[slikom] Re: Zapis emisije s radija "Slobodna Evropa"
- From: "Igor Zoric" <zoljica@xxxxxxxxx>
- To: <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
- Date: Sun, 30 Jan 2005 00:11:31 +0100
Cao Viki, svaka cast na ovom pripremljenom tekstu. Vidim da ima sanse da nam
svima bude bolje uz pomoc modernih tehnologija, e, samo da nase organizacije
shvate kolikol je to znacajno za nas pa da se to prosiri na vecinu clanova,
gde bi nam bio kraj!
----- Original Message -----
From: "Violeta Pecic" <viki@xxxxxxxx>
To: "Slicica" <slikom@xxxxxxxxxxxxx>
Sent: Saturday, January 29, 2005 8:15 PM
Subject: [slikom] Zapis emisije s radija "Slobodna Evropa"
> Caos svima
>
>
>
> Nedavno sam saznala kako je na pomenutom radiju bila zanimljiva emisija o
> slepim ljudima s ovih nasih prostora i o njihovom koristenju racunara.
> Nazalost nisam je slusala, ali tragajuci za nekim drugim informacijama
> ustanovila sam da "Slobodna Evropa" na svom sajtu cuva i zapise nekih
> emisija, i tako sam pokusavsi da pronadjem pomenutu emisiju u tome i
> uspela.
> Mozda ce vam biti interesantno da to procitate, a ako neko zeli, moze
> pronaci i audio zapis.
>
> Web adresa je:
>
>
>
> ...::: www.slobodnaevropa.org :::...
>
>
>
> Kompjuter - velika pomoc za slepe
>
> Branka MIHAJLOVIC
>
> (Saradnja: Branko VUCKOVIC, Slobodan KOSTIC, Biljana JOVICEVIC, Ankica
> BARBIR-MLADINOVIC, Gëzim BAXHAKU)
>
> [ audio ]
>
> realaudio
>
> [ 51:13 min ]
>
> Nove tehnologije, posebno kompjuteri, u svetu su drasticno promenili nacin
> zivota osobama koje imaju problema sa vidom, potpuno slepim ili
> slabovidim.
> Koliko
>
> su te nove tehnologije dostupne ljudima na Balkanu? Kako slepi u Srbiji i
> Crnoj Gori, na Kosovu, u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj studiraju, kako
> citaju
>
> knjige, da li mogu komunicirati preko Interneta, da li su im dostupne
> zvucne
> knjige, omiljeni ili novi pisci, na CD-u?
>
> Sasa Grbic, dvadeset-petogodisnjak iz Banjaluke, zavrsio je studij
> knjizevnosti i sada je na postdiplomskim. Za Radio Slobodna Evropa
> objasnjava kako je
>
> izgledalo njegovo studiranje pre i posto je nabavio kompjuter:
>
> "Prve tri godine sam studirao uz pomoc oca. On mi je citao svu potrebnu
> literaturu, ja sam to snimao na magnetofonske kasete i poslije to
> preslusavao i
>
> ucio. Onda sam nabavio kompjutersku opremu, uz pomoc koje sam skeniram
> knjige i nakon toga s govornim sintezama i Brailleovim retkom citam. To je
> za mene
>
> znacilo puno, jer sam dobio potpunu samostalnost u citanju i pisanju.
> Mogao
> sam da citam sve ono sto zelim, nisam zavisio ni o cijoj pomoci. Znaci kad
>
> god sam htio da citam, mogao sam to da radim."
>
> Sasa Grbic je jedan od malobrojnih slepih ljudi na prostoru bivse
> Jugoslavije koji imaju kompjuter sa Brailleovom tastaturom, jer je to
> preskupo, izmedu
>
> deset i petnaest hiljada evra. Sasa, medutim, ne koristi samo Brailleovu
> tastaturu, vec i govorni program, pa njegov kompjuter moze da mu cita
> knjige,
>
> novine, e-mail poruke.
>
> Kragujevcanka Biljana Bosnjakovic je izgubila vid 1991. godine prilikom
> eksplozije tromblonske mine koju je profesor doneo na cas istorije. Ona od
> tad zivi
>
> u mraku, ali uz pomoc radija, kompjutera, knjiga i casopisa namenjenih
> slepima uspeva da prevazide svoj hendikep. Medutim, vecini clanova
> kragujevackog
>
> Udruzenja slepih dostupan je samo radio, a Biljana je jedina medu
> cetiristo
> clanova tog udruzenja koja ima kompjuter sa specijalnim programom za
> slepe:
>
> "Naravno, na zalost, vecina slepih i slabovidih to ne moze sebi da
> priusti,
> za to nemaju finansijske mogucnosti. Od svih slepih u Savezu samo ga ja
> imam."
>
> Kakva je prica zagrebacke studentkinje koja je slepa? Kristina Sporcic,
> studentkinja je prve godine Filozofskog fakulteta, slepa od rodenja, kaze
> da
> ne
>
> moze ni da zamisli kako su slepi studenti studirali pre pojave kompjutera:
>
> "Upisala sam kroatistiku i komparativnu knjizevnost na Filozofskom
> fakultetu. Pratim predavanje pomocu laptopa i uglavnom se oslanjam na
> profesora. Kad
>
> mi nesto sto profesor kaze promakne, uglavnom pitam prvog kolegu."
>
> Kako nabavljate literaturu koju trebate?
>
> "To je jako tesko jer literature na Brailleovom pismu nema. Mozda ima koja
> knjiga, ali je tesko nabavljiva. Inace, mogu se skenirati knjige u Udruzi
> slijepih
>
> studenata ,Sismis'. Damo knjigu koju nam treba skenirati i dobijemo je na
> CD-u ili na Brailleovom disku.
>
> Sto je za vas kompjutor?
>
> "U ovoj situaciji mi je prakticki sve. I prije su slijepi ljudi studirali
> i
> zavrsavali fakultete, ali ne mogu da zamislim da knjigu od nekih tisucu i
> petsto
>
> stranica dobijem u nekih pedesetak svezaka na Brailleovom pismu."
>
> Kako se zove vas pas vodic i koja je vrsta?
>
> "Zove se Bart. To je labrador retriver zute boje."
>
> Mislite li da ce vam biti tesko na fakultetu?
>
> "Necu reci da ce mi biti lagano, sigurno mi nece biti lagano, ali za sada
> se
> snalazim. Svaki dan pratim predavanja bez problema. Kao i svaki normalan
> student.
>
> Mislim, normalan."
>
> * * * * *
>
> Vlada Delic, profesor na Fakultetu Tehnickih nauka u Novom Sadu, sa svojom
> ekipom vec desetak godina radi na softveru, govornom programu na srpskom
> jeziku.
>
> Tako da odnedavno postoji vrlo kvalitetan program na srpskom:
>
> DELIC: U Srbiji i Crnoj Gori, po nekim mojim saznanjima, ima blizu
> petnaest
> hiljada slepih i slabovidih clanova Saveza slepih i slabovidih, od toga
> svega
>
> njih stotinjak je umelo da koristi racunar kada smo pre nepunih godinu
> dana
> zavrsili ovu fazu razvoja, i odonda mislim da je taj broj vec udvostrucen,
>
> a mi se nadamo da cemo kroz nekoliko projekata koje smo organizovali
> pokrenuti jedan lanac obuke slepih i slabovidih korisnika racunara i da ce
> vrlo brzo
>
> biti deset puta vise slepih i slabovidih na srpskom govornom podrucju koji
> ce koristiti blagodati tih novih tehnologija, znaci da ih bude bar hiljadu
> medu
>
> tih petnaest, a mozda i vise hiljada vremenom, jer nije cilj da se slepi
> covek nauci da koristi racunar do ne znam kojeg nivoa, vec je dovoljno da
> nauci
>
> da upali racunar i da pusti da mu cita knjigu, pa je to vec velika stvar.
> A
> dalje ce svako spram nekih svojih mogucnosti i interesovanja nauciti i da
> skenira
>
> tekstove, da ode na Internet, da se dopisuje, da pretrazuje tekstove.
> Znaci
> mnogo stvari slepi mogu da rade na racunaru kada imaju govorni softver na
> svom
>
> maternjem jeziku.
>
> RSE: Slepi covek na primer ima knjigu i ima kompjuter, kako on onda
> koristi
> taj vas softver?
>
> DELIC: Sve knjige, pre nego sto su stampane u pisanom obliku, bile su u
> nekom elektronskom obliku i u tom obliku je potreban tekst racunaru da bi
> on
> mogao
>
> da ga procita naglas kao covek. Ali ako nemate tu elektronsku formu
> knjige,
> nego je imate u stampanoj formi, da li knjigu ili novinski clanak ili bilo
>
> sta, onda to moze da se skenira pomocu klasicnih skenera i postoje
> takozvani
> OCR softveri koji prepoznaju slova na tim stranicama i one potom postaju
> dostupne
>
> ovom nasem softveru i onda na taj nacin moze da se procita bilo koji
> tekst.
> Pored toga sto smo najdalje odmakli u razvoju ove govorne tehnologije na
> podrucju
>
> juznoslovenskih jezika, takoder smo najdalje odmakli i u razvoju druge
> govorne tehnologije, a to je prepoznavanje govora. To je prakticno drugi
> smer govorne
>
> komunikacije izmedu coveka i masine. Mi prakticno ucimo racunar da razume
> i
> kad mu covek nesto kaze. Na taj nacin te dve govorne tehnologije zajedno
> pruzaju
>
> fantasticne mogucnosti. Onog momenta kad covek moze da se obrati racunaru
> na
> svom maternjem jeziku, da mu zada neku govornu komandu i da mu racunar
> usmeno
>
> odgovori na trazeno pitanje, onda on preko tog racunara moze na svom
> maternjem jeziku da razgovara i sa aparatima u domacinstvu, moze usmeno
> zadati kompjuteru
>
> koje informacije da mu pronade na Internetu i tako dalje.
>
> Karmen Nenadic: Jedno racunalo za videcu osobu u Hrvatskoj mozete nabaviti
> za nekih dvije-tri tisuce kuna, sa svom potrebnom opremom, dok jedno
> racunalo
>
> prilagodeno za slijepu osobu, sa Brailleovim retkom i sa svim potrebnim,
> kosta preko pedeset tisuca. Za taj novac mozete kupiti auto.
>
> RSE: Kolika je cena ovog programa?
>
> DELIC: Neka kalkulacija za prostore Srbije i Crne Gore, gde, rekao sam,
> ima
> sto slepih korisnika racunara u populaciji od petnaest hiljada ljudi sa
> ostecenim
>
> vidom, dakle za sve njih koji vec umeju da koriste racunar, ukupna cena
> tog
> softvera je dvadeset hiljada evra. Znaci nekih dvesto evra po primerku tog
>
> softvera. To naravno nije cena koja moze da otplati visegodisnji timski
> rad
> na razvoju ove tehnologije, nego cena koja moze da pokrije te troskove, da
>
> odemo na sto adresa u ovoj drzavi, da instaliramo taj softver tim ljudima,
> da im pomognemo, da im pruzimo tehnicku podrsku i tako dalje.
>
> * * * * *
>
> Kakva je situacija u Crnoj Gori? Koliko slepih osoba koristi i moze da
> koristi ovaj program. Bozidar Denda, izvrsni direktor buduce prve
> biblioteke
> Crne
>
> Gore za ljude sa ostecenim vidom:
>
> "U Crnoj Gori je, na zalost, sto se tice tehnologije, stanje najlosije od
> stanja u svim republikama na prostoru bivse Jugoslavije. Ako vam kazem da
> od
> 1
>
> 105 slijepih u Crnoj Gori samo sest njih koristi personalni racunar uz
> pomoc
> govornih programa i prate dostignuca i trendove u ovoj oblasti koji su
> danas
>
> aktualni svugdje u svijetu, onda mozete i sami da pretpostavite kakve su
> kod
> nas prilike. Tome kumuje niz razloga. Izmedu ostalog i to sto drzava nije
>
> spremna da pomogne da osobe bez vida besplatno dobiju racunar. To je
> rjesenje koje postoji recimo u Hrvatskoj, Sloveniji i mnogim drugim
> zemljama
> iz okruzenja."
>
> S obzirom da nema jezickih prepreka, da li ce ovaj program pomoci slepima
> u
> susednim zemljama Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini? Ankica Barbir
> Mladinovic
>
> zabelezila je u Zagrebu:
>
> Kad sjedi i radi za svojim kompjutorom, ravnatelj zagrebackog kazalista
> slijepih "Novi zivot", Vojin Peric, nicim ne odaje da ne vidi apsolutno
> nista:
>
> "Ispod tastature se nalazi jedna ploca na kojoj je jedan Brailleov redak i
> na Brailleovom retku ja mogu procitati ono sto se pojavljuje na ekranu,
> red
> po
>
> red ga pretvara u Brailleovo pismo i ja ga normalno citam na Brailleovom
> retku ili ga slusam kad pustim govorni program. Malo ga je tesko
> razumjeti,
> jer
>
> je program njemacki, treba se priviknuti, ali ja sam se vec priviknuo i
> normalno citam knjige."
>
> Cuo je za kompjutorski govorni jezik za slijepe iz radionice novosadskog
> profesora Delica:
>
> "Navodno je odlican i navodno je puno razumljiviji od ovog koji su radili
> na
> hrvatskom jeziku ovdje u Zagrebu."
>
> Karmen Nenadic, uz Danka Butorca i Maria Persinica, najstrucnije su osobe
> za
> to pitanje u Hrvatskoj i vec suraduju s novosadskom ekipom profesora
> Delica.
>
> Trenutno obavljaju posljednje pripreme za prilagodbu "Anridera", srpskog
> govornog kompjutorskog jezika, hrvatskom jeziku:
>
> ",Anrider' ima dvije prednosti. Prvu sto je srpski jezik blizi hrvatskom
> nego bilo koji drugi jezik, a druga je stvar to sto oni rade na tom da se
> ide na
>
> sintezu govora koji je slican prirodnom govoru."
>
> Ali to je na srpskom. Da li se to osjeti?
>
> "Ako je dobro radeno s akcentima, ako je napravljeno dobro, s jasnocom
> govora, nema nikakvog razloga da nekom smeta sto je to radeno u Srbiji,
> zato
> sto
>
> on cita tocno ono sto je na ekranu i to je najbitnije. Prema tome, ako
> pise
> ,lijepo', onda on to cita ,lijepo', nece citati ,lepo' samo zbog tog sto
> je
>
> radeno u Srbiji."
>
> Karmen Nenadic:
>
> "Oni imaju naglasak na prvom slogu, a mi na zadnjem, u tome je razlika i
> to
> ce se prilagodavati. Onda u danom momentu racunalu morate dati komadu da
> kaze
>
> ,tocka', u srpskom jeziku se kaze ,tacka' i takve stvari. To je minimalna
> razlika, ali jednostavno kad to dugo slusate, pocne vam smetati, zato se
> ide
>
> na te prilagodbe."
>
> Do kraja sijecnja se ocekuje prva verzija tog programa za Hrvatsku:
>
> "Ovih dana bi trebala izaci prva prilagodena ta novosadska verzija za
> hrvatski, negdje krajem prvog mjeseca. Ne sa nasim govornikom, nego sa
> njihovim, a
>
> u sljedecih sest mjeseci bi se islo na snimanje s nasim spikerima. To ce
> raditi ljudi iz Novog Sada, u suradnji sa nama, mi cemo im naci govornike,
> tu
>
> kod nas ce se snimati, u tom smislu. Krajem godine bi trebala izaci
> kompletna hrvatska verzija ,Anridera', tako je dogovoreno sa
> Novosadanima."
>
> A do tad, preko Saveza slijepih, od studenog prosle godine i u Hrvatskoj
> se
> moze kupiti originalna srpska verzija ,Anridera' i dobro se prodaje:
>
> "Za nekih dva mjeseca vec nekih desetak komada, sto je vrlo solidno."
>
> Koliko to kosta?
>
> "Dvije tisuce sesto i pedeset kuna."
>
> To je zapravo skupo.
>
> "Sva pomagala za slijepe su izrazito skupa."
>
> "Jedan Brailleov redak kosta deset do petnaest tisuca eura, jedan govorni
> softver oko tisucu i pol eura, sto je jako skupo, tako da pojedinac to
> jako
> tesko
>
> sebi moze nabaviti."
>
> "Jedno racunalo za videcu osobu u Hrvatskoj mozete nabaviti za nekih
> dvije-tri tisuce kuna, sa svom potrebnom opremom, dok jedno racunalo
> prilagodeno za
>
> slijepu osobu, sa Brailleovim retkom i sa svim potrebnim, kosta preko
> pedeset tisuca. Za taj novac mozete kupiti auto."
>
> * * * * *
>
> Mithat Bjelosevic, predsednik Udruzenja slepih Bosne i Hercegovine:
>
> BJELOSEVIC: Nama su do sad bili dostupni govorni programi koji su se mogli
> "piratovati", tako da kazem, "krekovati", sto je zabranjeno zakonom, ali
> kad
>
> covjek nema drugog nacina, onda posegne i za takvim stvarima, u nevolji,
> zeleci da bude u trendu. Na nasem govornom podrucju se pojavio program
> "Anrider",
>
> ciji je autor gospodin Delic, profesor iz Novog Sada, i on bi mogao jako
> da
> zadovolji potrebe srpskohrvatskog govornog podrucja. Kosta oko tristo
> pedeset
>
> eura.
>
> RSE: Koliko slepih ljudi u Bosni uopste ima kompjutere?
>
> BJELOSEVIC: Mislim da taj broj ne prelazi 25-30 ljudi. Vecina njih je
> kompjutere dobila iz donacija, a to su pretezno masine koje su vec
> zastarjele.
>
> RSE: A koliko je slepih?
>
> BJELOSEVIC: Racunamo da u Bosni i Hercegovini ima oko pet hiljada
> slijepih.
>
> RSE: A samo 25-30 njih ima kompjuter?
>
> BJELOSEVIC: Mislim da ih sigurno nema vise. Skoro bih ih mogao i po imenu
> nabrojati.
>
> * * * * *
>
> Slepe osobe s engleskog govornog podrucja koriste govorni program jos od
> pocetka devedesetih. Od sredine devedesetih je dostupan i na jos nekoliko
> svetskih
>
> jezika. Autor govornog kompjuterskog programa na srpskom jeziku, Vlado
> Delic, o saradnji u regionu:
>
> Osobe sa specijalnim potrebama, bilo da je rec o slabovidim ili slepim
> licima, najcesce su prepustene same sebi kada je rec o njihovoj potrebi da
> se upoznaju
>
> sa novim knjizevnim delima. U knjizarama je gotovo nemoguce naci savremene
> domace ili strane autore na Brailleovom pismu ili u formi knjiga za
> slusanje.
>
> Stoga delo Lazara Ristovskog "Kako sam dobio Oskara", koje je nedavno
> objavila Narodna knjiga u audio formatu, predstavlja neku vrstu izuzetka.
>
> "Mi smo imali prezentacije u nekim centrima, i u Zagrebu i u Premanturi
> kod
> Pule, za hrvatske clanove Saveza slepih, onda u Podgorici i jos nekoliko
> mesta
>
> u Crnoj Gori, onda u Skopju na Dan belog stapa. U Sarajevu jos nismo bili,
> ali vodimo sad neke razgovore i pregovore da dodemo i tamo da
> prezentujemo.
>
> Bili smo u Tuzli, bili smo u Banjaluci i tako dalje. Sada se upravo radi
> adaptacija hrvatskog govornog podrucja. Znaci, u principu, kada je
> jedanput
> napravljen
>
> kvalitetan govorni softver za neke od juznoslovenskih jezika, onda je to
> puno lakse prepraviti na neki srodni jezik nego prepravljati neki potpuno
> nama
>
> strani jezik."
>
> * * * * *
>
> S obzirom na mali broj ljudi koji imaju problema s vidom a imaju
> kompjuter,
> za vecinu je zanimljivije sta se dogada sa izdavanjem knjiga koje se
> slusaju,
>
> sta je s literaturom za studente. Evo sta je za Radio Slobodna Evropa
> rekao
> Uros Cubrovic, slepi student filologije u Beogradu, Odeljenje za albanski
> jezik:
>
> "Sto se tice slepih i slabovidih osoba, ne postoji adekvatna literatura ni
> na Brailleovoj azbuci, niti snimljena na kasete i CD-ove, niti skenirana u
> elektronskoj
>
> formi, jos uvek se ne izdaju udzbenici ni na jednom od tih nacina. A
> mislim
> da to za izdavace ne bi bilo tako tesko. Oni vec imaju knjigu u
> elektronskoj
>
> formi u samom procesu i verujem da im ne bi bio problem da narezu nekoliko
> CD-ova za slepe i slabovide osobe. To je nesto iz cega oni sigurno ne bi
> mogli
>
> da profitiraju, ali bi ucinili veliku stvar za nas. Posto trenutno ne
> postoje adekvatni udzbenici za nas, mi smo resili da ne sedimo skrstenih
> ruku, vec
>
> da taj problem koji imamo resavamo i pokrenuli smo akciju ,Nasa knjiga'.
> Snimamo knjige za slepe i slabovide osobe, studente - oni donesu kupljene
> knjige,
>
> mi ih snimimo na kasete ili ih skeniramo i posle prebacujemo na CD-ove i
> damo korisniku. Oni cim zavrse da koriste tu knjigu, vrate je i onda moze
> da
> je
>
> koristi i sledeci student kojem je takoder ta knjiga potrebna."
>
> Govorni program otvorio je mogucnost i za jos jedan projekat na kome radi
> novosadska ekipa - biblioteka za slepe, koju oprema profesor Vlado Delic:
>
> "Radimo sada jedan projekat u skoli u Zemunu za ucenike ostecenog vida. To
> je prakticno jedina specijalizovana ili najveca specijalizovana skola za
> ucenike
>
> ostecenog vida, ima 205 slepih i slabovidih ucenika osnovne i srednje
> skole,
> dakle tamo pravimo audio biblioteku. Sve njihove racunare smo povezali u
> jednu
>
> mrezu i jednu bazu podataka punimo upravo knjigama, lektirom, casopisima u
> elektronskoj formi. To naravno dobavljamo od izdavaca. Tako da ce svaki
> slepi
>
> ili slabovidi ucenik moci da stavi slusalice, pronade lekciju koju zeli i
> da
> mu masina to cita dok ne nauci. U toku proleca, kada pocnemo da punimo tu
>
> bazu podataka, obraticemo se svim izdavackim kucama sa prostora bivse
> Jugoslavije da bi bilo na raspolaganju sto vise tekstova toj deci, a onda
> kasnije
>
> i drugim osobama sirom Jugoslavije."
>
> * * * * *
>
> Projekat "Knjige koje se slusaju", za koji nije neophodan kompjuter, vec
> mnogo jeftiniji CD uredaj, poceo je da se realizuje u Beogradu.
>
> Osobe sa specijalnim potrebama, bilo da je rec o slabovidim ili slepim
> licima, najcesce su prepustene same sebi kada je rec o njihovoj potrebi da
> se upoznaju
>
> sa novim knjizevnim delima. U knjizarama je gotovo nemoguce naci savremene
> domace ili strane autore na Brailleovom pismu ili u formi knjiga za
> slusanje.
>
> Stoga delo Lazara Ristovskog "Kako sam dobio Oskara", koje je nedavno
> objavila Narodna knjiga u audio formatu, predstavlja neku vrstu izuzetka.
> Tako da
>
> o projektu "Knjiga za slusanje" razgovaramo sa njegovim inicijatorom,
> novinarkom Isidorom Sekulic:
>
> "Citav smisao tog projekta jeste da se ljudima koji su hendikepirani
> utoliko
> sto ne mogu da citaju, dakle slepim ili slabovidim ljudima, omoguci da
> mogu
>
> da slusaju knjige. Da napravimo CD koji ce biti pristupacan svima onima
> koji
> ne mogu da citaju, a na CD-u bi bile najnovije knjige ili stare knjige ili
>
> klasika, nije bitno. Kad je rec o ljudima koji bi to koristili, nije rec
> samo o onima koji ne mogu da citaju, nego cak mozda i o nekim umornim
> ljudima
>
> koji dodu s posla, pa mogu u nekakvom svom omiljenom polozaju, ne da drze
> knjigu, vec da puste CD i da prosto uzivaju."
>
> Direktor Narodne knjige Milicko Mijevic kaze da ce do kraja godine izaci
> deset naslova u okviru projekta "Knjiga za slusanje":
>
> "Ljudi sa ostecenim vidom veoma tesko dolaze do knjiga, nema uopste
> literature za njih, a postoji velika potreba. To je jedini razlog zbog
> kojeg
> zelimo
>
> da pomognemo. Napravili smo cenu koja pokriva samo troskove i deo
> honorara,
> da bude sto pristupacnija. Nadamo se da cemo u 2005. godini uraditi oko
> deset
>
> knjiga."
>
> Time ce se bar delimicno resiti problemi osoba sa vizualnim nedostatcima
> oko
> nalazenja knjizevnih dela, o cemu razgovaramo sa predsednikom Udruzenja
> slepih
>
> i slabovidih Srbije "Beli stap", Vesnom Nestorovic:
>
> "Mogu reci da je situacija jako losa. Ne da nema dovoljno, nego nema
> uopste.
> Na prvom mestu pricam o mladim ljudima, ne postoji nacin da se kroz svoje
> skolovanje
>
> u srednjoj skoli, a pogotovo na fakultetima, mlad covek snade i da ima
> recimo na CD-u literaturu koja mu je potrebna. Da nade recimo knjigu koja
> mu
> je
>
> namenjena za fakultetsko ili bilo koje drugo obrazovanje, a koju bi videci
> ljudi recimo mogli da slusaju dok se voze autom ili idu na put ili kad
> jednostavno
>
> obavljaju neki posao u kuci."
>
> Predsednik Saveza slepih Srbije, Ranko Buric, ipak primecuje da slepa lica
> nisu sasvim zapostavljena u ovom drustvu i da su im dostupna bazicna
> izdanja
>
> iz razlicitih oblasti:
>
> "Tradicija sistematskog skolovanja slepih, pa na neki nacin i citanja
> slepih
> u Srbiji, ima vise od osamdeset i pet godina. Ali naravno da je jasno da
> se
>
> sve potrebe ne mogu zadovoljiti. Postoji autenticno pismo za slepe,
> tackasto, Brailleovo pismo, i pravi dozivljaj citanja jeste ustvari
> prevlacenje prstima
>
> preko tih redaka. Medutim, zbog glomaznosti i skupoce, uprkos sredstvima
> koja nisu mala i koja se u drzavi Srbiji ulazu u te knjige, knjiga i
> casopisa
>
> na Brailleovom pismu nema mnogo, iako sva osnovna literatura, mnoga
> filozofska dela, mnoga dela iz oblasti beletristike, i za decu i za
> odrasle,
> dela iz
>
> oblasti drustvenih nauka (sociologije, etnologije.), ponesto iz oblasti
> prava, na Brailleovom pismu postoje. Medutim, zbog te glomaznosti koju sam
> pomenuo,
>
> ne uzivaju popularnost kod mnogih slepih ljudi i Brailleovo pismo sve vise
> potiskuje takozvana zvucna knjiga."
>
> Licima koja imaju problema sa vidom dostupna je, kako kaze Vesna
> Nestorovic,
> i jedna specijalna biblioteka:
>
> "Postoji nasa biblioteka pri Savezu slepih Srbije i svi ti zapisi su
> uradeni
> na kasetama koje su cetverokanalne. Tu imamo srecu da mozemo da cujemo
> glasove
>
> spikera koji su to radili recimo pre trideset godina, ali problem je u
> tome
> sto su te kasete bas tad i radene, pa dolazi do pucanja i do svega. Sto se
>
> tice nove tehnike, zapoceli su nesto i kod nas, ali je u svetu sasvim
> normalno da vi na trafici kupite recimo audio izdanje ,Majstora i
> Margarite'
> ili
>
> bilo koje delo."
>
> S obzirom da izbor knjiga za slepa i slabovida lica u Srbiji ipak ne
> zadovoljava citalacke potrebe, osobe sa ovom vrstom nedostatka upucene su
> na
> izdanja
>
> koja izlaze u zemljama bivse Jugoslavije, s obzirom da je to jezik koji
> jos
> uvek svi dobro razumeju. Predsednik Udruzenja "Beli stap", Vesna
> Nestorovic:
>
> Tu smo prezadovoljni. Znaci pri Udruzenju ,Beli stap' postoji jedna lista
> koja se takoder zove ,Beli stap'. Studenti su pokrenuli akciju ,Nasa
> knjiga',
>
> ne samo iz gradova Srbije, vec su se tu ukljucili i predstavnici iz
> Republike Srpske i iz Hrvatske i iz dosta zemalja. Svi ti ljudi koji su na
> bilo koji
>
> nacin obezbedili skeniranje knjiga, napravili su tu jednu zajednicku listu
> i
> postoji saradnja i velika uzajamna pomoc. Za nas ne postoje granice.
>
> * * * * *
>
> Slepi u Crnoj Gori do sada nisu imali adresu na koju bi se obratili kada
> im
> zatreba neka knjiga. Crna Gora je, naime, jedina drzava u regionu koja jos
> uvek
>
> nema biblioteku za ljude sa ostecenim vidom.
>
> Crnogorska Vlada tek je oktobra prosle godine donijela odluku o formiranju
> posebne biblioteke za slijepe u Crnoj Gori. Medutim, proci ce jos jedan
> period
>
> dok gradani sa ostecenim vidom budu u prilici da je koriste. Bozidar
> Denda:
>
> "Trebalo je da vec tokom decembra prosle godine republicki trezor u Crnoj
> Gori obezbijedi isplatu 25 hiljada eura, koliko je odlukom Vlade
> precizirano
> da
>
> se izdvoji za adaptaciju prostora u Njegosevoj 6, gdje ce biblioteka biti
> smjestena. Cim pocne adaptacija, onda je vec moguce praviti neke
> preciznije
> planove
>
> u vezi s pocetkom rada te biblioteke. Ovako je stvarno nezahvalno tako
> nesto
> prognozirati. Ali nadam se ipak da ce to biti u prvoj polovini ove
> godine."
>
> Mithat Bjelosevic: Mi u Bosni i Hercegovini smo putem ove nase biblioteke
> snimili 30-40 knjiga na CD, nesto u MP3 formatu, nesto u obicnom formatu.
> Problem
>
> je, medutim, u tome sto ljudi nemaju uredaje za koristenje tih CD-ova,
> pogotovo kad je u pitanju MP3 format. Bas nedavno sam citao Salingerov
> roman
> ,Lovac
>
> u zitu'. Ovdje su pretezno poceli da snimaju neka religiozna djela -
> Bibliju, Kur'an i jos nekakve vjerske knjige i neke sadrzaje koji nisu bas
> tako interesantni,
>
> ali to su bili zahtjevi onih koji su davali sredstva. Mi u Bosni imamo
> jednu
> biblioteku.
>
> U meduvremenu, prema rijecima Dende, poceo je rad na prikupljanju buduceg
> biblioteckog fonda. Vec su im kolege iz drzava bivse Jugoslavije najavili
> donacije:
>
> "Sigurni smo da to nisu prazna obecanja i od kolega u Savezu slijepih
> Srbije, potom smo dobili obecanja iz sarajevske biblioteke, one u Novom
> Sadu, dobre
>
> vibracije dolaze i iz Saveza slijepih Hrvatske, da cemo, kad biblioteka
> bude
> otvorena, dobiti donaciju, dakle jedan broj njihovih izdanja kao poklon.
> Tako
>
> da se nadamo da cemo, zahvaljujuci svim tim donacijama, u startu imati
> nekoliko stotina naslova u audio formatu i jedan manji broj na Brailleovom
> pismu,
>
> sto ce biti dovoljno za pocetak. Planiramo da odmah po pokretanju
> biblioteke
> startamo sa izdavackom djelatnoscu i nadamo se da cemo vec poslije prvih
> godinu
>
> dana rada te biblioteke imati udvostrucen ili utrostrucen knjizni fond u
> toj
> biblioteci."
>
> Pravnica po struci, Mirjana Mugosa, jedna od rijetkih osoba sa ostecenih
> vidom u Crnoj Gori koja je imala mogucnost da koristi savremene tehnoloske
> mogucnosti,
>
> clan je novosadske biblioteke:
>
> "Potpuno mi je dostupna ta vrsta literature, znaci na CD-u, disketi,
> literatura koja se salje mailom i tako dalje. Ali ja trenutno nisam u
> mogucnosti da
>
> od bilo koje izdavacke kuce - ne znam, recimo Sluzbenog lista, obzirom da
> sam pravnik svakodnevno mi je potrebna ta vrsta literature - dobijem ta
> izdanja
>
> u elektronskoj formi. Hocu da kazem da se vodi jako malo racuna o
> potrebama
> osoba ostecenog vida u tom pogledu."
>
> * * * * *
>
> Kakva je u Bosni i Hercegovini ponuda knjiga koje se slusaju? Predsednik
> Udruzenja slepih Mithat Bjelosevic:
>
> "Mi u Bosni i Hercegovini smo putem ove nase biblioteke snimili 30-40
> knjiga
> na CD, nesto u MP3 formatu, nesto u obicnom formatu. Problem je, medutim,
> u
>
> tome sto ljudi nemaju uredaje za koristenje tih CD-ova, pogotovo kad je u
> pitanju MP3 format. Bas nedavno sam citao Salingerov roman ,Lovac u zitu'.
> Ovdje
>
> su pretezno poceli da snimaju neka religiozna djela - Bibliju, Kur'an i
> jos
> nekakve vjerske knjige i neke sadrzaje koji nisu bas tako interesantni,
> ali
>
> to su bili zahtjevi onih koji su davali sredstva. Mi u Bosni imamo jednu
> biblioteku. Postoji nastojanje da se osnuje jos jedna u Banjaluci. Licno
> smatram
>
> da je to rasipanje para i da to nije dobro. Neki nasi ljudi su trazili od
> Kanade da pomogne osnivanje tog centra u Banjaluci, medutim Kanadani su
> odgovorili
>
> da i oni, kao velika i bogata zemlja i u odnosu na BiH daleko ispred,
> imaju
> samo jedan centar za slijepe, a u okviru njega i tu biblioteku. Meni je
> jedno
>
> takvo razmisljanje sasvim logicno. Neke institucionalne saradnje izmedu
> nasih biblioteka koje ste pomenuli nema, ali ljudi pojedinacno mogu
> koristiti knjige
>
> u Beogradu, u Novom Sadu i u Zagrebu."
>
> * * * * *
>
> Zagrebacka biblioteka za slepe je adresa na koju se, izgleda, treba
> obratiti, jer je najopremljenija.
>
> Hrvatska knjiznica za slijepe objavila je u 2004. godini oko 150 zvucnih
> knjiga na CD-ima, istice ravnateljica knjiznice Sanja Frajtag:
>
> "Nastojimo pokriti sva podrucja - lijepu knjizevnost, domacu, stranu,
> popularnu znanost i sve ostalo."
>
> U jednom od dva studija zatjecemo profesora knjizevnosti Zvonka Jurcica
> sa,
> kako sam kaze, tek dva do tri posto preostalog vida, ali istancanog sluha
> i
>
> poznavanja racunala, pa bez problema snima Snjezanu Begic dok cita jednu
> od
> zvucnih knjiga:
>
> "Knjiga se zove ,Niz vrijeme" Michaela Crichtona. Trenutno radimo
> petu-sestu
> kazetu, sto je neki deseti sat snimanja, a cijela knjiga ce biti negdje
> oko
>
> trideset sati, ima oko petstotinjak stranica."
>
> Na kazetama i CD-ima glasovi su poznatih hrvatskih spikera i glumaca.
> Profesor Jurcic:
>
> "Dolaze nam s radija ljudi kao sto su Dubravko Sidor, Vjekoslav Madunic,
> Vlatka Bijegovic, od glumaca Zeljko Duvnjak, Oto Levaj. Na CD snimamo
> jedno
> dvije-tri
>
> godine, to se polako uhodava, trebali su se raditi novi programi, trazili
> smo da nam neke firme malo izadu u susret i da nam to naprave i to je
> trajalo.
>
> S kazetama radimo dvadesetak godina, a prije toga su bile magnetofonske
> vrpce koje se koriste vec nekih cetrdeset godina."
>
> U samoj knjiznici Zagrepcanka Mirjana Mikac sa sinom Tomislavom. Oboje
> vrlo
> lose vide i upravo posuduju jedan od CD-a:
>
> "Imate li ,Grupu Pere Kvrzice'? To moramo naci za lektiru, a nigdje ne
> mozemo pronaci."
>
> "Nego sto nego imamo."
>
> "Ja znam recimo prati sude i pustiti si na glas zvucnu knjigu i lijepo
> slusati na taj nacin. Sve mogu raditi i slusati."
>
> "Puno citaju, to im je zapravo izgleda najveca razonoda. Najveca razonoda
> i
> najveci hobi. Iznajmljuju po dvije-tri knjige tjedno. Znatno vise nego
> videci.
>
> Puno vise nego recimo moji decki i cura doma koji bi mogli normalno
> citati."
>
> * * * * *
>
> Prica o polozaju slepih na Kosovu:
>
> Predsednik Regionalnog udruzenja slepih lica u Pristini Ejup Rasica,
> organizacije koja ima trista organizovanih clanova, istice kako je polozaj
> ovih lica
>
> na marginama drustvenog interesovanja i angazovanja:
>
> "Slobodno mozemo reci da je materijalni, ali i zdravstveni polozaj nasih
> clanova nezavidan i mogu reci izuzetno tezak. Vecina od njih zivi od
> socijalne
>
> pomoci, iako nije ni mali broj onih koji ni to nemaju. Ili da budem jos
> jasniji, sve im nedostaje i za sve postoji potreba."
>
> Mentor Mripa, jedan od najpoznatijih radio moderatora i pevaca na Kosovu,
> slep je od rodenja. Prosao je samo kroz jednu instituciju koja se bavi
> obrazovanjem
>
> slepih lica - Specijalnu skolu za slepe u Peci, u kojoj u ovom trenutku
> nastavu pohada 56 osoba:
>
> "Verujte mi da ima slepih osoba koje otkada su zavrsile skolu nisu izasle
> iz
> svojih kuca."
>
> Na Kosovu u poslednjih sest godina, prema recima nasih sagovornika, nisu
> izdate knjige za potrebe slepih osoba. Sada zahvaljujuci jednoj donaciji
> iz
> Holandije,
>
> pri Skoli za slepe u Peci je obezbedena jedna stamparija i zapocelo se sa
> pripremama izdavanja knjiga za slepe osobe. Inace do prije poslednjeg
> sukoba
>
> na Kosovu mogla se bez problema obezbediti literatura na albanskom jeziku,
> ali je znacajan deo toga unisten tokom sukoba, a najvrednije stvari odnete
> van
>
> Kosova.
>
>
>
>
>
> Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
> Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
> slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
>
Za prijavu na ovu listu poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, subscribe
Za odjavu sa ove liste poslati poruku na adresu:
slikom-request@xxxxxxxxxxxxx i u polju za tekst upisati, unsubscribe
Other related posts: