[slikom] Re: Zapis emisije s radija "Slobodna Evropa"
- From: "Cubrovic - Vukic" <larch@xxxxxxxx>
- To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Sun, 30 Jan 2005 13:04:53 +0100
Pozdrav svima na listi,
Hvala ti, Violeta, sto si nas sve podsetila na ovu predivnu, veoma vaznu
emisiju, u kojoj smo, izmedju ostalog, predstavili i akciju "NASA KNJIGA", a
koja je zapocela bas na ovih nasih nekoliko mailing lista. Mogli smo takodje
jos jednom cuti podrsku Isidore Sekulic, urednika kulturnog programa na
RTS-u, nasoj akciji, kao i o akciji koju je ona pokrenula u "NARODNOJ
KNJIZI". Prezentacije knjige Lazara Ristovskog i nove edicije NARODNE KNJIGE
u Biblioteci grada svi se rado secamo. Udahnula nam je novu nadu i podigla
veru u uspeh.
Jednom recju, u poslednjih mesec dana se desilo mnogo lepih i vaznih stvari
koje su tom brzinom sledile jedna drugu da cesto nismo ni stizali da
obavestimo clanove lista. Radio "Slobodna Evropa" je ovom emisijom ucinio
mnogo na informisanju drustva o nasim akcijama, o tome kako zivimo, sta
radimo, sa kojim se problemima svakodnevno suocavamo... Podrska koja je
nama, slepim i slabovidim studentima sa ovih prostora, data u ovoj emisiji
radija "Slobodna Evropa" od neprocenljive je vaznosti. Upravo zato je, mada
je ovo samo jedan od velikih i vaznih dogadjaja u proslom mesecu, on nama
posebno drag.
Koordinator studenata,
Uros Cubrovic.
----- Original Message -----
From: "Violeta Pecic" <viki@xxxxxxxx>
To: "Slicica" <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
Sent: Saturday, January 29, 2005 8:15 PM
Subject: [slikom] Zapis emisije s radija "Slobodna Evropa"
> Caos svima
>
>
>
> Nedavno sam saznala kako je na pomenutom radiju bila zanimljiva emisija o
> slepim ljudima s ovih nasih prostora i o njihovom koristenju racunara.
> Nazalost nisam je slusala, ali tragajuci za nekim drugim informacijama
> ustanovila sam da "Slobodna Evropa" na svom sajtu cuva i zapise nekih
> emisija, i tako sam pokusavsi da pronadjem pomenutu emisiju u tome i
uspela.
> Mozda ce vam biti interesantno da to procitate, a ako neko zeli, moze
> pronaci i audio zapis.
>
> Web adresa je:
>
>
>
> ...::: www.slobodnaevropa.org :::...
>
>
>
> Kompjuter - velika pomoc za slepe
>
> Branka MIHAJLOVIC
>
> (Saradnja: Branko VUCKOVIC, Slobodan KOSTIC, Biljana JOVICEVIC, Ankica
> BARBIR-MLADINOVIC, Gëzim BAXHAKU)
>
> [ audio ]
>
> realaudio
>
> [ 51:13 min ]
>
> Nove tehnologije, posebno kompjuteri, u svetu su drasticno promenili nacin
> zivota osobama koje imaju problema sa vidom, potpuno slepim ili
slabovidim.
> Koliko
>
> su te nove tehnologije dostupne ljudima na Balkanu? Kako slepi u Srbiji i
> Crnoj Gori, na Kosovu, u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj studiraju, kako
> citaju
>
> knjige, da li mogu komunicirati preko Interneta, da li su im dostupne
zvucne
> knjige, omiljeni ili novi pisci, na CD-u?
>
> Sasa Grbic, dvadeset-petogodisnjak iz Banjaluke, zavrsio je studij
> knjizevnosti i sada je na postdiplomskim. Za Radio Slobodna Evropa
> objasnjava kako je
>
> izgledalo njegovo studiranje pre i posto je nabavio kompjuter:
>
> "Prve tri godine sam studirao uz pomoc oca. On mi je citao svu potrebnu
> literaturu, ja sam to snimao na magnetofonske kasete i poslije to
> preslusavao i
>
> ucio. Onda sam nabavio kompjutersku opremu, uz pomoc koje sam skeniram
> knjige i nakon toga s govornim sintezama i Brailleovim retkom citam. To je
> za mene
>
> znacilo puno, jer sam dobio potpunu samostalnost u citanju i pisanju.
Mogao
> sam da citam sve ono sto zelim, nisam zavisio ni o cijoj pomoci. Znaci kad
>
> god sam htio da citam, mogao sam to da radim."
>
> Sasa Grbic je jedan od malobrojnih slepih ljudi na prostoru bivse
> Jugoslavije koji imaju kompjuter sa Brailleovom tastaturom, jer je to
> preskupo, izmedu
>
> deset i petnaest hiljada evra. Sasa, medutim, ne koristi samo Brailleovu
> tastaturu, vec i govorni program, pa njegov kompjuter moze da mu cita
> knjige,
>
> novine, e-mail poruke.
>
> Kragujevcanka Biljana Bosnjakovic je izgubila vid 1991. godine prilikom
> eksplozije tromblonske mine koju je profesor doneo na cas istorije. Ona od
> tad zivi
>
> u mraku, ali uz pomoc radija, kompjutera, knjiga i casopisa namenjenih
> slepima uspeva da prevazide svoj hendikep. Medutim, vecini clanova
> kragujevackog
>
> Udruzenja slepih dostupan je samo radio, a Biljana je jedina medu
cetiristo
> clanova tog udruzenja koja ima kompjuter sa specijalnim programom za
slepe:
>
> "Naravno, na zalost, vecina slepih i slabovidih to ne moze sebi da
priusti,
> za to nemaju finansijske mogucnosti. Od svih slepih u Savezu samo ga ja
> imam."
>
> Kakva je prica zagrebacke studentkinje koja je slepa? Kristina Sporcic,
> studentkinja je prve godine Filozofskog fakulteta, slepa od rodenja, kaze
da
> ne
>
> moze ni da zamisli kako su slepi studenti studirali pre pojave kompjutera:
>
> "Upisala sam kroatistiku i komparativnu knjizevnost na Filozofskom
> fakultetu. Pratim predavanje pomocu laptopa i uglavnom se oslanjam na
> profesora. Kad
>
> mi nesto sto profesor kaze promakne, uglavnom pitam prvog kolegu."
>
> Kako nabavljate literaturu koju trebate?
>
> "To je jako tesko jer literature na Brailleovom pismu nema. Mozda ima koja
> knjiga, ali je tesko nabavljiva. Inace, mogu se skenirati knjige u Udruzi
> slijepih
>
> studenata ,Sismis'. Damo knjigu koju nam treba skenirati i dobijemo je na
> CD-u ili na Brailleovom disku.
>
> Sto je za vas kompjutor?
>
> "U ovoj situaciji mi je prakticki sve. I prije su slijepi ljudi studirali
i
> zavrsavali fakultete, ali ne mogu da zamislim da knjigu od nekih tisucu i
> petsto
>
> stranica dobijem u nekih pedesetak svezaka na Brailleovom pismu."
>
> Kako se zove vas pas vodic i koja je vrsta?
>
> "Zove se Bart. To je labrador retriver zute boje."
>
> Mislite li da ce vam biti tesko na fakultetu?
>
> "Necu reci da ce mi biti lagano, sigurno mi nece biti lagano, ali za sada
se
> snalazim. Svaki dan pratim predavanja bez problema. Kao i svaki normalan
> student.
>
> Mislim, normalan."
>
> * * * * *
>
> Vlada Delic, profesor na Fakultetu Tehnickih nauka u Novom Sadu, sa svojom
> ekipom vec desetak godina radi na softveru, govornom programu na srpskom
> jeziku.
>
> Tako da odnedavno postoji vrlo kvalitetan program na srpskom:
>
> DELIC: U Srbiji i Crnoj Gori, po nekim mojim saznanjima, ima blizu
petnaest
> hiljada slepih i slabovidih clanova Saveza slepih i slabovidih, od toga
> svega
>
> njih stotinjak je umelo da koristi racunar kada smo pre nepunih godinu
dana
> zavrsili ovu fazu razvoja, i odonda mislim da je taj broj vec udvostrucen,
>
> a mi se nadamo da cemo kroz nekoliko projekata koje smo organizovali
> pokrenuti jedan lanac obuke slepih i slabovidih korisnika racunara i da ce
> vrlo brzo
>
> biti deset puta vise slepih i slabovidih na srpskom govornom podrucju koji
> ce koristiti blagodati tih novih tehnologija, znaci da ih bude bar hiljadu
> medu
>
> tih petnaest, a mozda i vise hiljada vremenom, jer nije cilj da se slepi
> covek nauci da koristi racunar do ne znam kojeg nivoa, vec je dovoljno da
> nauci
>
> da upali racunar i da pusti da mu cita knjigu, pa je to vec velika stvar.
A
> dalje ce svako spram nekih svojih mogucnosti i interesovanja nauciti i da
> skenira
>
> tekstove, da ode na Internet, da se dopisuje, da pretrazuje tekstove.
Znaci
> mnogo stvari slepi mogu da rade na racunaru kada imaju govorni softver na
> svom
>
> maternjem jeziku.
>
> RSE: Slepi covek na primer ima knjigu i ima kompjuter, kako on onda
koristi
> taj vas softver?
>
> DELIC: Sve knjige, pre nego sto su stampane u pisanom obliku, bile su u
> nekom elektronskom obliku i u tom obliku je potreban tekst racunaru da bi
on
> mogao
>
> da ga procita naglas kao covek. Ali ako nemate tu elektronsku formu
knjige,
> nego je imate u stampanoj formi, da li knjigu ili novinski clanak ili bilo
>
> sta, onda to moze da se skenira pomocu klasicnih skenera i postoje
takozvani
> OCR softveri koji prepoznaju slova na tim stranicama i one potom postaju
> dostupne
>
> ovom nasem softveru i onda na taj nacin moze da se procita bilo koji
tekst.
> Pored toga sto smo najdalje odmakli u razvoju ove govorne tehnologije na
> podrucju
>
> juznoslovenskih jezika, takoder smo najdalje odmakli i u razvoju druge
> govorne tehnologije, a to je prepoznavanje govora. To je prakticno drugi
> smer govorne
>
> komunikacije izmedu coveka i masine. Mi prakticno ucimo racunar da razume
i
> kad mu covek nesto kaze. Na taj nacin te dve govorne tehnologije zajedno
> pruzaju
>
> fantasticne mogucnosti. Onog momenta kad covek moze da se obrati racunaru
na
> svom maternjem jeziku, da mu zada neku govornu komandu i da mu racunar
> usmeno
>
> odgovori na trazeno pitanje, onda on preko tog racunara moze na svom
> maternjem jeziku da razgovara i sa aparatima u domacinstvu, moze usmeno
> zadati kompjuteru
>
> koje informacije da mu pronade na Internetu i tako dalje.
>
> Karmen Nenadic: Jedno racunalo za videcu osobu u Hrvatskoj mozete nabaviti
> za nekih dvije-tri tisuce kuna, sa svom potrebnom opremom, dok jedno
> racunalo
>
> prilagodeno za slijepu osobu, sa Brailleovim retkom i sa svim potrebnim,
> kosta preko pedeset tisuca. Za taj novac mozete kupiti auto.
>
> RSE: Kolika je cena ovog programa?
>
> DELIC: Neka kalkulacija za prostore Srbije i Crne Gore, gde, rekao sam,
ima
> sto slepih korisnika racunara u populaciji od petnaest hiljada ljudi sa
> ostecenim
>
> vidom, dakle za sve njih koji vec umeju da koriste racunar, ukupna cena
tog
> softvera je dvadeset hiljada evra. Znaci nekih dvesto evra po primerku tog
>
> softvera. To naravno nije cena koja moze da otplati visegodisnji timski
rad
> na razvoju ove tehnologije, nego cena koja moze da pokrije te troskove, da
>
> odemo na sto adresa u ovoj drzavi, da instaliramo taj softver tim ljudima,
> da im pomognemo, da im pruzimo tehnicku podrsku i tako dalje.
>
> * * * * *
>
> Kakva je situacija u Crnoj Gori? Koliko slepih osoba koristi i moze da
> koristi ovaj program. Bozidar Denda, izvrsni direktor buduce prve
biblioteke
> Crne
>
> Gore za ljude sa ostecenim vidom:
>
> "U Crnoj Gori je, na zalost, sto se tice tehnologije, stanje najlosije od
> stanja u svim republikama na prostoru bivse Jugoslavije. Ako vam kazem da
od
> 1
>
> 105 slijepih u Crnoj Gori samo sest njih koristi personalni racunar uz
pomoc
> govornih programa i prate dostignuca i trendove u ovoj oblasti koji su
danas
>
> aktualni svugdje u svijetu, onda mozete i sami da pretpostavite kakve su
kod
> nas prilike. Tome kumuje niz razloga. Izmedu ostalog i to sto drzava nije
>
> spremna da pomogne da osobe bez vida besplatno dobiju racunar. To je
> rjesenje koje postoji recimo u Hrvatskoj, Sloveniji i mnogim drugim
zemljama
> iz okruzenja."
>
> S obzirom da nema jezickih prepreka, da li ce ovaj program pomoci slepima
u
> susednim zemljama Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini? Ankica Barbir
Mladinovic
>
> zabelezila je u Zagrebu:
>
> Kad sjedi i radi za svojim kompjutorom, ravnatelj zagrebackog kazalista
> slijepih "Novi zivot", Vojin Peric, nicim ne odaje da ne vidi apsolutno
> nista:
>
> "Ispod tastature se nalazi jedna ploca na kojoj je jedan Brailleov redak i
> na Brailleovom retku ja mogu procitati ono sto se pojavljuje na ekranu,
red
> po
>
> red ga pretvara u Brailleovo pismo i ja ga normalno citam na Brailleovom
> retku ili ga slusam kad pustim govorni program. Malo ga je tesko
razumjeti,
> jer
>
> je program njemacki, treba se priviknuti, ali ja sam se vec priviknuo i
> normalno citam knjige."
>
> Cuo je za kompjutorski govorni jezik za slijepe iz radionice novosadskog
> profesora Delica:
>
> "Navodno je odlican i navodno je puno razumljiviji od ovog koji su radili
na
> hrvatskom jeziku ovdje u Zagrebu."
>
> Karmen Nenadic, uz Danka Butorca i Maria Persinica, najstrucnije su osobe
za
> to pitanje u Hrvatskoj i vec suraduju s novosadskom ekipom profesora
Delica.
>
> Trenutno obavljaju posljednje pripreme za prilagodbu "Anridera", srpskog
> govornog kompjutorskog jezika, hrvatskom jeziku:
>
> ",Anrider' ima dvije prednosti. Prvu sto je srpski jezik blizi hrvatskom
> nego bilo koji drugi jezik, a druga je stvar to sto oni rade na tom da se
> ide na
>
> sintezu govora koji je slican prirodnom govoru."
>
> Ali to je na srpskom. Da li se to osjeti?
>
> "Ako je dobro radeno s akcentima, ako je napravljeno dobro, s jasnocom
> govora, nema nikakvog razloga da nekom smeta sto je to radeno u Srbiji,
zato
> sto
>
> on cita tocno ono sto je na ekranu i to je najbitnije. Prema tome, ako
pise
> ,lijepo', onda on to cita ,lijepo', nece citati ,lepo' samo zbog tog sto
je
>
> radeno u Srbiji."
>
> Karmen Nenadic:
>
> "Oni imaju naglasak na prvom slogu, a mi na zadnjem, u tome je razlika i
to
> ce se prilagodavati. Onda u danom momentu racunalu morate dati komadu da
> kaze
>
> ,tocka', u srpskom jeziku se kaze ,tacka' i takve stvari. To je minimalna
> razlika, ali jednostavno kad to dugo slusate, pocne vam smetati, zato se
ide
>
> na te prilagodbe."
>
> Do kraja sijecnja se ocekuje prva verzija tog programa za Hrvatsku:
>
> "Ovih dana bi trebala izaci prva prilagodena ta novosadska verzija za
> hrvatski, negdje krajem prvog mjeseca. Ne sa nasim govornikom, nego sa
> njihovim, a
>
> u sljedecih sest mjeseci bi se islo na snimanje s nasim spikerima. To ce
> raditi ljudi iz Novog Sada, u suradnji sa nama, mi cemo im naci govornike,
> tu
>
> kod nas ce se snimati, u tom smislu. Krajem godine bi trebala izaci
> kompletna hrvatska verzija ,Anridera', tako je dogovoreno sa
Novosadanima."
>
> A do tad, preko Saveza slijepih, od studenog prosle godine i u Hrvatskoj
se
> moze kupiti originalna srpska verzija ,Anridera' i dobro se prodaje:
>
> "Za nekih dva mjeseca vec nekih desetak komada, sto je vrlo solidno."
>
> Koliko to kosta?
>
> "Dvije tisuce sesto i pedeset kuna."
>
> To je zapravo skupo.
>
> "Sva pomagala za slijepe su izrazito skupa."
>
> "Jedan Brailleov redak kosta deset do petnaest tisuca eura, jedan govorni
> softver oko tisucu i pol eura, sto je jako skupo, tako da pojedinac to
jako
> tesko
>
> sebi moze nabaviti."
>
> "Jedno racunalo za videcu osobu u Hrvatskoj mozete nabaviti za nekih
> dvije-tri tisuce kuna, sa svom potrebnom opremom, dok jedno racunalo
> prilagodeno za
>
> slijepu osobu, sa Brailleovim retkom i sa svim potrebnim, kosta preko
> pedeset tisuca. Za taj novac mozete kupiti auto."
>
> * * * * *
>
> Mithat Bjelosevic, predsednik Udruzenja slepih Bosne i Hercegovine:
>
> BJELOSEVIC: Nama su do sad bili dostupni govorni programi koji su se mogli
> "piratovati", tako da kazem, "krekovati", sto je zabranjeno zakonom, ali
kad
>
> covjek nema drugog nacina, onda posegne i za takvim stvarima, u nevolji,
> zeleci da bude u trendu. Na nasem govornom podrucju se pojavio program
> "Anrider",
>
> ciji je autor gospodin Delic, profesor iz Novog Sada, i on bi mogao jako
da
> zadovolji potrebe srpskohrvatskog govornog podrucja. Kosta oko tristo
> pedeset
>
> eura.
>
> RSE: Koliko slepih ljudi u Bosni uopste ima kompjutere?
>
> BJELOSEVIC: Mislim da taj broj ne prelazi 25-30 ljudi. Vecina njih je
> kompjutere dobila iz donacija, a to su pretezno masine koje su vec
> zastarjele.
>
> RSE: A koliko je slepih?
>
> BJELOSEVIC: Racunamo da u Bosni i Hercegovini ima oko pet hiljada
slijepih.
>
> RSE: A samo 25-30 njih ima kompjuter?
>
> BJELOSEVIC: Mislim da ih sigurno nema vise. Skoro bih ih mogao i po imenu
> nabrojati.
>
> * * * * *
>
> Slepe osobe s engleskog govornog podrucja koriste govorni program jos od
> pocetka devedesetih. Od sredine devedesetih je dostupan i na jos nekoliko
> svetskih
>
> jezika. Autor govornog kompjuterskog programa na srpskom jeziku, Vlado
> Delic, o saradnji u regionu:
>
> Osobe sa specijalnim potrebama, bilo da je rec o slabovidim ili slepim
> licima, najcesce su prepustene same sebi kada je rec o njihovoj potrebi da
> se upoznaju
>
> sa novim knjizevnim delima. U knjizarama je gotovo nemoguce naci savremene
> domace ili strane autore na Brailleovom pismu ili u formi knjiga za
> slusanje.
>
> Stoga delo Lazara Ristovskog "Kako sam dobio Oskara", koje je nedavno
> objavila Narodna knjiga u audio formatu, predstavlja neku vrstu izuzetka.
>
> "Mi smo imali prezentacije u nekim centrima, i u Zagrebu i u Premanturi
kod
> Pule, za hrvatske clanove Saveza slepih, onda u Podgorici i jos nekoliko
> mesta
>
> u Crnoj Gori, onda u Skopju na Dan belog stapa. U Sarajevu jos nismo bili,
> ali vodimo sad neke razgovore i pregovore da dodemo i tamo da
prezentujemo.
>
> Bili smo u Tuzli, bili smo u Banjaluci i tako dalje. Sada se upravo radi
> adaptacija hrvatskog govornog podrucja. Znaci, u principu, kada je
jedanput
> napravljen
>
> kvalitetan govorni softver za neke od juznoslovenskih jezika, onda je to
> puno lakse prepraviti na neki srodni jezik nego prepravljati neki potpuno
> nama
>
> strani jezik."
>
> * * * * *
>
> S obzirom na mali broj ljudi koji imaju problema s vidom a imaju
kompjuter,
> za vecinu je zanimljivije sta se dogada sa izdavanjem knjiga koje se
> slusaju,
>
> sta je s literaturom za studente. Evo sta je za Radio Slobodna Evropa
rekao
> Uros Cubrovic, slepi student filologije u Beogradu, Odeljenje za albanski
> jezik:
>
> "Sto se tice slepih i slabovidih osoba, ne postoji adekvatna literatura ni
> na Brailleovoj azbuci, niti snimljena na kasete i CD-ove, niti skenirana u
> elektronskoj
>
> formi, jos uvek se ne izdaju udzbenici ni na jednom od tih nacina. A
mislim
> da to za izdavace ne bi bilo tako tesko. Oni vec imaju knjigu u
elektronskoj
>
> formi u samom procesu i verujem da im ne bi bio problem da narezu nekoliko
> CD-ova za slepe i slabovide osobe. To je nesto iz cega oni sigurno ne bi
> mogli
>
> da profitiraju, ali bi ucinili veliku stvar za nas. Posto trenutno ne
> postoje adekvatni udzbenici za nas, mi smo resili da ne sedimo skrstenih
> ruku, vec
>
> da taj problem koji imamo resavamo i pokrenuli smo akciju ,Nasa knjiga'.
> Snimamo knjige za slepe i slabovide osobe, studente - oni donesu kupljene
> knjige,
>
> mi ih snimimo na kasete ili ih skeniramo i posle prebacujemo na CD-ove i
> damo korisniku. Oni cim zavrse da koriste tu knjigu, vrate je i onda moze
da
> je
>
> koristi i sledeci student kojem je takoder ta knjiga potrebna."
>
> Govorni program otvorio je mogucnost i za jos jedan projekat na kome radi
> novosadska ekipa - biblioteka za slepe, koju oprema profesor Vlado Delic:
>
> "Radimo sada jedan projekat u skoli u Zemunu za ucenike ostecenog vida. To
> je prakticno jedina specijalizovana ili najveca specijalizovana skola za
> ucenike
>
> ostecenog vida, ima 205 slepih i slabovidih ucenika osnovne i srednje
skole,
> dakle tamo pravimo audio biblioteku. Sve njihove racunare smo povezali u
> jednu
>
> mrezu i jednu bazu podataka punimo upravo knjigama, lektirom, casopisima u
> elektronskoj formi. To naravno dobavljamo od izdavaca. Tako da ce svaki
> slepi
>
> ili slabovidi ucenik moci da stavi slusalice, pronade lekciju koju zeli i
da
> mu masina to cita dok ne nauci. U toku proleca, kada pocnemo da punimo tu
>
> bazu podataka, obraticemo se svim izdavackim kucama sa prostora bivse
> Jugoslavije da bi bilo na raspolaganju sto vise tekstova toj deci, a onda
> kasnije
>
> i drugim osobama sirom Jugoslavije."
>
> * * * * *
>
> Projekat "Knjige koje se slusaju", za koji nije neophodan kompjuter, vec
> mnogo jeftiniji CD uredaj, poceo je da se realizuje u Beogradu.
>
> Osobe sa specijalnim potrebama, bilo da je rec o slabovidim ili slepim
> licima, najcesce su prepustene same sebi kada je rec o njihovoj potrebi da
> se upoznaju
>
> sa novim knjizevnim delima. U knjizarama je gotovo nemoguce naci savremene
> domace ili strane autore na Brailleovom pismu ili u formi knjiga za
> slusanje.
>
> Stoga delo Lazara Ristovskog "Kako sam dobio Oskara", koje je nedavno
> objavila Narodna knjiga u audio formatu, predstavlja neku vrstu izuzetka.
> Tako da
>
> o projektu "Knjiga za slusanje" razgovaramo sa njegovim inicijatorom,
> novinarkom Isidorom Sekulic:
>
> "Citav smisao tog projekta jeste da se ljudima koji su hendikepirani
utoliko
> sto ne mogu da citaju, dakle slepim ili slabovidim ljudima, omoguci da
mogu
>
> da slusaju knjige. Da napravimo CD koji ce biti pristupacan svima onima
koji
> ne mogu da citaju, a na CD-u bi bile najnovije knjige ili stare knjige ili
>
> klasika, nije bitno. Kad je rec o ljudima koji bi to koristili, nije rec
> samo o onima koji ne mogu da citaju, nego cak mozda i o nekim umornim
> ljudima
>
> koji dodu s posla, pa mogu u nekakvom svom omiljenom polozaju, ne da drze
> knjigu, vec da puste CD i da prosto uzivaju."
>
> Direktor Narodne knjige Milicko Mijevic kaze da ce do kraja godine izaci
> deset naslova u okviru projekta "Knjiga za slusanje":
>
> "Ljudi sa ostecenim vidom veoma tesko dolaze do knjiga, nema uopste
> literature za njih, a postoji velika potreba. To je jedini razlog zbog
kojeg
> zelimo
>
> da pomognemo. Napravili smo cenu koja pokriva samo troskove i deo
honorara,
> da bude sto pristupacnija. Nadamo se da cemo u 2005. godini uraditi oko
> deset
>
> knjiga."
>
> Time ce se bar delimicno resiti problemi osoba sa vizualnim nedostatcima
oko
> nalazenja knjizevnih dela, o cemu razgovaramo sa predsednikom Udruzenja
> slepih
>
> i slabovidih Srbije "Beli stap", Vesnom Nestorovic:
>
> "Mogu reci da je situacija jako losa. Ne da nema dovoljno, nego nema
uopste.
> Na prvom mestu pricam o mladim ljudima, ne postoji nacin da se kroz svoje
> skolovanje
>
> u srednjoj skoli, a pogotovo na fakultetima, mlad covek snade i da ima
> recimo na CD-u literaturu koja mu je potrebna. Da nade recimo knjigu koja
mu
> je
>
> namenjena za fakultetsko ili bilo koje drugo obrazovanje, a koju bi videci
> ljudi recimo mogli da slusaju dok se voze autom ili idu na put ili kad
> jednostavno
>
> obavljaju neki posao u kuci."
>
> Predsednik Saveza slepih Srbije, Ranko Buric, ipak primecuje da slepa lica
> nisu sasvim zapostavljena u ovom drustvu i da su im dostupna bazicna
izdanja
>
> iz razlicitih oblasti:
>
> "Tradicija sistematskog skolovanja slepih, pa na neki nacin i citanja
slepih
> u Srbiji, ima vise od osamdeset i pet godina. Ali naravno da je jasno da
se
>
> sve potrebe ne mogu zadovoljiti. Postoji autenticno pismo za slepe,
> tackasto, Brailleovo pismo, i pravi dozivljaj citanja jeste ustvari
> prevlacenje prstima
>
> preko tih redaka. Medutim, zbog glomaznosti i skupoce, uprkos sredstvima
> koja nisu mala i koja se u drzavi Srbiji ulazu u te knjige, knjiga i
> casopisa
>
> na Brailleovom pismu nema mnogo, iako sva osnovna literatura, mnoga
> filozofska dela, mnoga dela iz oblasti beletristike, i za decu i za
odrasle,
> dela iz
>
> oblasti drustvenih nauka (sociologije, etnologije.), ponesto iz oblasti
> prava, na Brailleovom pismu postoje. Medutim, zbog te glomaznosti koju sam
> pomenuo,
>
> ne uzivaju popularnost kod mnogih slepih ljudi i Brailleovo pismo sve vise
> potiskuje takozvana zvucna knjiga."
>
> Licima koja imaju problema sa vidom dostupna je, kako kaze Vesna
Nestorovic,
> i jedna specijalna biblioteka:
>
> "Postoji nasa biblioteka pri Savezu slepih Srbije i svi ti zapisi su
uradeni
> na kasetama koje su cetverokanalne. Tu imamo srecu da mozemo da cujemo
> glasove
>
> spikera koji su to radili recimo pre trideset godina, ali problem je u
tome
> sto su te kasete bas tad i radene, pa dolazi do pucanja i do svega. Sto se
>
> tice nove tehnike, zapoceli su nesto i kod nas, ali je u svetu sasvim
> normalno da vi na trafici kupite recimo audio izdanje ,Majstora i
Margarite'
> ili
>
> bilo koje delo."
>
> S obzirom da izbor knjiga za slepa i slabovida lica u Srbiji ipak ne
> zadovoljava citalacke potrebe, osobe sa ovom vrstom nedostatka upucene su
na
> izdanja
>
> koja izlaze u zemljama bivse Jugoslavije, s obzirom da je to jezik koji
jos
> uvek svi dobro razumeju. Predsednik Udruzenja "Beli stap", Vesna
Nestorovic:
>
> Tu smo prezadovoljni. Znaci pri Udruzenju ,Beli stap' postoji jedna lista
> koja se takoder zove ,Beli stap'. Studenti su pokrenuli akciju ,Nasa
knjiga',
>
> ne samo iz gradova Srbije, vec su se tu ukljucili i predstavnici iz
> Republike Srpske i iz Hrvatske i iz dosta zemalja. Svi ti ljudi koji su na
> bilo koji
>
> nacin obezbedili skeniranje knjiga, napravili su tu jednu zajednicku listu
i
> postoji saradnja i velika uzajamna pomoc. Za nas ne postoje granice.
>
> * * * * *
>
> Slepi u Crnoj Gori do sada nisu imali adresu na koju bi se obratili kada
im
> zatreba neka knjiga. Crna Gora je, naime, jedina drzava u regionu koja jos
> uvek
>
> nema biblioteku za ljude sa ostecenim vidom.
>
> Crnogorska Vlada tek je oktobra prosle godine donijela odluku o formiranju
> posebne biblioteke za slijepe u Crnoj Gori. Medutim, proci ce jos jedan
> period
>
> dok gradani sa ostecenim vidom budu u prilici da je koriste. Bozidar
Denda:
>
> "Trebalo je da vec tokom decembra prosle godine republicki trezor u Crnoj
> Gori obezbijedi isplatu 25 hiljada eura, koliko je odlukom Vlade
precizirano
> da
>
> se izdvoji za adaptaciju prostora u Njegosevoj 6, gdje ce biblioteka biti
> smjestena. Cim pocne adaptacija, onda je vec moguce praviti neke
preciznije
> planove
>
> u vezi s pocetkom rada te biblioteke. Ovako je stvarno nezahvalno tako
nesto
> prognozirati. Ali nadam se ipak da ce to biti u prvoj polovini ove
godine."
>
> Mithat Bjelosevic: Mi u Bosni i Hercegovini smo putem ove nase biblioteke
> snimili 30-40 knjiga na CD, nesto u MP3 formatu, nesto u obicnom formatu.
> Problem
>
> je, medutim, u tome sto ljudi nemaju uredaje za koristenje tih CD-ova,
> pogotovo kad je u pitanju MP3 format. Bas nedavno sam citao Salingerov
roman
> ,Lovac
>
> u zitu'. Ovdje su pretezno poceli da snimaju neka religiozna djela -
> Bibliju, Kur'an i jos nekakve vjerske knjige i neke sadrzaje koji nisu bas
> tako interesantni,
>
> ali to su bili zahtjevi onih koji su davali sredstva. Mi u Bosni imamo
jednu
> biblioteku.
>
> U meduvremenu, prema rijecima Dende, poceo je rad na prikupljanju buduceg
> biblioteckog fonda. Vec su im kolege iz drzava bivse Jugoslavije najavili
> donacije:
>
> "Sigurni smo da to nisu prazna obecanja i od kolega u Savezu slijepih
> Srbije, potom smo dobili obecanja iz sarajevske biblioteke, one u Novom
> Sadu, dobre
>
> vibracije dolaze i iz Saveza slijepih Hrvatske, da cemo, kad biblioteka
bude
> otvorena, dobiti donaciju, dakle jedan broj njihovih izdanja kao poklon.
> Tako
>
> da se nadamo da cemo, zahvaljujuci svim tim donacijama, u startu imati
> nekoliko stotina naslova u audio formatu i jedan manji broj na Brailleovom
> pismu,
>
> sto ce biti dovoljno za pocetak. Planiramo da odmah po pokretanju
biblioteke
> startamo sa izdavackom djelatnoscu i nadamo se da cemo vec poslije prvih
> godinu
>
> dana rada te biblioteke imati udvostrucen ili utrostrucen knjizni fond u
toj
> biblioteci."
>
> Pravnica po struci, Mirjana Mugosa, jedna od rijetkih osoba sa ostecenih
> vidom u Crnoj Gori koja je imala mogucnost da koristi savremene tehnoloske
> mogucnosti,
>
> clan je novosadske biblioteke:
>
> "Potpuno mi je dostupna ta vrsta literature, znaci na CD-u, disketi,
> literatura koja se salje mailom i tako dalje. Ali ja trenutno nisam u
> mogucnosti da
>
> od bilo koje izdavacke kuce - ne znam, recimo Sluzbenog lista, obzirom da
> sam pravnik svakodnevno mi je potrebna ta vrsta literature - dobijem ta
> izdanja
>
> u elektronskoj formi. Hocu da kazem da se vodi jako malo racuna o
potrebama
> osoba ostecenog vida u tom pogledu."
>
> * * * * *
>
> Kakva je u Bosni i Hercegovini ponuda knjiga koje se slusaju? Predsednik
> Udruzenja slepih Mithat Bjelosevic:
>
> "Mi u Bosni i Hercegovini smo putem ove nase biblioteke snimili 30-40
knjiga
> na CD, nesto u MP3 formatu, nesto u obicnom formatu. Problem je, medutim,
u
>
> tome sto ljudi nemaju uredaje za koristenje tih CD-ova, pogotovo kad je u
> pitanju MP3 format. Bas nedavno sam citao Salingerov roman ,Lovac u zitu'.
> Ovdje
>
> su pretezno poceli da snimaju neka religiozna djela - Bibliju, Kur'an i
jos
> nekakve vjerske knjige i neke sadrzaje koji nisu bas tako interesantni,
ali
>
> to su bili zahtjevi onih koji su davali sredstva. Mi u Bosni imamo jednu
> biblioteku. Postoji nastojanje da se osnuje jos jedna u Banjaluci. Licno
> smatram
>
> da je to rasipanje para i da to nije dobro. Neki nasi ljudi su trazili od
> Kanade da pomogne osnivanje tog centra u Banjaluci, medutim Kanadani su
> odgovorili
>
> da i oni, kao velika i bogata zemlja i u odnosu na BiH daleko ispred,
imaju
> samo jedan centar za slijepe, a u okviru njega i tu biblioteku. Meni je
> jedno
>
> takvo razmisljanje sasvim logicno. Neke institucionalne saradnje izmedu
> nasih biblioteka koje ste pomenuli nema, ali ljudi pojedinacno mogu
> koristiti knjige
>
> u Beogradu, u Novom Sadu i u Zagrebu."
>
> * * * * *
>
> Zagrebacka biblioteka za slepe je adresa na koju se, izgleda, treba
> obratiti, jer je najopremljenija.
>
> Hrvatska knjiznica za slijepe objavila je u 2004. godini oko 150 zvucnih
> knjiga na CD-ima, istice ravnateljica knjiznice Sanja Frajtag:
>
> "Nastojimo pokriti sva podrucja - lijepu knjizevnost, domacu, stranu,
> popularnu znanost i sve ostalo."
>
> U jednom od dva studija zatjecemo profesora knjizevnosti Zvonka Jurcica
sa,
> kako sam kaze, tek dva do tri posto preostalog vida, ali istancanog sluha
i
>
> poznavanja racunala, pa bez problema snima Snjezanu Begic dok cita jednu
od
> zvucnih knjiga:
>
> "Knjiga se zove ,Niz vrijeme" Michaela Crichtona. Trenutno radimo
petu-sestu
> kazetu, sto je neki deseti sat snimanja, a cijela knjiga ce biti negdje
oko
>
> trideset sati, ima oko petstotinjak stranica."
>
> Na kazetama i CD-ima glasovi su poznatih hrvatskih spikera i glumaca.
> Profesor Jurcic:
>
> "Dolaze nam s radija ljudi kao sto su Dubravko Sidor, Vjekoslav Madunic,
> Vlatka Bijegovic, od glumaca Zeljko Duvnjak, Oto Levaj. Na CD snimamo
jedno
> dvije-tri
>
> godine, to se polako uhodava, trebali su se raditi novi programi, trazili
> smo da nam neke firme malo izadu u susret i da nam to naprave i to je
> trajalo.
>
> S kazetama radimo dvadesetak godina, a prije toga su bile magnetofonske
> vrpce koje se koriste vec nekih cetrdeset godina."
>
> U samoj knjiznici Zagrepcanka Mirjana Mikac sa sinom Tomislavom. Oboje
vrlo
> lose vide i upravo posuduju jedan od CD-a:
>
> "Imate li ,Grupu Pere Kvrzice'? To moramo naci za lektiru, a nigdje ne
> mozemo pronaci."
>
> "Nego sto nego imamo."
>
> "Ja znam recimo prati sude i pustiti si na glas zvucnu knjigu i lijepo
> slusati na taj nacin. Sve mogu raditi i slusati."
>
> "Puno citaju, to im je zapravo izgleda najveca razonoda. Najveca razonoda
i
> najveci hobi. Iznajmljuju po dvije-tri knjige tjedno. Znatno vise nego
> videci.
>
> Puno vise nego recimo moji decki i cura doma koji bi mogli normalno
citati."
>
> * * * * *
>
> Prica o polozaju slepih na Kosovu:
>
> Predsednik Regionalnog udruzenja slepih lica u Pristini Ejup Rasica,
> organizacije koja ima trista organizovanih clanova, istice kako je polozaj
> ovih lica
>
> na marginama drustvenog interesovanja i angazovanja:
>
> "Slobodno mozemo reci da je materijalni, ali i zdravstveni polozaj nasih
> clanova nezavidan i mogu reci izuzetno tezak. Vecina od njih zivi od
> socijalne
>
> pomoci, iako nije ni mali broj onih koji ni to nemaju. Ili da budem jos
> jasniji, sve im nedostaje i za sve postoji potreba."
>
> Mentor Mripa, jedan od najpoznatijih radio moderatora i pevaca na Kosovu,
> slep je od rodenja. Prosao je samo kroz jednu instituciju koja se bavi
> obrazovanjem
>
> slepih lica - Specijalnu skolu za slepe u Peci, u kojoj u ovom trenutku
> nastavu pohada 56 osoba:
>
> "Verujte mi da ima slepih osoba koje otkada su zavrsile skolu nisu izasle
iz
> svojih kuca."
>
> Na Kosovu u poslednjih sest godina, prema recima nasih sagovornika, nisu
> izdate knjige za potrebe slepih osoba. Sada zahvaljujuci jednoj donaciji
iz
> Holandije,
>
> pri Skoli za slepe u Peci je obezbedena jedna stamparija i zapocelo se sa
> pripremama izdavanja knjiga za slepe osobe. Inace do prije poslednjeg
sukoba
>
> na Kosovu mogla se bez problema obezbediti literatura na albanskom jeziku,
> ali je znacajan deo toga unisten tokom sukoba, a najvrednije stvari odnete
> van
>
> Kosova.
>
>
>
>
>
> Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
> Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
Other related posts: