunaru da
bi on
> mogao
>
> da ga procita naglas kao covek. Ali ako nemate tu elektronsku formu
knjige,
> nego je imate u stampanoj formi, da li knjigu ili novinski clanak ili
bilo
>
> sta, onda to moze da se skenira pomocu klasicnih skenera i postoje
takozvani
> OCR softveri koji prepoznaju slova na tim stranicama i one potom
postaju
> dostupne
>
> ovom nasem softveru i onda na taj nacin moze da se procita bilo koji
tekst.
> Pored toga sto smo najdalje odmakli u razvoju ove govorne tehnologije
na
> podrucju
>
> juznoslovenskih jezika, takoder smo najdalje odmakli i u razvoju druge
> govorne tehnologije, a to je prepoznavanje govora. To je prakticno
drugi
> smer govorne
>
> komunikacije izmedu coveka i masine. Mi prakticno ucimo racunar da
razume i
> kad mu covek nesto kaze. Na taj nacin te dve govorne tehnologije
zajedno
> pruzaju
>
> fantasticne mogucnosti. Onog momenta kad covek moze da se obrati
racunaru na
> svom maternjem jeziku, da mu zada neku govornu komandu i da mu racunar
> usmeno
>
> odgovori na trazeno pitanje, onda on preko tog racunara moze na svom
> maternjem jeziku da razgovara i sa aparatima u domacinstvu, moze
usmeno
> zadati kompjuteru
>
> koje informacije da mu pronade na Internetu i tako dalje.
>
> Karmen Nenadic: Jedno racunalo za videcu osobu u Hrvatskoj mozete
nabaviti
> za nekih dvije-tri tisuce kuna, sa svom potrebnom opremom, dok jedno
> racunalo
>
> prilagodeno za slijepu osobu, sa Brailleovim retkom i sa svim
potrebnim,
> kosta preko pedeset tisuca. Za taj novac mozete kupiti auto.
>
> RSE: Kolika je cena ovog programa?
>
> DELIC: Neka kalkulacija za prostore Srbije i Crne Gore, gde, rekao
sam, ima
> sto slepih korisnika racunara u populaciji od petnaest hiljada ljudi
sa
> ostecenim
>
> vidom, dakle za sve njih koji vec umeju da koriste racunar, ukupna
cena tog
> softvera je dvadeset hiljada evra. Znaci nekih dvesto evra po primerku
tog
>
> softvera. To naravno nije cena koja moze da otplati visegodisnji
timski rad
> na razvoju ove tehnologije, nego cena koja moze da pokrije te
troskove, da
>
> odemo na sto adresa u ovoj drzavi, da instaliramo taj softver tim
ljudima,
> da im pomognemo, da im pruzimo tehnicku podrsku i tako dalje.
>
> * * * * *
>
> Kakva je situacija u Crnoj Gori? Koliko slepih osoba koristi i moze da
> koristi ovaj program. Bozidar Denda, izvrsni direktor buduce prve
biblioteke
> Crne
>
> Gore za ljude sa ostecenim vidom:
>
> "U Crnoj Gori je, na zalost, sto se tice tehnologije, stanje najlosije
od
> stanja u svim republikama na prostoru bivse Jugoslavije. Ako vam kazem
da od
> 1
>
> 105 slijepih u Crnoj Gori samo sest njih koristi personalni racunar uz
pomoc
> govornih programa i prate dostignuca i trendove u ovoj oblasti koji su
danas
>
> aktualni svugdje u svijetu, onda mozete i sami da pretpostavite kakve
su kod
> nas prilike. Tome kumuje niz razloga. Izmedu ostalog i to sto drzava
nije
>
> spremna da pomogne da osobe bez vida besplatno dobiju racunar. To je
> rjesenje koje postoji recimo u Hrvatskoj, Sloveniji i mnogim drugim
zemljama
> iz okruzenja."
>
> S obzirom da nema jezickih prepreka, da li ce ovaj program pomoci
slepima u
> susednim zemljama Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini? Ankica Barbir
Mladinovic
>
> zabelezila je u Zagrebu:
>
> Kad sjedi i radi za svojim kompjutorom, ravnatelj zagrebackog
kazalista
> slijepih "Novi zivot", Vojin Peric, nicim ne odaje da ne vidi
apsolutno
> nista:
>
> "Ispod tastature se nalazi jedna ploca na kojoj je jedan Brailleov
redak i
> na Brailleovom retku ja mogu procitati ono sto se pojavljuje na
ekranu, red
> po
>
> red ga pretvara u Brailleovo pismo i ja ga normalno citam na
Brailleovom
> retku ili ga slusam kad pustim govorni program. Malo ga je tesko
razumjeti,
> jer
>
> je program njemacki, treba se priviknuti, ali ja sam se vec priviknuo
i
> normalno citam knjige."
>
> Cuo je za kompjutorski govorni jezik za slijepe iz radionice
novosadskog
> profesora Delica:
>
> "Navodno je odlican i navodno je puno razumljiviji od ovog koji su
radili na
> hrvatskom jeziku ovdje u Zagrebu."
>
> Karmen Nenadic, uz Danka Butorca i Maria Persinica, najstrucnije su
osobe za
> to pitanje u Hrvatskoj i vec suraduju s novosadskom ekipom profesora
Delica.
>
> Trenutno obavljaju posljednje pripreme za prilagodbu "Anridera",
srpskog
> govornog kompjutorskog jezika, hrvatskom jeziku:
>
> ",Anrider' ima dvije prednosti. Prvu sto je srpski jezik blizi
hrvatskom
> nego bilo koji drugi jezik, a druga je stvar to sto oni rade na tom da
se
> ide na
>
> sintezu govora koji je slican prirodnom govoru."
>
> Ali to je na srpskom. Da li se to osjeti?
>
> "Ako je dobro radeno s akcentima, ako je napravljeno dobro, s jasnocom
> govora, nema nikakvog razloga da nekom smeta sto je to radeno u
Srbiji, zato
> sto
>
> on cita tocno ono sto je na ekranu i to je najbitnije. Prema tome, ako
pise
> ,lijepo', onda on to cita ,lijepo', nece citati ,lepo' samo zbog tog
sto je
>
> radeno u Srbiji."
>
> Karmen Nenadic:
>
> "Oni imaju naglasak na prvom slogu, a mi na zadnjem, u tome je razlika
i to
> ce se prilagodavati. Onda u danom momentu racunalu morate dati komadu
da
> kaze
>
> ,tocka', u srpskom jeziku se kaze ,tacka' i takve stvari. To je
minimalna
> razlika, ali jednostavno kad to dugo slusate, pocne vam smetati, zato
se ide
>
> na te prilagodbe."
>
> Do kraja sijecnja se ocekuje prva verzija tog programa za Hrvatsku:
>
> "Ovih dana bi trebala izaci prva prilagodena ta novosadska verzija za
> hrvatski, negdje krajem prvog mjeseca. Ne sa nasim govornikom, nego sa
> njihovim, a
>
> u sljedecih sest mjeseci bi se islo na snimanje s nasim spikerima. To
ce
> raditi ljudi iz Novog Sada, u suradnji sa nama, mi cemo im naci
govornike,
> tu
>
> kod nas ce se snimati, u tom smislu. Krajem godine bi trebala izaci
> kompletna hrvatska verzija ,Anridera', tako je dogovoreno sa
Novosadanima."
>
> A do tad, preko Saveza slijepih, od studenog prosle godine i u
Hrvatskoj se
> moze kupiti originalna srpska verzija ,Anridera' i dobro se prodaje:
>
> "Za nekih dva mjeseca vec nekih desetak komada, sto je vrlo solidno."
>
> Koliko to kosta?
>
> "Dvije tisuce sesto i pedeset kuna."
>
> To je zapravo skupo.
>
> "Sva pomagala za slijepe su izrazito skupa."
>
> "Jedan Brailleov redak kosta deset do petnaest tisuca eura, jedan
govorni
> softver oko tisucu i pol eura, sto je jako skupo, tako da pojedinac to
jako
> tesko
>
> sebi moze nabaviti."
>
> "Jedno racunalo za videcu osobu u Hrvatskoj mozete nabaviti za nekih
> dvije-tri tisuce kuna, sa svom potrebnom opremom, dok jedno racunalo
> prilagodeno za
>
> slijepu osobu, sa Brailleovim retkom i sa svim potrebnim, kosta preko
> pedeset tisuca. Za taj novac mozete kupiti auto."
>
> * * * * *
>
> Mithat Bjelosevic, predsednik Udruzenja slepih Bosne i Hercegovine:
>
> BJELOSEVIC: Nama su do sad bili dostupni govorni programi koji su se
mogli
> "piratovati", tako da kazem, "krekovati", sto je zabranjeno zakonom,
ali kad
>
> covjek nema drugog nacina, onda posegne i za takvim stvarima, u
nevolji,
> zeleci da bude u trendu. Na nasem govornom podrucju se pojavio program
> "Anrider",
>
> ciji je autor gospodin Delic, profesor iz Novog Sada, i on bi mogao
jako da
> zadovolji potrebe srpskohrvatskog govornog podrucja. Kosta oko tristo
> pedeset
>
> eura.
>
> RSE: Koliko slepih ljudi u Bosni uopste ima kompjutere?
>
> BJELOSEVIC: Mislim da taj broj ne prelazi 25-30 ljudi. Vecina njih je
> kompjutere dobila iz donacija, a to su pretezno masine koje su vec
> zastarjele.
>
> RSE: A koliko je slepih?
>
> BJELOSEVIC: Racunamo da u Bosni i Hercegovini ima oko pet hiljada
slijepih.
>
> RSE: A samo 25-30 njih ima kompjuter?
>
> BJELOSEVIC: Mislim da ih sigurno nema vise. Skoro bih ih mogao i po
imenu
> nabrojati.
>
> * * * * *
>
> Slepe osobe s engleskog govornog podrucja koriste govorni program jos
od
> pocetka devedesetih. Od sredine devedesetih je dostupan i na jos
nekoliko
> svetskih
>
> jezika. Autor govornog kompjuterskog programa na srpskom jeziku, Vlado
> Delic, o saradnji u regionu:
>
> Osobe sa specijalnim potrebama, bilo da je rec o slabovidim ili slepim
> licima, najcesce su prepustene same sebi kada je rec o njihovoj
potrebi da
> se upoznaju
>
> sa novim knjizevnim delima. U knjizarama je gotovo nemoguce naci
savremene
> domace ili strane autore na Brailleovom pismu ili u formi knjiga za
> slusanje.
>
> Stoga delo Lazara Ristovskog "Kako sam dobio Oskara", koje je nedavno
> objavila Narodna knjiga u audio formatu, predstavlja neku vrstu
izuzetka.
>
> "Mi smo imali prezentacije u nekim centrima, i u Zagrebu i u
Premanturi kod
> Pule, za hrvatske clanove Saveza slepih, onda u Podgorici i jos
nekoliko
> mesta
>
> u Crnoj Gori, onda u Skopju na Dan belog stapa. U Sarajevu jos nismo
bili,
> ali vodimo sad neke razgovore i pregovore da dodemo i tamo da
prezentujemo.
>
> Bili smo u Tuzli, bili smo u Banjaluci i tako dalje. Sada se upravo
radi
> adaptacija hrvatskog govornog podrucja. Znaci, u principu, kada je
jedanput
> napravljen
>
> kvalitetan govorni softver za neke od juznoslovenskih jezika, onda je
to
> puno lakse prepraviti na neki srodni jezik nego prepravljati neki
potpuno
> nama
>
> strani jezik."
>
> * * * * *
>
> S obzirom na mali broj ljudi koji imaju problema s vidom a imaju
kompjuter,
> za vecinu je zanimljivije sta se dogada sa izdavanjem knjiga koje se
> slusaju,
>
> sta je s literaturom za studente. Evo sta je za Radio Slobodna Evropa
rekao
> Uros Cubrovic, slepi student filologije u Beogradu, Odeljenje za
albanski
> jezik:
>
> "Sto se tice slepih i slabovidih osoba, ne postoji adekvatna
literatura ni
> na Brailleovoj azbuci, niti snimljena na kasete i CD-ove, niti
skenirana u
> elektronskoj
>
> formi, jos uvek se ne izdaju udzbenici ni na jednom od tih nacina. A
mislim
> da to za izdavace ne bi bilo tako tesko. Oni vec imaju knjigu u
elektronskoj
>
> formi u samom procesu i verujem da im ne bi bio problem da narezu
nekoliko
> CD-ova za slepe i slabovide osobe. To je nesto iz cega oni sigurno ne
bi
> mogli
>
> da profitiraju, ali bi ucinili veliku stvar za nas. Posto trenutno ne
> postoje adekvatni udzbenici za nas, mi smo resili da ne sedimo
skrstenih
> ruku, vec
>
> da taj problem koji imamo resavamo i pokrenuli smo akciju ,Nasa
knjiga'.
> Snimamo knjige za slepe i slabovide osobe, studente - oni donesu
kupljene
> knjige,
>
> mi ih snimimo na kasete ili ih skeniramo i posle prebacujemo na CD-ove
i
> damo korisniku. Oni cim zavrse da koriste tu knjigu, vrate je i onda
moze da
> je
>
> koristi i sledeci student kojem je takoder ta knjiga potrebna."
>
> Govorni program otvorio je mogucnost i za jos jedan projekat na kome
radi
> novosadska ekipa - biblioteka za slepe, koju oprema profesor Vlado
Delic:
>
> "Radimo sada jedan projekat u skoli u Zemunu za ucenike ostecenog
vida. To
> je prakticno jedina specijalizovana ili najveca specijalizovana skola
za
> ucenike
>
> ostecenog vida, ima 205 slepih i slabovidih ucenika osnovne i srednje
skole,
> dakle tamo pravimo audio biblioteku. Sve njihove racunare smo povezali
u
> jednu
>
> mrezu i jednu bazu podataka punimo upravo knjigama, lektirom,
casopisima u
> elektronskoj formi. To naravno dobavljamo od izdavaca. Tako da ce
svaki
> slepi
>
> ili slabovidi ucenik moci da stavi slusalice, pronade lekciju koju
zeli i da
> mu masina to cita dok ne nauci. U toku proleca, kada pocnemo da punimo
tu
>
> bazu podataka, obraticemo se svim izdavackim kucama sa prostora bivse
> Jugoslavije da bi bilo na raspolaganju sto vise tekstova toj deci, a
onda
> kasnije
>
> i drugim osobama sirom Jugoslavije."
>
> * * * * *
>
> Projekat "Knjige koje se slusaju", za koji nije neophodan kompjuter,
vec
> mnogo jeftiniji CD uredaj, poceo je da se realizuje u Beogradu.
>
> Osobe sa specijalnim potrebama, bilo da je rec o slabovidim ili slepim
> licima, najcesce su prepustene same sebi kada je rec o njihovoj
potrebi da
> se upoznaju
>
> sa novim knjizevnim delima. U knjizarama je gotovo nemoguce naci
savremene
> domace ili strane autore na Brailleovom pismu ili u formi knjiga za
> slusanje.
>
> Stoga delo Lazara Ristovskog "Kako sam dobio Oskara", koje je nedavno
> objavila Narodna knjiga u audio formatu, predstavlja neku vrstu
izuzetka.
> Tako da
>
> o projektu "Knjiga za slusanje" razgovaramo sa njegovim inicijatorom,
> novinarkom Isidorom Sekulic:
>
> "Citav smisao tog projekta jeste da se ljudima koji su hendikepirani
utoliko
> sto ne mogu da citaju, dakle slepim ili slabovidim ljudima, omoguci da
mogu
>
> da slusaju knjige. Da napravimo CD koji ce biti pristupacan svima
onima koji
> ne mogu da citaju, a na CD-u bi bile najnovije knjige ili stare knjige
ili
>
> klasika, nije bitno. Kad je rec o ljudima koji bi to koristili, nije
rec
> samo o onima koji ne mogu da citaju, nego cak mozda i o nekim umornim
> ljudima
>
> koji dodu s posla, pa mogu u nekakvom svom omiljenom polozaju, ne da
drze
> knjigu, vec da puste CD i da prosto uzivaju."
>
> Direktor Narodne knjige Milicko Mijevic kaze da ce do kraja godine
izaci
> deset naslova u okviru projekta "Knjiga za slusanje":
>
> "Ljudi sa ostecenim vidom veoma tesko dolaze do knjiga, nema uopste
> literature za njih, a postoji velika potreba. To je jedini razlog zbog
kojeg
> zelimo
>
> da pomognemo. Napravili smo cenu koja pokriva samo troskove i deo
honorara,
> da bude sto pristupacnija. Nadamo se da cemo u 2005. godini uraditi
oko
> deset
>
> knjiga."
>
> Time ce se bar delimicno resiti problemi osoba sa vizualnim
nedostatcima oko
> nalazenja knjizevnih dela, o cemu razgovaramo sa predsednikom
Udruzenja
> slepih
>
> i slabovidih Srbije "Beli stap", Vesnom Nestorovic:
>
> "Mogu reci da je situacija jako losa. Ne da nema dovoljno, nego nema
uopste.
> Na prvom mestu pricam o mladim ljudima, ne postoji nacin da se kroz
svoje
> skolovanje
>
> u srednjoj skoli, a pogotovo na fakultetima, mlad covek snade i da ima
> recimo na CD-u literaturu koja mu je potrebna. Da nade recimo knjigu
koja mu
> je
>
> namenjena za fakultetsko ili bilo koje drugo obrazovanje, a koju bi
videci
> ljudi recimo mogli da slusaju dok se voze autom ili idu na put ili kad
> jednostavno
>
> obavljaju neki posao u kuci."
>
> Predsednik Saveza slepih Srbije, Ranko Buric, ipak primecuje da slepa
lica
> nisu sasvim zapostavljena u ovom drustvu i da su im dostupna bazicna
izdanja
>
> iz razlicitih oblasti:
>
> "Tradicija sistematskog skolovanja slepih, pa na neki nacin i citanja
slepih
> u Srbiji, ima vise od osamdeset i pet godina. Ali naravno da je jasno
da se
>
> sve potrebe ne mogu zadovoljiti. Postoji autenticno pismo za slepe,
> tackasto, Brailleovo pismo, i pravi dozivljaj citanja jeste ustvari
> prevlacenje prstima
>
> preko tih redaka. Medutim, zbog glomaznosti i skupoce, uprkos
sredstvima
> koja nisu mala i koja se u drzavi Srbiji ulazu u te knjige, knjiga i
> casopisa
>
> na Brailleovom pismu nema mnogo, iako sva osnovna literatura, mnoga
> filozofska dela, mnoga dela iz oblasti beletristike, i za decu i za
odrasle,
> dela iz
>
> oblasti drustvenih nauka (sociologije, etnologije.), ponesto iz
oblasti
> prava, na Brailleovom pismu postoje. Medutim, zbog te glomaznosti koju
sam
> pomenuo,
>
> ne uzivaju popularnost kod mnogih slepih ljudi i Brailleovo pismo sve
vise
> potiskuje takozvana zvucna knjiga."
>
> Licima koja imaju problema sa vidom dostupna je, kako kaze Vesna
Nestorovic,
> i jedna specijalna biblioteka:
>
> "Postoji nasa biblioteka pri Savezu slepih Srbije i svi ti zapisi su
uradeni
> na kasetama koje su cetverokanalne. Tu imamo srecu da mozemo da cujemo
> glasove
>
> spikera koji su to radili recimo pre trideset godina, ali problem je u
tome
> sto su te kasete bas tad i radene, pa dolazi do pucanja i do svega.
Sto se
>
> tice nove tehnike, zapoceli su nesto i kod nas, ali je u svetu sasvim
> normalno da vi na trafici kupite recimo audio izdanje ,Majstora i
Margarite'
> ili
>
> bilo koje delo."
>
> S obzirom da izbor knjiga za slepa i slabovida lica u Srbiji ipak ne
> zadovoljava citalacke potrebe, osobe sa ovom vrstom nedostatka upucene
su na
> izdanja
>
> koja izlaze u zemljama bivse Jugoslavije, s obzirom da je to jezik
koji jos
> uvek svi dobro razumeju. Predsednik Udruzenja "Beli stap", Vesna
Nestorovic:
>
> Tu smo prezadovoljni. Znaci pri Udruzenju ,Beli stap' postoji jedna
lista
> koja se takoder zove ,Beli stap'. Studenti su pokrenuli akciju ,Nasa
> knjiga',
>
> ne samo iz gradova Srbije, vec su se tu ukljucili i predstavnici iz
> Republike Srpske i iz Hrvatske i iz dosta zemalja. Svi ti ljudi koji
su na
> bilo koji
>
> nacin obezbedili skeniranje knjiga, napravili su tu jednu zajednicku
listu i
> postoji saradnja i velika uzajamna pomoc. Za nas ne postoje granice.
>
> * * * * *
>
> Slepi u Crnoj Gori do sada nisu imali adresu na koju bi se obratili
kada im
> zatreba neka knjiga. Crna Gora je, naime, jedina drzava u regionu koja
jos
> uvek
>
> nema biblioteku za ljude sa ostecenim vidom.
>
> Crnogorska Vlada tek je oktobra prosle godine donijela odluku o
formiranju
> posebne biblioteke za slijepe u Crnoj Gori. Medutim, proci ce jos
jedan
> period
>
> dok gradani sa ostecenim vidom budu u prilici da je koriste. Bozidar
Denda:
>
> "Trebalo je da vec tokom decembra prosle godine republicki trezor u
Crnoj
> Gori obezbijedi isplatu 25 hiljada eura, koliko je odlukom Vlade
precizirano
> da
>
> se izdvoji za adaptaciju prostora u Njegosevoj 6, gdje ce biblioteka
biti
> smjestena. Cim pocne adaptacija, onda je vec moguce praviti neke
preciznije
> planove
>
> u vezi s pocetkom rada te biblioteke. Ovako je stvarno nezahvalno tako
nesto
> prognozirati. Ali nadam se ipak da ce to biti u prvoj polovini ove
godine."
>
> Mithat Bjelosevic: Mi u Bosni i Hercegovini smo putem ove nase
biblioteke
> snimili 30-40 knjiga na CD, nesto u MP3 formatu, nesto u obicnom
formatu.
> Problem
>
> je, medutim, u tome sto ljudi nemaju uredaje za koristenje tih CD-ova,
> pogotovo kad je u pitanju MP3 format. Bas nedavno sam citao Salingerov
roman
> ,Lovac
>
> u zitu'. Ovdje su pretezno poceli da snimaju neka religiozna djela -
> Bibliju, Kur'an i jos nekakve vjerske knjige i neke sadrzaje koji nisu
bas
> tako interesantni,
>
> ali to su bili zahtjevi onih koji su davali sredstva. Mi u Bosni imamo
jednu
> biblioteku.
>
> U meduvremenu, prema rijecima Dende, poceo je rad na prikupljanju
buduceg
> biblioteckog fonda. Vec su im kolege iz drzava bivse Jugoslavije
najavili
> donacije:
>
> "Sigurni smo da to nisu prazna obecanja i od kolega u Savezu slijepih
> Srbije, potom smo dobili obecanja iz sarajevske biblioteke, one u
Novom
> Sadu, dobre
>
> vibracije dolaze i iz Saveza slijepih Hrvatske, da cemo, kad
biblioteka bude
> otvorena, dobiti donaciju, dakle jedan broj njihovih izdanja kao
poklon.
> Tako
>
> da se nadamo da cemo, zahvaljujuci svim tim donacijama, u startu imati
> nekoliko stotina naslova u audio formatu i jedan manji broj na
Brailleovom
> pismu,
>
> sto ce biti dovoljno za pocetak. Planiramo da odmah po pokretanju
biblioteke
> startamo sa izdavackom djelatnoscu i nadamo se da cemo vec poslije
prvih
> godinu
>
> dana rada te biblioteke imati udvostrucen ili utrostrucen knjizni fond
u toj
> biblioteci."
>
> Pravnica po struci, Mirjana Mugosa, jedna od rijetkih osoba sa
ostecenih
> vidom u Crnoj Gori koja je imala mogucnost da koristi savremene
tehnoloske
> mogucnosti,
>
> clan je novosadske biblioteke:
>
> "Potpuno mi je dostupna ta vrsta literature, znaci na CD-u, disketi,
> literatura koja se salje mailom i tako dalje. Ali ja trenutno nisam u
> mogucnosti da
>
> od bilo koje izdavacke kuce - ne znam, recimo Sluzbenog lista, obzirom
da
> sam pravnik svakodnevno mi je potrebna ta vrsta literature - dobijem
ta
> izdanja
>
> u elektronskoj formi. Hocu da kazem da se vodi jako malo racuna o
potrebama
> osoba ostecenog vida u tom pogledu."
>
> * * * * *
>
> Kakva je u Bosni i Hercegovini ponuda knjiga koje se slusaju?
Predsednik
> Udruzenja slepih Mithat Bjelosevic:
>
> "Mi u Bosni i Hercegovini smo putem ove nase biblioteke snimili 30-40
knjiga
> na CD, nesto u MP3 formatu, nesto u obicnom formatu. Problem je,
medutim, u
>
> tome sto ljudi nemaju uredaje za koristenje tih CD-ova, pogotovo kad
je u
> pitanju MP3 format. Bas nedavno sam citao Salingerov roman ,Lovac u
zitu'.
> Ovdje
>
> su pretezno poceli da snimaju neka religiozna djela - Bibliju, Kur'an
i jos
> nekakve vjerske knjige i neke sadrzaje koji nisu bas tako
interesantni, ali
>
> to su bili zahtjevi onih koji su davali sredstva. Mi u Bosni imamo
jednu
> biblioteku. Postoji nastojanje da se osnuje jos jedna u Banjaluci.
Licno
> smatram
>
> da je to rasipanje para i da to nije dobro. Neki nasi ljudi su trazili
od
> Kanade da pomogne osnivanje tog centra u Banjaluci, medutim Kanadani
su
> odgovorili
>
> da i oni, kao velika i bogata zemlja i u odnosu na BiH daleko ispred,
imaju
> samo jedan centar za slijepe, a u okviru njega i tu biblioteku. Meni
je
> jedno
>
> takvo razmisljanje sasvim logicno. Neke institucionalne saradnje
izmedu
> nasih biblioteka koje ste pomenuli nema, ali ljudi pojedinacno mogu
> koristiti knjige
>
> u Beogradu, u Novom Sadu i u Zagrebu."
>
> * * * * *
>
> Zagrebacka biblioteka za slepe je adresa na koju se, izgleda, treba
> obratiti, jer je najopremljenija.
>
> Hrvatska knjiznica za slijepe objavila je u 2004. godini oko 150
zvucnih
> knjiga na CD-ima, istice ravnateljica knjiznice Sanja Frajtag:
>
> "Nastojimo pokriti sva podrucja - lijepu knjizevnost, domacu, stranu,
> popularnu znanost i sve ostalo."
>
> U jednom od dva studija zatjecemo profesora knjizevnosti Zvonka
Jurcica sa,
> kako sam kaze, tek dva do tri posto preostalog vida, ali istancanog
sluha i
>
> poznavanja racunala, pa bez problema snima Snjezanu Begic dok cita
jednu od
> zvucnih knjiga:
>
> "Knjiga se zove ,Niz vrijeme" Michaela Crichtona. Trenutno radimo
petu-sestu
> kazetu, sto je neki deseti sat snimanja, a cijela knjiga ce biti
negdje oko
>
> trideset sati, ima oko petstotinjak stranica."
>
> Na kazetama i CD-ima glasovi su poznatih hrvatskih spikera i glumaca.
> Profesor Jurcic:
>
> "Dolaze nam s radija ljudi kao sto su Dubravko Sidor, Vjekoslav
Madunic,
> Vlatka Bijegovic, od glumaca Zeljko Duvnjak, Oto Levaj. Na CD snimamo
jedno
> dvije-tri
>
> godine, to se polako uhodava, trebali su se raditi novi programi,
trazili
> smo da nam neke firme malo izadu u susret i da nam to naprave i to je
> trajalo.
>
> S kazetama radimo dvadesetak godina, a prije toga su bile
magnetofonske
> vrpce koje se koriste vec nekih cetrdeset godina."
>
> U samoj knjiznici Zagrepcanka Mirjana Mikac sa sinom Tomislavom. Oboje
vrlo
> lose vide i upravo posuduju jedan od CD-a:
>
> "Imate li ,Grupu Pere Kvrzice'? To moramo naci za lektiru, a nigdje ne
> mozemo pronaci."
>
> "Nego sto nego imamo."
>
> "Ja znam recimo prati sude i pustiti si na glas zvucnu knjigu i lijepo
> slusati na taj nacin. Sve mogu raditi i slusati."
>
> "Puno citaju, to im je zapravo izgleda najveca razonoda. Najveca
razonoda i
> najveci hobi. Iznajmljuju po dvije-tri knjige tjedno. Znatno vise nego
> videci.
>
> Puno vise nego recimo moji decki i cura doma koji bi mogli normalno
citati."
>
> * * * * *
>
> Prica o polozaju slepih na Kosovu:
>
> Predsednik Regionalnog udruzenja slepih lica u Pristini Ejup Rasica,
> organizacije koja ima trista organizovanih clanova, istice kako je
polozaj
> ovih lica
>
> na marginama drustvenog interesovanja i angazovanja:
>
> "Slobodno mozemo reci da je materijalni, ali i zdravstveni polozaj
nasih
> clanova nezavidan i mogu reci izuzetno tezak. Vecina od njih zivi od
> socijalne
>
> pomoci, iako nije ni mali broj onih koji ni to nemaju. Ili da budem
jos
> jasniji, sve im nedostaje i za sve postoji potreba."
>
> Mentor Mripa, jedan od najpoznatijih radio moderatora i pevaca na
Kosovu,
> slep je od rodenja. Prosao je samo kroz jednu instituciju koja se bavi
> obrazovanjem
>
> slepih lica - Specijalnu skolu za slepe u Peci, u kojoj u ovom
trenutku
> nastavu pohada 56 osoba:
>
> "Verujte mi da ima slepih osoba koje otkada su zavrsile skolu nisu
izasle iz
> svojih kuca."
>
> Na Kosovu u poslednjih sest godina, prema recima nasih sagovornika,
nisu
> izdate knjige za potrebe slepih osoba. Sada zahvaljujuci jednoj
donaciji iz
> Holandije,
>
> pri Skoli za slepe u Peci je obezbedena jedna stamparija i zapocelo se
sa
> pripremama izdavanja knjiga za slepe osobe. Inace do prije poslednjeg
sukoba
>
> na Kosovu mogla se bez problema obezbediti literatura na albanskom
jeziku,
> ali je znacajan deo toga unisten tokom sukoba, a najvrednije stvari
odnete
> van
>
> Kosova.
>
>
>
>
>
> Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
> Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
>
>
>
> Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
> Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
>
>
>
>
>
> Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
> Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
>
>
>
> ---
> Ova poslana poruka pregledana je "AVG" antivirusnim softwerom - NE
SADRŽI VIRUS! Outgoing mail is certified Virus Free.
> Checked by AVG anti-virus system (http://www.grisoft.com).
> Version: 6.0.850 / Virus Database: 578 - Release Date: 27. 01. 05
>
>
> Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
> Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
>
>
>
> Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
> Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
>
>
>
> ---
> Ova poslana poruka pregledana je "AVG" antivirusnim softwerom - NE
SADRŽI VIRUS! Outgoing mail is certified Virus Free.
> Checked by AVG anti-virus system (http://www.grisoft.com).
> Version: 6.0.850 / Virus Database: 578 - Release Date: 27. 01. 05
>
>
> Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
> Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
Other related posts: